Оно што је за Џојса био Даблин или за Балзака Париз, за Борхеса је био његов Буенос Ајрес; у духу задимљених салона, фармера, гаучоса, непознатих улица, пиштоља и пистолероса, кратких пића и топлих ноћи је и његова прва збирка поезије „Одушевљење Буенос Ајресом” (1923) – локални колорит који се касније развијао и рачвао ка хотелским … Настави са читањем Разговори о књижевности, Мангел и Борхес: Mythos, Hronos, Topos.