Уторак, 10 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Туфик Софтић: Све фабрике на сјеверу до темеља покрадене

Журнал
Published: 20. октобар, 2024.
Share
Фото: РТЦГ
SHARE

Пише: Туфик Софтић

Уништавање сјевера довршено је пљачкањем фабричких машина и опреме, који су на мистериозне начине одношени далеко изван наше државе, тако да је данас немогуће у најсиромашнијем региону Црне Горе наћи фабрику која је прошла кроз стечај, а да је остала „у комаду“. Од града до града, ситуација је идентична – тек голи зидови фабричких хала свједоче о великим подухватима мајстора организованог криминала. Деценију и по након катастрофалне приватизације беранске фабрике коже и кожне галантерије „Полимка“, и несумњиве пљачке милионски вриједних машина и опреме из ове некада свјетски познате компаније, бивши радници као подносиоци кривичних пријава нијесу добили одговор од државних институција на питање у вези са тим да ли ова приватизација мирише на организовани криминал и корупцију.

Послије неколико безуспјешних покушаја и вишегодишњег тражења одговарајућег партнера, „Полимка“ је у другој половини 2008. године продата подгоричком предузећу КИПС које је фабрику затворило, а у дијелу просторија отворило продајни салон грађевинског материјала, опреме за кућу и других ствари, потпуно невезаних са кожарском индустријом.

Индустрија коже АД Полимка Беране, под којим називом се компанија још увијек води у регистру Централне депозитарне агенције, продата је више него братски, за симболочних хиљаду еура, одговарајући социјални програм, и обавезу инвестиционих улагања од милион. Све би то могло звучати лијепо, када се не би знало да су само двије главне машине за прераду коже које су остале у фабрици биле, како радници тврде, вриједне два милиона, а у магацину милион еура робе на залихама. „Те машине су биле исправне и конзервиране, и уз мањи ремонт, могле су бити стављене у функцију. Ми сумњамо да су их продали и да су од тих пара уствари измиривали све обавезе“ – каже Душан Вељић.

Туфик Софтић: “Јеловице ти једина“

Према неким информацијама, кожарске машине из Берана препродате су на Косову, гдје су наставиле успјешно да раде. Бивши радници „Полимке“ просто ни данас не могу да вјерују како је њихова фабрика, некада четврта у том рангу у Европи, уништена и зашто јој је промијењена дјелатност. Они питају да ли је могуће да није могао да се нађе купац који би наставио да ради у тој бранши. Судбина беранске фабрике папира запечаћена је продајом папир машина, које су „отпутовале“ на Босфор. Непознатом купцу из Турске продате су обије вриједне папир машине, затим размонтиране до посљедњег шрафа и извучене из фабричких хала, гдје су стајале пуних пет деценија. Београдски бизнисмен пљеваљског поријекла Радоје Гомилановић тако је довео до краја пљачкање машина и опреме фабрике папира „Нова Беранака“. Он је својевремено изјављивао да из фабрике не односи ништа што је битно за процес производње, већ само непотребне ствари за које „нема разлога да купе корозију“.

Како изгледа фабрика целулозе и папира данас познато је из ранијих тексотва Портала РТЦГ. Ни беранска фабрика за протектирање гума „Гумиг“ није прорадила са новим власницима, након приватизације 2003. године. Недуго потом сви радници су упућени на биро рада, а из фабрике је почело да се износи све што је вриједно. Главне машине за протектирање завршиле су у Подгорици код једног приватника.

Извлачени су чак и бакарни каблови из зидова и продавани као стари материјал. Од трафостанице у кругу фабрике, која је била наше власништво, својевремено постављене и пројектоване за још неколико погона, остала је само цигла. Све што је било вриједно изнутра, однешено је. Из хале није однешена једино преса тешка пет тона. Вјероватно нијесу могли да јој приђу и да је подигну, иначе би и она завршила у старом гвожђу. Нестали су сви резервни дјелови и три тоне алуминијума. Није без значаја чињеница да се  све то дешавало у тренутку док је постојала судска забрана отуђивања имовине, због поступка који су радници повели и добили, потражујући на име плата око 220 хиљада еура.  Шест невладих организација, међу којима и Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС), још прије више година објавили су извјештај о приватизацији кроз стечај носилаца привреде у Беранама, који је показао да су фабрика папира Беранка и циглана Рудеш, доведене намјерно до пропасти, те да је уз помоћ државних институција људима који су их приватизовали дозвољено да се обогате на штету некада водећих предузећа у овом граду. У том извјештају је истакнуто да новим власницима обнављање производње од самог почетка није било у плану, те да су дјелове имовине продали и уновчили док су на остатак ставили хипотеке за кредите које не враћају.

Туфик Софтић: Сједи, трпи и ћути

„На тај начин новим власницима се не само вратио укупни износ купопродајне цијене већ и милионска добит што је компаније довело до поптуног уништења. За то вријеме државни органи нити су инсистирали на спровођењу обавеза дефинисаних уговорима о приватизацији нити су предузимали мјере да спријече отуђивање имовине“ – наведено је у извјештају. У Бијелиом Пољу за распродате су вриједне машине из фабрике Вунко, а машина у том граду више нема ни у једној другој компанији из. Власници андријевичког Соко штарка машине из ове фабрике пренијели су у Србију. У том градићу машина нема ни у Термовенту нити у Андримеру.

У плавској општини машине су понешене из погона Титекс из Мурина и Гусиња. Машина нема у бројним фабрикама у Рожајама и Пљевљима, Колашину и Мојковцу. Неко је једном казао како је сјевер Црне Горе у погледу индустријализације враћен на почетак деветнаестог вијека.

Остаје зато и даље актуелан и отворен позив МАНС-а и још неколико невладиних организација  да државно тушилаштво утврди одговорност појединаца за уништавање и пљачку. Остаје и питање како је, попут чачкалица, сва та опрема изнешена без проблема из Црне Горе.  Постоји и за то одговор. Неко је власницима омогућавао да потпино исправне машине, размонтиране до посљедњег шрафа, приказују као старо гвожђе, и да на тан начин излазе ид државе. Тамо гдје су стизале, а за многе се зна и гдје, поново су склапане и до данас раде савшено добро.

Извор: РТЦГ

TAGGED:друштвоРТЦГтуфик софтићФабрикеЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Никола Маловић: Јести лебац од писања није лако
Next Article Даница Поповић: Зашто народи пропадају- за Нобелову награду

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Одговор Дарку Шуковићу: Црна Гора смо сви ми, и на ту чињеницу се морате навићи

Пише: Јелена Боровинић Бојовић Данас је у медијима освануо велики број реакција због увреда које…

By Журнал

Интервју Шкељзен Малићи: Недостаје завршни корак

Пише: Анамари Репић На Балкану је најважније помирење Срба и Албанаца, сматра публициста и политички…

By Журнал

Миротић одустао од Партизана: Пријетње и увреде су ме повриједиле

Некадашњи шпански репрезентативац Никола Миротић дефинитивно је одустао од преласка у Партизан Миротић се огласио…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Студент у Новом Саду: Сазрела је свест да је ово наша земља

By Журнал
Други пишу

Владан Марјановић: Филм Меланија – Сто четири минута ничега

By Журнал
Други пишу

Миодраг Лекић: Самит БРИКС-а у Казању: раст савеза различитих

By Журнал
Други пишу

Видовданска бесједа проф. др Мила Ломпара: „О косовском опредељењу и Црној Гори“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?