Након што сам прошао неколико барикада и низ паркираних борбених возила на 2 км дугом путу од места Дечани до Манастира Високи Дечани, дочекао ме је поздрав на нашем језику. Неколико хрватских војника који су, као део снага КФОР-а, распоређени да чувају манастир поздравили су ме са “Добродошли у Манастир Дечани”.
Мој боравак на Косову и Метохији у периоду септембар – октобар 2022. године био је део пројекта “Политички значај верских институција и вредности на послератном Косову”, који је подржала организација Peaceful Change Initiative (PCi).
ПЦи је британска организација која је посвећена прекиду насилних конфликата и изградњи институција и односа који подржавају дугорочни мир и чији је фокус на регионе Северне Африке, Европе и Јужног Кавказа. Њихова визија се заснива на вредностима инклузивности, дијалога и сарадње.
Циљ истраживања
Као што је познато, о односу религије и политике на Балкану се много зна и изразито је истраживано и писано. Међутим, то није случај када је у питању Косово и Метохија (КиМ). Главни циљ овог истраживања био је боље разумевање друштва и политике на КиМ, с посебним фокусом на политичку важност религије и верских актера. У складу са тим, дизајнирамо је и имплементирано емпиријско истраживање јавног мњења на КиМ, које је допуњено са десет интервјуа са представницима верских организација. Истраживање јавног мњења урађено је методом лицем у лице (ф2ф) на узорку од 608 грађана и грађанки, и спровела га је агенција Кантар из Приштине.
Теренско истраживање урађено је у септембру 2022. године, и покрило је Приштину, Феризај, Призрен, Ђаковицу, Пећ, Митровицу и Гњилане. Упитник је садржао стандардни број батерија питања, које између осталог укључују: пожељни облик владавине; демократске и ауторитарне вредности; легитимитет институција; толеранцију; етно-национализам; ауторитарне предиспозиције; поверење; религиозност.
Поред тих стандарних питања, развијене су и имплементиране посебне батерије питања у вези религије и политике, као и савремених политичких процеса. Интервјуи са представницима верских заједница урађени су у периоду септембар – октобар 2022. године, и то са представницима Српске православне цркве, Исламске заједнице КиМ и Римокатоличке цркве. Кроз овај текст поделићу неке од најзанимљивијих резултата истраживања. Иако се дуго времена веровало да је религија Албанаца албанство, да су Албанци на КиМ доста секуларизовани, и да последично религија нема неки велики утицај у друштву – резултати мог истраживања су показали сасвим другачију слику. Међусобни утицај религије и политике је веома важан за разумевање савремене друштвено-политичке ситуације на КиМ, политичких процеса и политичких ставова.
Положај верских заједница
Пре свега треба истаћи да на КиМ 97% испитаника тврди да припада некој верској деноминацији. Од оних који су одговорили да припадају некој верској деноминацији, њих 97% припада исламу, поред 2.8% православних хришћана и 0.2% римокатолика. Иако православни хришћани и римокатолици представљају мањину, њихов политички значај је веома важан па се стога може рећи да они, поред ислама, представљају три доминантне религије на КиМ.
Са друге стране, када су у питању односи државе и цркве (Church-State relations), треба истаћи да они представљају један од већих политичких проблема на послератног КиМ. Иако је било више покушаја да се овај однос уреди новим Законом, то се још увек није десило. Општи однос државе и цркве на КиМ тренутно је одређен одредбама Ахтисаријевог плана (2007), касније допуњен општим одредбама из Устава из 2008. године (са амандманима из 2016.), и често критикованим Законом о верским слободама (2008).
Из разговора са представницима верских заједница сазнали смо да је једина тачка око којег се они слажу управо потреба да се донесе нови Закон о верским слободама, који би дао правни статус и субјективитет верским заједницама и одредио њихов положај у друштву. Међутим, њихове полазне тачке по питању важности доношења таквог једног закона су веома различите, иако их везује заједнички именитељ – заштита имовине. Поред тога, важно је напоменути да Ватикан (још увек) није признао самопроглашену независност КиМ, што додатно компликује живот и односе између верских заједница на КиМ.
Важност религије
У поређењу са регионом, или ширим европским контекстом, становништво на КиМ показује веома високе проценте религиозности. На КиМ чак 99% верује у Бога, 88% верује у рај, 85% верује у пакао, док 79% верује у живот после смрти. Занимљиво је истаћи и да чак 90% тврди да је апсолутно сигурно у своја верска уверења, поред 8% оних који истичу да су прилично сигурни. Поред тога, 18% тврди да чита/слуша верске изворе сваког дана, док 82% увек/скоро увек пости за време Рамазана. Они који тврде да врше исламску молитву пет пута дневно је 15%.
Такође, 78% испитаника тврди да увек/понекад даје закат за сиротињу. Чак 66% тврди да је религија “веома важна“ у њиховим животима, док 27% тврди да је религија „важна“. Само 2% тврди да религија уопште није важна у њиховим животима. Поред тога, чак 94% сматра да су свете књиге њихове религије “Божја реч“, а 82% да се свете књиге морају схватати буквално, реч за реч.
На питање шта је најважније да неко буде “прави” Косовар, истраживање је показало да највећи број становништва сматра да је веома важно плаћање пореза (63%), дељење заједничке националне културе и вредности (60%), а онда следи поштовање државних институција и права. Поред тога, 44% сматра да је веома важно бити рођен/а на КиМ да би неко био прави Косовар.
Језик је исто важна одредница за Косоваре, па тако 60% сматра да је албански језик веома важан, поред 26% оних који сматрају да је језик важан за идеју правог Косовара.
Занимљиво је за истаћи да се и припадност религији, тј. исламу, види као веома важно, што подржава 33% испитаника, док њих 32% сматра да је бити муслиман важно да се како би се било прави Косовар. Са друге стране, 32% сматра да бити православац није важно, заједно са 26% оних који сматрају да то уопште није важна одредница Косовара.
Верска дистанца и заједништво
Мерење верске дистанце на КиМ такође даје занимљиве резултате. Тако је, рецимо, на питање „Да ли сте наклоњени или не према“, са скалом од 10 нивоа која иде од „апсолутно нисам наклоњен“ до „апсолутно сам наклоњен“, чак 79% одговорило да је апсолутно наклоњено према муслиманима. Међутим, то није случај са другим верским групама. Рецимо, чак 53% је апсолутно ненаклоњено према атеистима, 34% према сектама и верским покретима, 13% према католицима, и 20% према православним хришћанима. Посебно треба истаћи да је 30% испитаника апсолутно ненаклоњено према Јеврејима.
У исто време, занимљиво је истаћи и да 49% испитаника верује да ислам, православно хришћанство и римокатолицизам имају много тога заједничког, поред 35% оних који кажу да ове три традиције немају ништа заједничко.
Поред верске дистанце, истраживање је показало да велики број испитаника апсолутно није наклоњено зависницима од дроге (54%) и хомосексуалцима (75%), али и да је велики број испитаника позитивно наклоњено према сиромашнима, људима који говоре другим језиком, људима друге расе и Ромима.
Поверење грађана и грађанки у различите институције на КиМ такође варира. На питање „Колико имате поверења у”, са понуђеним одговорима на скали од „потпуно поверење“ до „потпуно неповерење“, релативно високо поверење имају институције председника (26%), премијера (24%), док се издваја војска са 66%, и полиција са 55% оних који кажу да имају потпуно поверење.
Са друге стране, када су у питању верске заједнице, потпуно неповерење у СПЦ има 56%, у Римокатоличку цркву 32%, док Исламска заједница ужива потпуно поверење 64% испитаника. Занимљиво је истаћи да иако на КиМ има веома мало следбеника протестантских цркава, 38% испитаних има потпуно неповерење према овој верској традицији.
Утицај верских заједница на политику
Када је у питању однос религије и политике, на питање “Да ли се слажете са тим да верске институције не би требало да се мешају у политику“, већина је одговорила да се апсолутно слаже са том тврдњом (43%). У исто време, 14% се апсолутно не слаже. Када је питању улога религије и верских заједница у друштву, резултати показују да се 46% слаже да оне „јачају морал друштва“, 40% сматра да се превише фокусирају на правила, заједно са 43% оних који сматрају да верске заједнице “јачају заједницу“.
У исто време, на питању колики су утицај верске заједнице и њихови лидери имали у рату 1999. године, резултати показују да највећи део испитаника сматра да су имали „велики утицај“ (30%), поред оних који сматрају да су имали „неки утицај“ (21%). Само 10% сматра да верске заједнице и њихови лидери нису имали никакав утицај у рату 1999. године. Део испитаника се слаже да ислам не би требало да има статус државне религије (21%), поред 19% који сматрају да би ислам требало да буде државна религија.
Међутим, највећи степен подршке има став да би све религије требало да имају исти статус и привилегије (37%). Када је у питању проблем прекривања лица марамом, 52% сматра да држава не би требало да забрани покривање лица, у поређењу са 35% оних који сматрају да би држава требало да то уради.
На самом крају, ваља истаћи да већина испитаника сматра да КиМ иде у добром правцу (57%), у поређењу са 31% оних који сматрају да КиМ не иде у добром правцу. У светлу интензивирања преговора између Београда и Приштине, ваља напоменути и да становници КиМ углавном гледају позитивно на ове преговоре, али показују различите нивое подршке за нека политичка решења. Што је и очекивано.
Међутим, истичу се подаци да је 36% испитаника апсолутно не подржава интеграцију Срба у друштво, а да је чак 66% против формирања Заједнице српских општина. Поред тога, потенцијално уједињење Косова и Албаније је тачка поделе унутар друштва где 31% испитаника апсолутно позитивно гледа на уједињење, док се 25% апсолутно не слаже са таквом политиком. Још једно место поделе јесте и питање да ли је могућа мирна коегзистенција Срба и Албанаца на КиМ, где 48% сматра да она није могућа, у поређењу са 42% оних који сматрају да је могућа. У исто време, никаква размена територија између Србије и Косова нема значајнију подршку, па је тако 63% испитаника апсолутно против овакве политике. Ипак, 42% испитаника се не слаже са одржавањем статуса кво.
Питања за будућност
Поред теренског истраживања, за време боравка на КиМ разговарао сам и са представницима верских заједница, и то у Пећи, Дечанима, Драгашу, Призрену и Приштини. Главни утисак који се намеће јесте тај да су сви они спремни на разговоре и мирно решавање сукоба, али и да имају превише црвених линија преко којих не желе, или неће, проћи. Када је у питању СПЦ, они јасно истичу да је било какво признавање независности Косова неприхватљиво решење за њих.
Поред духовних аргумената, СПЦ сматра да би на тај начин црква била под огромним притисцима Приштине, који би на крају резултирали губљењем имовине. То су главни аргументи оца Саве Јањића из Манастира Високи Дечани. Са друге стране, бискуп Дод Ђерђи тврди да су он лично као и Црква коју заступа увек отворени за дијалог за браћом из Православне цркве, али отвара нека веома важна питања.
Поред истицања важности доношења новог Закона о верским слободама, за који тврди да је њима управо најпотребнији, он се пита чије су заправо хришћанске цркве и храмови на територији КиМ? И на самом крају, велики муфтија Наим Тернава из Исламске заједнице КиМ такође истиче спремност за дијалог са другим заједницама, али тек када представници православне цркве упуте извињење за недела током 1990-их година. Један од важнијих изазова за ИЗ КиМ јесу и различити утицаји из Турске, Саудијске Арабије, али и из Босне и Херцеговине.
Главни закључак истраживања је да, супротно доминантном наративу, реалност на терену на послератном КиМ указује да религија и верске заједнице играју веома важну улогу у овом друштву. Не само да је верска припадност једна од најважнијих идентитетских питања, и да је религиозност на КиМ веома висока, стиче се и утисак да је религија веома важан аспект политике на КиМ. О томе сведочи и чињеница да је заправо статус и положај СПЦ на КиМ једно од главних питање у преговорима између Београда и Приштине.
Међутим, не би требало ићи у другу крајност и тврдити да верски актери и религије не утичу директно на формирање политике на КиМ. Али, свакако је тачно да њихово игнорисање и запостављање у процесу није ни пожељно, ни добро. То значи да политичке елите, представници цивилног друштва и међународне заједнице не смеју игнорисати улогу и значај религије на КиМ.
Марко Вековић
Извор: Талас
