Piše: Miloš Lalatović
Jedan od sjajnih bisera vizantijske podvižničke tradicije skorašnjeg vremena pripada Starici Sofiji iz manastira Rođenja Presvete Bogorodice u Klisuri. Sveta Sofija, porijeklom je iz Ponuda, bila je udata, ali su joj Turci zarobili muža 1914.godine, gdje je i skončao u radnom logoru. Slične sudbine je bio i njen sin. Nakon toga svetiteljka odlazi u šumu i podvizava se vrlo strogim podvigom, a posle nekog vremena prima i monaški postrig u kojem ostaje pedeset godina u već pomenutom manastiru u Klisuri.
Sveta Sofija je bila vrlo stroga podvižnica, surova prema sebi, a vrlo blaga prema drugima. Uvijek je išla u odjeći, koja je podsjećala na dronjke i nije uopšte bila prikladna za to podneblje. Hranila se vrlo oskudno, subotom i nedeljom je stavljala u hranu po kašiku maslinovog ulja. Nedeljom je jela ponekad i ribu iz konzerve, koja je prethodno bila pod uticajem plesni. Pila je iz zarđale konzerve, ali joj nikad nije bilo zlo. Mazala je lice pepelom kako bi sakrila svoju ljepotu. Nije se kupala. Kada je morala kosu da odsječe da bi mogla da gleda, to je činila makazama za šišanje ovaca, pošto bi joj kosa toliko ogrubjela. Ali je i pored svega blagouhala. Često je bila kritikovana zbog svoje krajnosti. Ali ona je odgovarala“ mučim onoga, koji mene muči“. Imala je brojna viđenja Presvete Bogorodice, arhangela i svetih. Jednom su joj u bolesti, pošto nije htjela da ide kod doktora, Presveta Bogorodica Marija, sveti Georgije i sveti Arhangel Gavrilo izvršili “hiruršku intervenciju“. Činila je velika čuda. Jednom je tako putovala na brodu, koji je trebao po okolnostima u kojima se našao da nastrada, kao i svi putnici u njemu. Situacija je bila beznadežna. Svetiteljka se molila Presvetoj Bogorodici da ona potone, a da se svi ostali na brodu spasu. Međutim, Presveta Bogomajka ih je sve spasila. Nakon toga, kapetan je rekao kako je sa njima svetitelj, a narod je jednoglasno odgovorio“ Sofija“. Mnoge mlade i odlutale djevojke je posavjetovala da se udaju i vratila na pravi put. Davala im je i miraz, i prepuštala ih u ruke Presvete Bogorodice. Sveta Sofija je često govorila o budućim događajima. Savjetovala je ljude da se što više mole, da Presveta Bogorodica stalno plače za pali ljudski rod i svijet, koji je ogrezao u grijehu, i toliko se moli svome Sinu Isusu Hristu, da su joj koljena sva krvava od klečanja.
Sveta Sofija se upokojila 1974.godine. Mošti su joj obretene 1982.godine i nekoliko dana su blagouhale na bosiljak. Od strane Carigradske patrijaršije je proglašena za svetiteljku. I do dan danas mnoga čuda se dešavaju po njenim molitvama.
Sveta mati Sofija, moli Boga za nas.
