Preveo: Vladan Matić
Jirži Kratohvil je (1940) jedan od najistaknutijih savremenih čeških pisaca, a ponekad ga zovu i češkim Borhesom; u svom pisanju sklon je pripovedačkom eksperimentu, i često se bavi temama istorije i identiteta.
Ispitivanje identiteta i igra sa naracijom prisutna je i u njegovom romanu „Obećanje – rekvijem za pedesete“. Likovi se smenjuju kao pripovedači, pa na čitaocu ostaje da sklapa sliku sveta iz polifonije različitih glasova koji govore iz svojih različitih (a ponekad i suprotstavljenih) pozicija, pokušavajući da (pre)žive u varljivim vremenima Češke pedesetih, u autorovom voljenom Brnu, u vreme uzdizanja totalitarističkog režima.
Razgovori o književnosti, Mangel i Borhes: Mythos, Hronos, Topos.
U živopisnoj galeriji likova tu je oprezni arhitekta Modraček koji po završetku Drugog svetskog rata ispašta jer je, da bi spasao sestru, za Nemce projektovao raskošnu vilu sa skrivenim tlocrtom kukastog krsta, zatim njegova zaigrana sestra slikarka koja u dobroj meri posmatra svet kroz vizuru umetnosti, detektiv koji je u novoj podeli rada u kojoj ne postoje privatne delatnosti postao nevoljni radnik mesare, poručnik nove vlasti koji proganja arhitektu, zatim Modračekov otac koji se družio sa Nabokovim… Uz različite svetonazore likova koji dolaze iz različitih miljea, upečatljiv je i različiti jezik koje koriste, i kakav ih okružuje, o čemu je prevodilac, pisac Vladan Matić vodio računa.
Posebno je privlačna i ukorenjenost narativa u „smutni“ hronotop – posle trauma Drugog svetskog rata, u Češkoj počinje doba drugačije vrste nesigurnosti; tlo je nesigurno pod nogama u svetu u kom intelektualci i umetnici postaju ćate i fizički radnici, detektivi pomoćni mesari a visoko pozicionirani državni službenici preko noći padaju u nemilost. Jednako je upečatljiva i živa slika samog grada Brna, plastičnog kroz opise protagoniste arhitekte koji zgrade, grad i njegovu celokupnu poetiku prostora doživljava sasvim lično. Kratohvilovo „Obećanje“ natopljeno je prepoznatljivim češkim humorom kakav će mnoge možda podsetiti na piščevog imenjaka Jižija Mencela, i začinjeno detektivskim zapletom, ali je u svojoj biti nama na ovim prostorima nažalost tako dobro poznata istorijsko-politička tragedija.
Izvor: Dnevnik
