Crnogorska Vlada objavila je Analizu konsolidovane javne potrošnje Crne Gore za treći kvartal 2024. godine, koja otkriva pozitivne trendove u ekonomiji, ali i određene izazove s kojima se zemlja suočava.
Javni prihodi u periodu od januara do septembra ove godine iznosili su 2.381,8 miliona eura, što čini 32,7% procijenjenog BDP-a. Ovo predstavlja povećanje od 10,1% u odnosu na isti period 2023. godine. Javna potrošnja je iznosila 2.264,1 milion eura (31,1% BDP-a), što je za 16,1% više nego prethodne godine.
Uprkos povećanoj potrošnji, ostvaren je suficit od 117,7 miliona eura, što čini 1,6% BDP-a.
Prihodi budžeta su dostigli 2.075,6 miliona eura, što je za 9% više nego u istom periodu 2023. godine. Posebno je veliki bio rast poreza na dobit pravnih lica (44,9%) i poreza na dohodak fizičkih lica (37,4%, a i PDV je takođe zabilježio značajan rast od 14,1%.
Izdaci budžeta su iznosili 1.989,0 miliona eura (27,3% BDP-a) što je za 15,2% više nego prethodne godine. Ovo povećanje se pripisuje većim izdvajanjima za penzije, zdravstvo i plate u javnom sektoru.
Kada je riječ o lokalnoj samoupravi, izvorni prihodi lokalnih samouprava su porasli za 17,8% na 306,2 miliona eura, ali i izdaci su takođe porasli za 22,9% na 275,1 miliona eura. Uprkos povećanim troškovima, lokalne samouprave su ostvarile suficit od 31,1 milion eura.
Crnogorska ekonomija pokazuje znake snažnog oporavka nakon pandemije KOVID-19. Rast prihoda u svim ključnim kategorijama ukazuje na povećanu ekonomsku aktivnost i poboljšanu naplatu poreza. Posebno je ohrabrujući rast poreza na dobit i dohodak, što sugeriše povećanje zaposlenosti i profitabilnosti preduzeća. Međutim, tu je i značajan rast javne potrošnje (16,1%). Iako je dio ovog povećanja opravdan (povećanje minimalnih penzija, ulaganja u zdravstvo), dugoročno održavanje ovog trenda moglo bi dovesti do budžetskih problema. Ostvareni suficit od 1,6% BDP-a je pozitivan znak fiskalne discipline, ali treba imati na umu da je ovo djelimično rezultat jednokratnih prihoda i možda nije održivo dugoročno. Rast prihoda lokalnih samouprava je ohrabrujući, ali brži rast izdataka ukazuje na potrebu za boljim upravljanjem finansijama na lokalnom nivou.
Postavlja se pitanje koji su izazovi i preporuke, i analizirali smo trendove date ovim Vladinim dokumentom, pa se ključni izazovi iz analize konsolidovane javne potrošnje za treći kvartal 2024. godine mogu grupisati u nekoliko kategorija:
1. Održavanje rasta javnih prihoda
- Pad jednokratnih prihoda: U prva tri kvartala 2024. godine, “ostali prihodi” su se značajno smanjili (-48,2% u odnosu na isti period 2023.), što ukazuje na oslanjanje na nenamjenske ili povremene izvore prihoda. Ovaj pad stvara pritisak na javne finansije i povećava potrebu za stabilnijim i predvidljivijim izvorima.
- Visoka zavisnost od PDV-a: Porez na dodatu vrijednost čini veliki deo ukupnih prihoda. Iako je rast PDV-a bio veoma značajan (+14,1%), oslanjanje na ovaj izvor može postati rizično ako se desi ekonomsko usporavanje ili pad potrošnje.
2. Rast rashoda
- Socijalni izdaci: Transferi za socijalnu zaštitu, poput penzija, povećani su za 23,6%, što reflektuje politiku povećanja minimalnih penzija. Iako je ovo pozitivan socijalni signal, kontinuirani rast ovih rashoda može ugroziti fiskalnu stabilnost bez sličnog povećanja prihoda.
- Rast plata u javnom sektoru: Zbog povećanja zarada kroz penzionu reformu i granske kolektivne ugovore, izdaci za bruto plate značajno su porasli. Ova dinamika može dodatno opteretiti budžet u budućnosti ako se ne poveća produktivnost sektora.
3. Efikasnost lokalne samouprave
- Neispunjenje planiranih prihoda: Iako su prihodi lokalnih samouprava porasli za 17,8% u odnosu na 2023., ostaju 3,8% ispod planiranog iznosa, što ukazuje na probleme u projektovanju ili prikupljanju prihoda na lokalnom nivou.
- Neravnomjerna dinamika rashoda: Rashodi lokalnih samouprava porasli su za 22,9%, što može reflektovati lošiju kontrolu nad budžetskim izdvajanjima.
4. Kapitalna ulaganja
- Iako su kapitalni izdaci realizovani na visokom nivou (98,7% plana), postoji izazov u obezbjeđivanju efikasne realizacije ovih projekata i njihove ekonomske isplativosti. Povećanje za 14,6% u odnosu na 2023. ukazuje na dobru dinamiku, ali dugoročna vrijednost ovih investicija za rast BDP-a ostaje ključni izazov.
5. Makroekonomski rizici
- Potencijalna inflacija: Povećanje socijalnih transfera i plata može uticati na rast inflacije, što bi dodatno umanjilo kupovnu moć građana i povećalo troškove javne administracije.
- Eksterna zavisnost: Rast prihoda može biti osjetljiv na globalne ekonomske promjene, poput smanjenja uvoza ili pada cijena ključnih proizvoda koji generišu akcize (na primjer, gorivo i duvan).
Izvor: Bankar.me
