Piše: Atanas Stupar
Prije dva dana u Crnoj Gori je po zakonu o sprečavanju korupcije uhapšena direktorica Agencije za sprečavanje korupcije (ASK). Kako reagovati na ovu vijest koja je istovremeno i bizarna i tužna i sarkastična i oksimoronična i katastrofična u smislu saznanja do čega je dovedeno crnogorsko društvo. Ako nas je nekada zasmijavala vijest da je vježba “Ništa nas ne smije iznenaditi” odložena zbog kiše, onda nas vijest da je zbog korupcije uhapšena direktorica Agencije za borbu protiv korupcije mora i zabrinuti i rastužiti i obradovati u isti mah.
Dosta je bilo viceva i smijeha. Vijest o hapšenjima odlaganim zbog rominjanja identitetskih kišica i kišobrana raklopljenih nad glavama vlastodržaca ohrabruje. Zašto? Zato što su se pod identitetskim kišobranima izvrgavali ruglu demokratski i moralni standardi. Decenijama se sprdamo s proevropskim putem države. Vijest o hapšenju direktorice ASK-a daje nadu da konačno dolazi vrijeme u kome ćemo sa viceva, relativizacija, društvenih ironija i rijaliti zajebancija preći na društveno ozbiljno i odgovorno djelovanje.
Povodom slučaja hapšenja direktorice ASK-a pokušajmo da budemo objektivni i sebi priznamo sledeće. Ne postoji u svijetu zemlja bez korupcije. U civilizovanom svijetu nema zemlje koja nije donijela zakon protiv korupcije i formirala odgovarajuće organizacije zadužene za borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije nije laka. Zavisi od mnogo faktora. Međutim kada bi čelnik organizacije za borbu protiv korupcije u bilo kojoj zemlji na svijetu tako očigledno sprovodio i afirmisao korupciju kao što je to radila direktorica ASK-a Crne Gore to bi zasigurno proizvelo gnušanje ukupne javnosti te zemlje.
Kada osoba najvišeg ranga zadužena za borbu protiv korupcije sistematski, žmuri na mehanizme korupcije, kada ih štiti, kada arhivira korupcionaške afere vrha vlasti kako bi zastarele, kada aminuje očigledne koruptivne radnje političara i njihovih sponzora koji su je postavili na to mjesto i kada uz sve to onako usputno samoj sebi dođeljuje novčane nagrade, stimulanse, honorare, tajnovita putovanja luksuznim automobilima agencije i razne druge privilegije zar to nije više nego dovoljan razlog da se ta osoba pozove na odgovornost. To se svuda u svijetu podrazumijeva osim u Crnoj Gori. U Crnoj Gori se takva osoba do prije neki dan štitila kao nacionalno dobro od izuzetnog značaja. Zbog njenog hapšenja protestuje opozicija.
Zapitajmo se zašto je u Crnoj Gori sve naopako. Zašto se Crna Gora toliko razilikuje od normalnih država. Zašto se DPS, partija koja je više od tri decenije vladala Crnom Gorom, promptno oglasila i usprotivila hapšenju i procesuiranju direktorice Agencije za sprečavanje korupcije zbog koruptivnih radnji i metoda koje je tokom svog četvorogodišnjeg mandata neskriveno sprovodila?
Zašto su elitisti DPS-a tako poletni i prepunjeni “patriotizmom” kada brane i opravdavaju kriminal i korupciju? Zašto padaju u očajanje kada društvo pokušava zaustaviti banditizam njihovija velikija “patriota” i “očeva” nacije? Ogovor je jasan. DPS, njeni koalicioni partneri i podržavaoci žučno reaguju na hapšenja jer tragovi korupcije i kriminala u Crnoj Gori vode do pećine prepunjene plijenom njihovih političkih gazda, njihovih idola i takozvanih kraljeva nezavisnosti.
Neka zakon osvijetli pećinu. Neka se narodu Crne Gore ukažu lica Ali Babe, njegovih razbojnika i njihovih (ne)djela. Neka se narodu Crne Gore počne vraćati opljačkano. Sezame otvori se. Pravdo izađi iz pećine.
Tekstovi objavljeni u kategoriji „Gledišta“ ne izražavaju nužno stav redakcije Žurnala
