Пише: Ранко Рајковић
У дану пунољетства (21. мај 2006 – 21. мај 2024. године) поручујемо држави да су њени становници заједно с њом доказане жртве великог ловца на таленте.
Постати велики диктатор у малом, нарцисоидном, народу није компликовано. Много је теже у малом народу пронаћи оно што је неопходно опстанку непросвијећене диктатуре, ничим ограничене у богаћењу диктатора и његовог окружења путем јевтиних обмана, превара, манипулисања и политизирања. На дужи рок диктатуре у малим државама захтијевају не само сопствени репресивни апарат и медије већ и подршку тајних служби моћних сила.
Диктаторима ипак није довољна суровост, послушни апарат, чврста рука, идеологизована маса, царска ризница и апсолутна послушност страном фактору. Потребан им је политички инстикт и изоштрен њух који им не изазива моралне дилеме. Не смију се устручавати због плитког образовања, непознавања страних језика и култура јер се диктатори у малим народима најприје и најлакше баш тога одричу, уколико су то икада успјели и стећи. Диктаторима, дакле, не треба само сирова сила, сијање страха, кажњавање и награђивање. Највећи им је изазов да из оскудних ресурса изаберу одане поданике за прљаве послове. У државном апарату су им неопходни људи из којих ће извући максимум снисходљивости, полтронства и беспоговорног слуганства.
Диктатор у малом народу мора бити успјешан ловац на таленте. Ако ловац на таленте игра изузетно важну улогу у холивудској индустрији, онда је у црногорској историји и политици таква улога сто пута важнија. Пронаћи у Црној Гори домаће људе, натуршчике без савјести, знања и моралних скрупула који ће се за потребе шефа режима маестрално уживјети у улоге министара, судија, тужиоца, полицајаца, директора разних агенција, управника, цариника, аналитичара, дипломата, државних умјетника и историчара, сваковрсних менаџера заиста је огроман подвиг. Црна Гора је истинска потврда и примјер таквог подвига. Погледајте само све предсједникове људе. За ову причу најмање је битно колико се њих тренутно налази у затвору и колико ће им се још тамо продужити. Важније је сагледати психолошке, менталне, културне, духовне профиле тих особа, ослушнути њихове речнике, осмотрити им понашања, опхођења, стручности.
Поголема булумента дилетаната и маргиналаца деценијама је директно или посредно ходочастила на поклоњење и аудицију код шефа режима. Многе од њих препознало је ошто око ловца на таленте. Прихватило их је и подијелило им улоге. Одиграли су их у његову корист много успјешније него су то жељели страни партнери, режисери представе – Независна Црна Гора и њен државнички апарат. Не можемо жмурити нити се се правити да у тој представи нијесмо учествовали вољно или невољно макар као статисти. Зато, ево, за подсјећање тек неколико кадрова из филма који смо видјели и проживјели.
Сцена предсједничка фотеља
Шеф режима је осионо и грубо, гурнувши га с леђа, на подијум довукао збуњеног, снебљивог човјека, који ће четири наредне године глумити предсједника Црне Горе чувајући свом шефу неприкосновену власт и предсједничку фотељу.
Сцена коверта
Бивши вишеструки и разноструки министар, градоначелник, савјетник у кабинету шефа режима док прима од шефовог пословног сарадника коверту-мито око 100.000 еура који служе за поткупљивање бирача невјероватно убедљиво и искрено признаје да му се жури на партијски митинг гдје ће имати велику трему јер ће говорити пред шефом режима.
Сцена тужилац
Специјални тужилац, иначе обожаватељ историје, у стилу античког мудраца тврди да не постоји ни удаљена сумња да је шеф режима урадио ма што противзаконито што би се гонило по службеној дужности. Запамтила је историја доживотно невине владаре са доживотно покраденим мандатима. Зашто и Црна Гора не би имала једног таквог.
Сцена душевни болови
Скупи су душевни болови великих апсолутиста. Основни суд у Подгорици пресудио је да дневник „Вијести“ и његов директор солидарно исплате шефу режима 20 хиљада евра због душевних болова које је претрпио.
Сцена Сен Тропе
И када се организују ка најелитним мјестима путовања шефа режима су недвосмислено и кристално јасно спроведена у интересу његовог народа. Агенција за спречавање корупције (АСК) утврдила је да шеф режима није прекршио Закон о спречавању корупције путовањем у Сен Тропе о трошку бизнисмена коме ће послије међусобних финансијских неспоразума и разилажења шеф режима заплијенити имовину и ставити га на Интерполову потјерницу. По АСК-у чак и протицање времена шефа режима заслужује да се прати, не преко обичних, већ преко колекције суперлуксузних ручних сатова чије се поријекло нипошто не смије преиспитивати.
Сцена затвора
Против бившег специјалног државног тужиоца по одлуци садашњег специјалног државног тужиоца покренута је истрага због подређивања криминалним клановима институције на чијем је челу био. Умјесто да се бори против криминалних група специјални државни тужилац им се придружио и радио за њихов интерес због чега је и ухапшен. Што сада ради у затвору. Пише писма јавности. Издаје упуства Тужилаштву како да води поступак против њега као оптуженог. Подноси кривичне пријаве. Ради све оно што није радио док је био на слободи. Схватио је да се суштина правне науке много боље разумије из затвора него са слободе. Катанци, браве и решетке дају му инспирацију за подношење кривичних које није написао док је био на функцији специјалног државног тужиоца. Почиње да се бави радом својих некадашњих службеника којима се није бавио када је за њихов рад одговоран био. Бивши тужилац не стиже ни да се запита да ли људи који се огријеше о закон и нађу се у затвору, треба да преиспитују сопствене поступке и припремају одбрану пред судом или треба да дају савјете законодавцима који прописаше казне за противзаконита дјеловања? Доживио је поклоник шефа режима изузетну глумачку трансформацију на релацији тужилац ‒ осумњичени ‒ притвореник ‒ ултра тужилац.
Пронаћи овакве таленте у малом народу огромно је умијеће.
Схватимо једноставну ствар. Ми смо уствари само жртве великог ловца на таленте. Он је одлично одрадио свој посао. Ми смо заказали. А што би и радили када нас је диктатор наградио државом у којој се од нас очекују само подјеле, неслоге, међусобне заваде, мржње према родослову, идолопоклонство новонаписаној историји и одушевљене овације политичком календару у коме врхуни данашњи датум, датум новог рођења државе који је ове године истовремено и датум њеног пунољетства.
