Пише: Миодраг Лекић
Сматра се да на планети постоји око 50 оружаних конфликата, од којих два, у Украјини и на Блиском истоку, настављају са тешким билансима и неизвјесним исходом. И са геополитичким последицама које по значају превазилазе двије стране у рату.
У протеклом периоду актуелизоване су и теме „трећи свјетски рат“ и „нуклеарни рат“.
Папа Фрањо је саопштио да је трећи свјетски рат у току, истина „на комаде“ (a pezzi) – значи, велики рат се одвија у разним дијеловима свијета.
У најкраћем 2024. је била година ратних конфликата и високих политичких тензија. Без расплета, којих нема ни на видику.
Истовремено била је то и изборна година јер се гласало у 76 земаља које обухватају негдје пола становништва планете, док заједничка економија чини 51 одсто БДП-а у свијету. Гласало се и у најмногољуднијим државама: САД, Индија, Бразил, Русија, Индонезија, Пакистан, Бангладеш, Мексико.
И у неким европским земљама су одржани избори, а 27 чланица ЕУ су гласале за мјеста у Европском парламенту.
Ако бисмо се за ову прилику ограничили на само неке моменте, треба почети од резултата који указују на успон десних политичких оријентација, рецимо у парламентарним структурама Француске, Њемачке, Аустрије, Румуније, Грузије. Уз напомену да општим промјенама у којима је и истина добила своје допуне – послије истине, паралелне истине и сл. и појам деснице је доживио одређене мистификације. Тако десница, поред класичних одређења – конзервативизма, ауторитарности, национализма, сада обухвата и појмове суверенизам, популизам, антиглобализам… У ту прилично непрецизну класификацију се неријетко смјешта и побједник најзначајнијих избора у протеклој години, оних у САД, дакле Доналд Трамп којем се одмах додаје и његов алтер его, Илон Маск.
На изборима у прошлој години власт су поново учврстили двојица лидера БРИКС-а, Путин и Моди. Нарендра Моди је побиједио по трећи пут, што је раније у Индији пошло за руком само Нехруу, великом државнику и једном од лидера Покрета несврстаних.
У Африци се гласало у 13 држава. На афричком континенту политичке промјене нису више табу тема, што показују избори у Гани, а многи опсерватори указују на значај промјена власти у Сенегалу, Либерији, Боцвани, Маурицијусу.
Поред базичне и праведне визије „Африка Африканцима“, остаје и она већ дуго лансирана крилатица „Нови почетак Африке“, почетак који није одмакао.
Многи европски изазови
Европа, посебно Европска унија у 2024. је имала много искушења, прије свега на политичком, економском, посебно енергетском и сигурносном плану.
Уосталом није мали број оних који сматрају Европу највећом жртвом рата у Украјини.
Њемачка и Француска, два главна мотора ЕУ, протеклој години су, поред економских рецесија, имале политичке нестабилности, што је условило и пад влада у тим државама.
Предсједник Емануел Макрон је био принуђен да изабере четвртог премијера за годину који на самом почетку ове године треба да састави нову владу. Њемачки парламент је расписао изборе за март 2025. г.
На унутрашњем плану избори за Европски парламент су у јуну прошле године донијели резултате са успоном десно-конзервативних партија.
Шест мјесеци након јунских избора, новоформирани Европски парламент 27. новембра је са 370 гласова за, 282 против, 36 уздржаних изабрао нову комисију, предсједницу и комесаре. Тиме је комплетирана европска егзекутива која је 1. децембра започела вођене сложених послова из њене надлежности.
Миодраг Лекић: Надреалисти и политика – Историјска парабола једне француске приче
Свој други мандат Урсула фон дер Лајен почиње са не малим бројем изазова, од којих су ургентни они у области заједничке одбране, економске и социјалне политике.
Поред геополитичких и геоекономских изазова остају и она унутрашња која су политичког карактера, дакле координације током различитих позиција држава чланица, као и у политички фрагментизованом Европском парламенту.
У широком распону геополитичких изазова Европске уније, који се крећу и од односа са новом америчком администрацијом Доналда Трампа све до проширења ЕУ, такође владају неизвјесности. У сваком случају још увијек су непознанице с америчке стране, па и о односу према ЕУ, а све ће бити јасније од 20. јануара и новог почетка америчког предсједника и његове нове екипе.
Најављено је проширивање ЕУ новим чланицама са Западног Балкана – гдје Црна Гора упркос свему што се дешава – има водећу позицију.
Недавно су ушле у врх европске агенде, очигледно из геополитичких разлога, и три бивше совјетске републике – Украјина, Грузија и Молдавија.
Ако је општа оцјена да Европска унија пролази кроз трновит период великих искушења, не треба заборавити њена својства још од настајања, а на које је указивао Жан Моне – да су кризе еминентне европској заједници као и њена способност да их рјешава на интелигентан и рационалан начин излазећи из њих још јача.
Уосталом, Европска заједница је и настала послије Другог свјетског рата, у једном од најтежих периода дуге европске историје.
Остаје да се види да ли ће се поновити ова позитивна традиција историје европске заједнице.
Излаз у враћању мултилатерализма?
Година демократских избора у свијету није рјешила главне проблеме. И доктринарно-практичне авантуре „извоза демократије“ су углавном производиле хаос и трагичне догађаје са трајнијим последицама. Ирак, Либија, сада можда и Сирија су еклатантни примјери.
Многи указују да поред немоћи главних међународних сила у корист мира, трају игре моћи и манипулација, с претензијом свођења међународног система на однос снага, у крајњем на бруталну моћ јачег. Углавном без поштовања међународних правила и права, да не говоримо о игнорисању етичких норми.
Поставља се и питање да ли је могући излаз у (ре)афирмацији мултилатерализма, на начин да се заједнички споразуми могу организовати у равноправним условима. Или се чека крај ратова и мање-више као до сада у историји, постизање споразума предоминантно на бази снаге побједника?
Summit of the Future UN (Самит за будућност УН), организован у септембру 2024, био је импулс за међународну сарадњу пред мноштвом садашњих и будућих изазова. Озбиљни закључци том приликом су брзо отишли у други план.
Уједињене нације остају маргинализоване. И то није случајно. Појединим државама, носиоцима унилатералних одлука, одговара маргинализација Уједињених нација и томе су дали знатан допринос.
Чекајући Трампа
Још увијек се анализирају сви аспекти америчких избора и убједљиве побједе Доналда Трампа крајем 2024. с централним питањем што она доноси. Колико ће бити континуитета и дисконтинуитета америчке политике на унутрашњем и спољном плану.
С друге стране, нема много неизвјесности да ће америчка политика бити доминантно подређена америчким националним интересима. То потврђују и Трампове главне крилатице „Америка прије свега“ и „Учинимо Америку поново великом“.
Истина, овом другом слогану се може додати да је Америка и у протеклом времену била „велика“, и да зато ово „поново“ може звучати и као сувишно.
Коначно, у праву су они који подсјећају на у суштини сличне слогане америчких предсједника у дужем периоду. Уосталом, зар нису Трампове цитиране крилатице сличне, рецимо оној Бајденовој „Зашто поново Америка мора да води“ или Обаминој „Обнова америчког вођства“. Мање-више варирана је реализација „америчког сна“ не само на индивидуалном плану него и на оном националне државе која треба да води свијет.
Од огромног значаја за међународне токове биће однос са Кином, главним америчким ривалом на економско-трговинском плану, што и даље остаје непознаница.
Миодраг Лекић: Интелектуалци ћуте, а требало би да учествују у друштвеном животу
Успон БРИКС-а између планова и реалности
Самитом у руском граду Казању, који је на крају 2024. окупио делегације 32 државе, већина на нивоу шефова држава – доста говори о расту БРИКС-а, који наставља узлазну међународну путању.
Наиме, квантитативни елементи БРИКС-а – 10 земаља чланица чине око 46 одсто становништва планете, око 35 одсто свјетског БДП-а, 43 одсто учешћа у свјетској производњи нафте – говоре доста.
Уосталом, и присуство генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша на самиту БРИКС-а у Казању је имао одређено значење. Упркос критикама, сматра се да Гутереш није могао заобићи окупљање међународног субјекта који представља пола популације свијета.
С једне стране се ради о тежњи чланица и кандидата за чланство за остваривање прагматских, примарно економских циљева. С друге стране, у питању је све више ривалитет са земљама Запада у области свјетске економије, али још увијек и спремности за тражење политичких конвергенција са западним земљама са којима би се градио нови међународни поредак.
Нова 2025. ће бити година сагледавања даљег развоја БРИКС-а између прокламованих планова и реалности.
Украјина и Блиски исток
Два најсложенија питања, два рата, у Украјини и на Блиском истоку, преносе се у 2025. Још увијек се не знају временске димензије рата, још мање резултати и њихове последице.
Биланс рата, посебно оног у Украјини, неће се сводити само на територијални аспект. Улог је много већи. Остају многа сложена питања, нарочито геополитичка и безбједносна, због којих је рат и почео.
На Блиском истоку, који деценијама живи трагичну нестабилност, у прошлој години се одвијало неколико ратова. Континуитет у тим ратовима је било систематско уништавање Газе.
Догађаји у Сирији, који су неки начин, постхумна побједа арапског прољећа, означавају крај једне епохе. И неизвјестан почетак нове. Проблем је и да ли се данас може уопште говорити о Сирији као јединственој држави имајући у виду њену распарчаност на дијелове под управама неколико других држава.
Када се говори о Блиском истоку заборавља се на један други исток, онај нешто даљи, за сада у сјенци оног првог. Наиме, Далеки исток остаје са својим тачкама високих тензија и ризика – прије свега Тајван, Кореја, Јужно кинеско море.
Садашње вријеме згуснутих догађаја, нажалост и са масовним патњама људи и народа, указује и на могуће убрзање историје. Зато након хаотичних догађаја и немоћи пред ратовима, посебно у Украјини и на Блиском истоку, њихов крај, неки виде, и као могућу прекретницу, чак и ка новом међународном поретку.
Да ли ће се то догодити, са којим садржајима и правилима – остаје једно од централних питања у започетој години.
У међувремену, на почетку 2025. се преносе ратови и неријешени конфликти из прошле године.
Извор: Дан
