Пише: Атанас Ступар
Прије два дана у Црној Гори је по закону о спречавању корупције ухапшена директорица Агенције за спречавање корупције (АСК). Како реаговати на ову вијест која је истовремено и бизарна и тужна и саркастична и оксиморонична и катастрофична у смислу сазнања до чега је доведено црногорско друштво. Ако нас је некада засмијавала вијест да је вјежба “Ништа нас не смије изненадити” одложена због кише, онда нас вијест да је због корупције ухапшена директорица Агенције за борбу против корупције мора и забринути и растужити и обрадовати у исти мах.
Доста је било вицева и смијеха. Вијест о хапшењима одлаганим због ромињања идентитетских кишица и кишобрана раклопљених над главама властодржаца охрабрује. Зашто? Зато што су се под идентитетским кишобранима извргавали руглу демократски и морални стандарди. Деценијама се спрдамо с проевропским путем државе. Вијест о хапшењу директорице АСК-а даје наду да коначно долази вријеме у коме ћемо са вицева, релативизација, друштвених иронија и ријалити зајебанција прећи на друштвено озбиљно и одговорно дјеловање.
Поводом случаја хапшења директорице АСК-а покушајмо да будемо објективни и себи признамо следеће. Не постоји у свијету земља без корупције. У цивилизованом свијету нема земље која није донијела закон против корупције и формирала одговарајуће организације задужене за борбу против корупције. Борба против корупције није лака. Зависи од много фактора. Међутим када би челник организације за борбу против корупције у било којој земљи на свијету тако очигледно спроводио и афирмисао корупцију као што је то радила директорица АСК-а Црне Горе то би засигурно произвело гнушање укупне јавности те земље.
Када особа највишег ранга задужена за борбу против корупције систематски, жмури на механизме корупције, када их штити, када архивира корупционашке афере врха власти како би застареле, када аминује очигледне коруптивне радње политичара и њихових спонзора који су је поставили на то мјесто и када уз све то онако успутно самој себи дођељује новчане награде, стимулансе, хонораре, тајновита путовања луксузним аутомобилима агенције и разне друге привилегије зар то није више него довољан разлог да се та особа позове на одговорност. То се свуда у свијету подразумијева осим у Црној Гори. У Црној Гори се таква особа до прије неки дан штитила као национално добро од изузетног значаја. Због њеног хапшења протестује опозиција.
Запитајмо се зашто је у Црној Гори све наопако. Зашто се Црна Гора толико разиликује од нормалних држава. Зашто се ДПС, партија која је више од три деценије владала Црном Гором, промптно огласила и успротивила хапшењу и процесуирању директорице Агенције за спречавање корупције због коруптивних радњи и метода које је током свог четворогодишњег мандата нескривено спроводила?
Зашто су елитисти ДПС-а тако полетни и препуњени “патриотизмом” када бране и оправдавају криминал и корупцију? Зашто падају у очајање када друштво покушава зауставити бандитизам њиховија великија “патриота” и “очева” нације? Оговор је јасан. ДПС, њени коалициони партнери и подржаваоци жучно реагују на хапшења јер трагови корупције и криминала у Црној Гори воде до пећине препуњене плијеном њихових политичких газда, њихових идола и такозваних краљева независности.
Нека закон освијетли пећину. Нека се народу Црне Горе укажу лица Али Бабе, његових разбојника и њихових (не)дјела. Нека се народу Црне Горе почне враћати опљачкано. Сезаме отвори се. Правдо изађи из пећине.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
