Piše: Vera Didanović
Udica je bačena, ali izgleda da mamac ne radi tako dobro kao ranije: Informer je obznanio, a drugi tabloidi preneli, da je “Vučiću dozlogrdilo” te da “uskoro podnosi ostavku”. I ništa.
Reklo bi se, naime, da se, posle svih godina borbe za smenu Vučićeve vlasti, baš niko sa opozicionog pola Srbije nije potresao zbog “vesti” koja deluje kao čista ekskluziva. Ne samo da nije bilo hrpe brzih i zapaljivih reakcija političkih partija, nego je i na društvenim mrežama “informacija” samo sporadično deljena, najčešće uz komentar koji ukazuje na potrebu vlasti da skrene pažnju sa rastuće pobune.
Potresao se, doduše, Vučićev kum Darko Glišić, trenutno raspoređen na poziciju ministra za javna ulaganja (“Sve bi se sunovratilo kad bi dao ostavku”) kao i glavna estradna podržavateljka vlasti, Jelena Karleuša. Oboje takođe preko Informera.
Za njima se naređala cela kolona funkcionera i članova, koji su osetili potrebu da izraze podršku predsedniku.
Naučilo se, izgleda, svašta – što iz dvanaestogodišnjeg iskustva sa Vučićevim načinom vladanja i upotrebom tabloida sa nezvaničnom funkcijom ovlašćenih glasnogovornika, što iz pristupa studenata “tebe ništa nismo pitali” koji je, izgleda, ozbiljno zaboleo Svemoćnog. Toliko, da je u utorak cela vlada morala da u direktnom prenosu otrpi izrazito uvredljivu seansu Vučićeve demonstracije neokrnjene moći.
A šta nam je, zapravo, poručeno preko predsednikovog omiljenog novinara?
“Iako to niko od njega ne traži, čak ni malobrojni studenti koji pod uticajem zapadnih službi pokušavaju da ruše Srbiju”, tvrdi list, šef države mogao bi da podnese ostavku i izazove izbore na svim nivoima, pri čemu je “sasvim moguće ne bi uzeo učešća u parlamentarnim izborima”.
Dodaje se i da bi se to moglo desiti u naredna tri meseca, ali se ne objašnjava zašto nam se “vest” saopštava sada, pa da protivnici imaju vremena da se spreme, umesto da se lepo stave pred svršen čin i počiste jednim potezom?
Da nije, možda, reč o pripremi za veliki događaj u subotu, kako nam se predstavlja najavljeno Vučićevo obraćanje, koje se od drugih njegovih obraćanja razlikuje prvenstveno po tome što je zakazano za dan uoči zajedničkog protesta studenata, poljoprivrednika i građana, kombinacije snaga kakvu još nismo probali?
Posle svih neuspešnih pokušaja da se žilava studentska pobuna zaustavi, vlastima je potreban novi potez, koji bi probuđenu javnost mogao zamajati, uveriti je da je cela priča već završena a “oslobođenje” na pomolu, pa je zato vreme za posvećivanje predstojećim praznicima, umesto dalje borbe za pravdu i zdrav razum. A šta bi, iz ugla vlasti, moglo biti snažnije i šokantnije od najave mogućnosti da ostanemo bez NJEGA?
Naravno da naprednjačku vlast ne treba potcenjivati, čak ni kad deluje ovoliko unezvereno kao što je to očigledno poslednjih dana. Sve poluge moći kojim raspolaže i dalje su neokrnjene – i propagandna mašinerija, i sila u svim oblicima, zvaničnim i paramilitarnim, i institucije iz kojih se samo sporadično otme dah života.
I naravno da smo naučili da Vučić uvek ima više različitih opcija i da, pre nego što se odluči za konačnu, pušta probne balone i analizira odgovore.
Priča o ostavci mogla bi, zato, imati još jedan cilj osim pomenutog zamajavanja, ali jednako različit od zvaničnog: da pripremi javnost za raspisivanje onog “savetodavnog referenduma” o Vučićevoj poziciji, koji nam u poslednje vreme stalno pominje, dok tabloidi razrađuju priču tvrdnjama da opozicija nema hrabrosti da prihvati ponudu.
Cilj eventualnog referenduma, naravno, ne bi bilo povlačenje o kome Informer govori, već sasvim suprotno – razvodnjavanje krize a potom i svim mogućim manipulacijama dobijeni rezultat što glasanja, što brojanja glasova, koji predsedniku savetuje da nastavi da se “bori za Srbiju”, baš kao i do sad.
U kontekstu svesti o sklonosti razvijanju većeg broja opcija, ni izazivanje izbora čak i na predsedničkom nivou nije, makar teoretski, isključeno: moguće je zamisliti, recimo, rascepkanu opoziciju uhvaćenu na pogrešnoj nozi, pritisnutu zahtevima javnosti da ne pristane na izbore pod nepromenjenim uslovima, kako se odlučuje za bojkot i time prepušta naprednjacima (makar) dvotrećinsku većinu u novom parlamentu. Rezultat bi bio promena Ustava i povratak Vučića na premijersku funkciju, na kojoj bi se na miru bavio onim što ga trenutno najviše zanima – izložbom mini Ekspo.
A šta kaže praksa?
Skoro pedeset dana, od pada novosadske nadstrešnice koja je ubila 15 ljudi, vlast povlači isključivo pogrešne poteze, kojim postiže samo dodatno raspirivanje pobune. Igranje sa planom toliko komplikovane operacije kao što bi bio pokušaj prolećnog preseljenja predsednika u premijersku kancelariju, zato, mogla bi biti greška nad greškama. I to fatalna: nešto poput “skraćivanja mandata” Borisa Tadića iz 2012, zahvaljujući kom je i počela era naprednjaštva.
Izvor: Radar
