Пише: Милош Лалатовић
Један од сјајних бисера византијске подвижничке традиције скорашњег времена припада Старици Софији из манастира Рођења Пресвете Богородице у Kлисури. Света Софија, поријеклом је из Понуда, била је удата, али су јој Турци заробили мужа 1914.године, гдје је и скончао у радном логору. Сличне судбине је био и њен син. Након тога светитељка одлази у шуму и подвизава се врло строгим подвигом, а после неког времена прима и монашки постриг у којем остаје педесет година у већ поменутом манастиру у Kлисури.
Света Софија је била врло строга подвижница, сурова према себи, а врло блага према другима. Увијек је ишла у одјећи, која је подсјећала на дроњке и није уопште била прикладна за то поднебље. Хранила се врло оскудно, суботом и недељом је стављала у храну по кашику маслиновог уља. Недељом је јела понекад и рибу из конзерве, која је претходно била под утицајем плесни. Пила је из зарђале конзерве, али јој никад није било зло. Мазала је лице пепелом како би сакрила своју љепоту. Није се купала. Kада је морала косу да одсјече да би могла да гледа, то је чинила маказама за шишање оваца, пошто би јој коса толико огрубјела. Али је и поред свега благоухала. Често је била критикована због своје крајности. Али она је одговарала“ мучим онога, који мене мучи“. Имала је бројна виђења Пресвете Богородице, архангела и светих. Једном су јој у болести, пошто није хтјела да иде код доктора, Пресвета Богородица Марија, свети Георгије и свети Архангел Гаврило извршили “хируршку интервенцију“. Чинила је велика чуда. Једном је тако путовала на броду, који је требао по околностима у којима се нашао да настрада, као и сви путници у њему. Ситуација је била безнадежна. Светитељка се молила Пресветој Богородици да она потоне, а да се сви остали на броду спасу. Међутим, Пресвета Богомајка их је све спасила. Након тога, капетан је рекао како је са њима светитељ, а народ је једногласно одговорио“ Софија“. Многе младе и одлутале дјевојке је посавјетовала да се удају и вратила на прави пут. Давала им је и мираз, и препуштала их у руке Пресвете Богородице. Света Софија је често говорила о будућим догађајима. Савјетовала је људе да се што више моле, да Пресвета Богородица стално плаче за пали људски род и свијет, који је огрезао у гријеху, и толико се моли своме Сину Исусу Христу, да су јој кољена сва крвава од клечања.
Света Софија се упокојила 1974.године. Мошти су јој обретене 1982.године и неколико дана су благоухале на босиљак. Од стране Цариградске патријаршије је проглашена за светитељку. И до дан данас многа чуда се дешавају по њеним молитвама.
Света мати Софија, моли Бога за нас.
