Пише: Стефан Бранисављевић
Захваљујући муњевитом продору ХТС-а, који је у веома кратком року освојио главне сиријске градове, свргнувши после више од педесет година режим породице Асад, Ахмед Шара, односно Абу-Мохамед Џулани, како гласи његов ратни псеудоним, постаје централна политичка личност у транзиционој Сирији.
Тако је саборац Абу Бакара Багдадија и Абу Мусаба Заркавија постао од доказаног терористе реформатор пост-асадовске Сирије коме су већ на ноге дошли министри из околних држава како би преговарали о политичко-економској сарадњи, новим изборима у Сирији и новом уставу кога треба изгласати.
Покушаји да се Шара ребрендира, као и да се од различитих такфиристичких група формира нова сиријска армија не делују уверљиво. Није довољно униформу заменити оделом да би се стекао међународни политички легитимитет.
Шара је већ изјавио да нова Сирија неће служити као одскочна даска за нападе на околне државе (пре свих Израел и Турску) као и за извоз револуција (попут Јордана). Он је истакао да је новоуспостављеном режиму узор за реконструкцију саудијски модел, а то је и начин да се преко заливских монархија и Саудијске Арабије пробије економска блокада у којој се Сирија деценијама налази.
Како би са себе скинуо терет међународног терористе, обавезао се да буде фактор стабилности у пост-асадовској Сирији. Поучени искуствима из Авганистана, Ирака и Либије, не делује вероватно да ће Сирија безболно ући у период политичке стабилности и економског просперитета.
Нова фаза
Ни ХТС не делује да је способан да под својом контролом држи читаву земљу или да разоружа различите етничке и верске групације. Без потпоре страних центара, односно Турске и САД пре свих, ХТС неће моћи да се наметне као главна политичка снага. Ривалске исламистичке групације, пре свих Исламска држава, биће магнет за такфиристе из других делова региона и света.
Турска, као моментално веома активна страна у Сирији, појачаће акције против Исламске државе и курских групација. Реџеп Тајип Ердоган је већ напоменуо да ће турска војска која се налази дубоко на територији Сирије деловати против Курда и такфириста Исламске државе.
Кроз протекли период, исламистичке групације су као по једном сценарију биле директно или индиректно подупрте од америчких и западних центара, да би се у једном моменту отргнуле од контроле и почеле да раде против тих истих центара који су им помагали да се докопају власти.
И поред тога што Шара даје гаранције Израелу да неће бити напада са територије Сирије, ИДФ је искористио транзицију да би заузео додатне територије на Голанској висоравни и да би уништио депое сиријске војске како би спречио да то оружје падне у руке нових власти.
Русија је, за сада, уз Иран и Асадов режим, највећи губитник у овом обрту. Не делује вероватно да ће успети да задрже своје базе у Тартусу и Латакији, мада се последњих дана спекулисало да би једине руске базе у Арапском свету могле да остану у транзиционој Сирији. Обзиром да су ХТС и руска војска годинама ратовали, та варијанта делује мање реално од потпуног повлачења руске армије.
Поновно јачање Исламске државе, која је потиснута 2019.године такође може да угрози крхко примирје и покушаје да се земља одржи у постојећим границама.
Верске поделе и обновљене конфронтације између Багдада и Дамаска могу да угрозе општу безбедност. Сирија се по својој друштвеној структури разликује од Авганистана или Либије, али је слична Ираку који је од Другог заливског рата 2003. године па до данас упао у грађански рат и системску корупцију из које и даље не може изаћи.
Без обзира на Шарина обећања и стратешко маневрисање између великих сила, будућност Сирије остаје под великим знаком питања.
Улога новог сиријског руководства и њихова способност да прагматично воде политику детерминисаће будућност земље и њене односе са околним државама, као и са великим међународним играчима попут САД, ЕУ, Израела и Турске.
Са друге стране, Иран и његови савезници и даље перципирају Џоланија као једног од ратних такфиристичких команданата и терористу. Претходно су Сирија и Иран били главно поприште иранске војно-политичке експанзије.
Будућност Сирије
Информације које циркулишу преко интернета су контрадикторне – са једне стране су се лидери ХТС-а и Шара састали са представницима свих хришћанских деноминација, а са друге се деле снимци терориста ХТС-а како без суда јавно кажњавају своје противнике, од обичних лопова који су ухваћени у крађи до бивших официра сиријске војске, управника Асадових затвора и шефова политичке полиције.
Реваншизма ће свакако бити јер је Асадов режим преко педесет година спроводио систематску репресију према појединцима и групама које су били означени као противници. Због страха од реваншизма долази и до одбијања верских и етничких мањина да предају своје наоружање новим властодршцима.
Грађански рат који бесни скоро четрнаест година довео је до милиона избеглица и интерно расељених лица. Од првог дана криза у Сирији је имала директан утицај на цео регион, нарочито на околне државе.
Џефри Д. Сакс: САД и Израел су уништили Сирију и то назвали миром
У Јордану се тренутно налази око 1,3 милиона сиријских избеглица, а од тог броја око 662.000 се налазе у избеличким логорима Затари и Азрак, док је један део живи у Аману, Ирбиду, Мафраку и Зарки..
Неколико је сценарија за повратак избеглица: масовни и брзи повратак, постепени организовани повратак и делимични спонтани повратак.
Сваки од сценарија се разликује у зависности од нивоа безбедности у Сирији и могућности међународних и локалних фактора да обезбеде сигуран и економски одржив живот за повратнике.
Дипломатска офанзива новог режима огледа се у интензивним посетама арапским престоницама сиријског министра спољних послова, Асада Ал Шајбанија, као и у угошћавању јорданских, катарских дипломата и делегације ЕУ. Исламистички режим се труди да се отвори како према региону, тако и према главним западним центрима.
Посета немачког и француског министра спољњих послова представља значајан корак ка легитимизацији постојећег стања и скидања етикете терориста са ХТС-а. Што се тиче Блиског истока, сиријски властодршци се надају хуманитарној помоћи и инвестицијама како би се обновила држава – како од Саудијске Арабије, тако и од Јордана који недељама шаље конвоје са хуманитарном помоћи.
Посета Ријаду је укључила шефа дипломатије, министра одбране и шефа тајне полиције. Ова врста састанка је подвукла значај заједничких безбедносних односа као камен темељац сиријског односа са околним државама од којих су неке, попут Јордана, ратовале против џихадиста. Да би се успоставило међусобно поверење и сарадња између новоформиране сиријске полиције и околних служби мора да се успостави директна координација сиријских институција и безбедносних структура околних дрзава, пре свих Турске и Јордан.
За разлику од Асадовог режима који је имао блиске безбедносне везе са Ираном и Русијом, нови владари су се усмерили на околне сунитске државе – Саудијску Арабију, Јордан и Турску. Свакако, ова транзиција ће имати и значајне изазове.
Стиче се утисак да ће нови режим заменити Иран Турском, која ће постати главни спољни играч у Сирији. Такав след потеза може довести до превелике зависности Дамаска од Анкаре.
Са друге стране, успостављање односа са арапским државама би требало да иде лакше него пробијање леда са ЕУ и САД обзиром да је Нусра, односно ХТС, годинама на листама терористичких организација.
Ипак, главне препреке у овом моменту тичу се изградње инклузивног друштва и пацификације саме Сирије, где Курди, хришћани и алауити могу да створе озбиљан отпор новим властима.Нова администрација мора на делу да покаже да се разликује од Асадовог репресивног система и да ће поштовати све групе које живе у овој верски хетерогеној средини.
У овом моменту испред Сирије се налази неколико сценарија: интензивирање грађанског рата и даља фрагментација, где ће та држава дефинитивно остати без своје територијалне целовитости или ће доћи до постепене пацификације и успостављања каквог-таквог баланса међу различитим етничким групама и деноминацијама.
Јордански угао гледања
Обзиром на динамику, проактивни приступ је есенцијалан обзиром да се Јордан граничи са Сиријом, да је популација иста и да постоје вишевековне верске и културне везе. У наредним месецима ће се видети какав ће договор постићи Дамаск и Аман у вези терористичких и криминалних група које оперишу са обе стране границе.
Овакав развој догађаја захтева превентивну стратегију која балансира између потребу за стабилношћу са спремношћу да се брзо реагује уколико се нека од такфиристичких група одлучи да дестабилизује околне државе.
Логичан приступ ка Сирији захтева прилагођавање новој реалности, а то је нови режим, као и спремност да се делује на терену у складу са тамошњом политичком и безбедносном динамиком.
Чини се да је постепено ангажовање у Сирији природан корак с обзиром на тренутну неизвесност око ситуације која чека сазревање до свеобухватног дугорочног решења. Процес успостављања мира ће зависити од способности Шаре и његових сарадника да уједине сукобљене стране и заврше грађански рат.
Иако се ХТС хвали да је успео да обори Асадов режим после више од 50 година, ствари су ту биле битно другачије обзиром на начин на који су Шара и џихадисти без борбе улазиле у градове. Од способности да међуверске сукобе држе под контролом зависиће и способност исламиста да очувају територијалну целовитост Сирије. У супротном ће доћи до федерализације или отцепљивања неких од територија где сунити не чине већину.
Тренутно се власти труде да прикажу народ који слави по улицама и трговима, док са терена долазе вести о сукобима у областима где су алаути већина, као и у великим градовима попут Хомса, Хаме и предграђима Дамаска.
Са друге стране, турска офанзива против курдских група такође представља веома озбиљан изазов ауторитету ХТС-а. Због тога је у уторак Аман посетио сиријски министар спољних послова као и шеф војске који су се састали са јорданским министром спољних послова Ајманом Сафадијем и високим официрима јорданске војске. Аман има тежак задатак да контролише северну границу према Сирији, као и источну према Ираку. Посебно је осетљива тромеђа где су припадници Исламске државе покренули своје активности.
Годинама уназад, Сирија је постала центар за производњу кептагона и кристал-мета којим су преплављене све државе у окружењу. Због свега изреченог треба сачекати наредне месеце и видети у ком ће се правцу кретати безбедносна ситуација на терену.
Поред хуманитарних конвоја које Јордан шаље у Сирију, дошло је и до првог лета између Амана и Дамаска после скоро 14 година. Колико је то отварање озбиљно, а колико је то маркетиншки трик сиријских власти остаје да се види у наредним месецима.
Аутор је новинар из Јордана. Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
