Пише: Драгослав Дедовић
Зашто Вучић, противно својим навикама, одбија да распише изборе? Немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ покушава да понуди одговор.
„Једну полугу има само Вучић“ – под тим насловом конзервативни немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг анализира ситуацију у Србији после студентских захтева да се распишу избори. Аутор чланка Михаел Мартенс подсећа на узроке студентских протеста и првобитни став да се дистанцирају од политике и политичара. Тај став он назива „изолационизам“ и оцењује да су студенти у међувремену схватили да је то погрешан пут:
„Они траже да се одмах распусти парламент и да се распишу ванредни избори. Притом намеравају да подрже листу стручњака и професора. Од опозиционих партија, које ионако нису посебно снажне, захтева се да не учествују на тим изборима и да уместо тога подрже студентску листу која тек треба да се формира. Међутим, упитно је да ли ће у догледно време бити избора.“
Кад ће избори?
Аутор пише да Вучић одбија ванредне изборе, што на први поглед изненађује, јер је Вучић стално расписивао ванредне изборе када је његова Српска напредна странка водила у анкетама.
„Пошто сада Вучић, противно својим навикама, одбија да све стави на проверену карту, може да се претпостави: могуће је да председник има увид у испитивања јавног мњења која нису повољна за њега и која показују снажну подршку могућој студентској листи“.
Симптоматично је, како пише немачки новинар, то што су и сви стубови његовог система моћи попут бившег премијера Милоша Вучевића или Ане Брнабић против избора. У тексту се указује да један од главних слогана протеста, „ниси надлежан“, сада више не важи:
„Био је уперен против Вучићеве свемоћи. Председник редовно доноси одлуке мимо свих надлежних институција и влада Србијом као да је његова приватна имовина. Али са захтевом да се распишу ванредни избори, студенти су дошли до тачке када је председник заиста надлежан. Он тренутно ни не помишља да својим противницима изађе у сусрет. Следећи редовни термин за изборе је децембар 2027. Није извесно да ће Вучић чекати до тог рока, али очигледно рачуна с тим да ће подршка студентима временом опасти, да ће међу њима избити свађа и да може да унесе раздор међу њих. До тада хоће да искористи време да уподоби онај део правосуђа који још нема под контролом.“
Драгослав Дедовић: Година под надстрешницом: Ни капуљаче не скривају кризу
У чланку се подсећа и да су ухапшени новосадски опозициони активисти пребачени из истражног у кућни притвор. Вучић је „био изван себе“ и претио је надлежним судијама: „Вучићеве претње и застрашивања требало би да означе почетак деловања против неомиљених судија и тужилаца.“
„Још једно градилиште у разграђивању српске демократије, која ионако постоји само још рудиментарно, јесте високо школство. У све ауторитарнијој балканској држави, универзитети су до сада били уточиште опозиције, у којем је и сам Вучић само условно могао да влада. Најновији протестни талас ту се зачео, мада је убрзо показао учинак и ван академских кругова. Вучић намерава да сруши ту тврђаву независног мишљења и деловања. Преусмеравањем државних средстава ка приватним универзитетима, чији се власници већ из финансијских разлога договарају са влашћу, они би требало да ојачају.“
У тексту се наводе познате чињенице, као што је полицијско саслушавање ректора Београдског универзитета Владана Ђокића, те најава новог закона о високошколском образовању који би могао да значи укидање слободе истраживања и наставе.
„Држава би смела да именује декане и да интервенише дубоко у структури универзитета. Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас је, приликом недавне посете Србији, разговарала и са студентима који протестују и упозорила да се аутономија високог школства мора поштовати. Али таква упозорења једва да још имају неку тежину у Србији, пошто се у политичким круговима сматра да не постоји реална могућност чланства у Европској унији. Барем су у тој скепси власт и опозиција уједињени“, закључује Мартенс у чланку за Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Извор: DW
