Пише: Небојша Поповић
Медији су јуче пренијели да су неколико НВО организација које оперишу у Црној Гори покренуле петицију за очување Велике плаже у Улцињу. Ради се о невладиним организацијама чије дјеловање се доминантно финансира од стране различитих амбасада и фондација из иностранства.
Елем, иако поменуте организације често добијају значајан медијски простор, њихов рад се као такав никако не може сматрати аутентичним гласом грађана Црне Горе. Што би наш народ рекао, онај ко их дотира их истовремено и лимитира. Да ли би ове НВО икада потписале петицију или дигле глас против било чега што је у супротности са интересима њиховим страних налогодаваца и финансијера излишно је говорити. А да ли се њихови ино спонзори сваког јутра буде са мишљу о добробити Црне Горе или очувању њене животне средине – то би сваки грађанин ове лијепе земље требало да се запита и одговори самом себи.
Колико се НВО сектор у Црној Гори икада показао на корист грађанима и држави осим пречесто пуког критизерства које прелази границе неукуса, вјероватно најбоље говоре примјери излета истих тих НВО првака у јавни сектор и државне функције. Ту су ведете НВО интелигенције подигле љествицу тако високо да чак и пословично очајни црногорски политичари поред њиховог рада дјелују прихватљиво.
Дакле, Црна Гора ако је озбиљна држава и кани то да буде, онда треба констатовати да та држава има своје демократске институције – такве какве су, а прије свега Парламент, те да би то требало да буде једино мјесто гдје се донесе најважније одлуке за народ и земљу. Наравно, изузетно је важан и драгоцјен глас и мишљење народа, али аутентичан глас црногорских грађана, а никако глас организација које се дотирају из иностранства – јер се у супротном једино може закључити да је ријеч о посредном притиску и интересима страног фактора у односу на Владу и народну Скупштину.
Када је ријеч о потенцијалном пројекту на Великој плажи везано за сарадњу Црне Горе са инвеститором за кога гарантује Влада УАЕ, или било којим другим инвеститором, Црној Гори је потребна озбиљна дебата са јасним улазним параметрима о каквом се пројекту конкретно разговара, а не никако кампања и одбацивање унапријед нечега што би потенцијално могло да препороди не само Улцињ, већ и економију Црне Горе с обзиром на мултипликативни ефекат једног таквог подузећа.
Осим теме животне средине, такође је важно извагати и да ли Црној Гори треба и даље Улцињ као једна од најзапуштенијих и најсиромашнијих општина на Јадрану? Да ли су интереси неколицине закупаца који су узели здраво за готово да зарађују на ресурсима који су заједничко добро свих грађана Црне Горе важнији од потенцијалног развоја Улциња. Наравно, не треба избјећи и до краја претрести ни тему о потенцијалним коруптивним аспектима читавог посла, али заиста чини се да је од свега најнеозбиљније априори одбацити једну потенцијално велику шансу за Улцињ и Црну Гору. Притом нарочито је дегутантно да то раде организације које, признаћете – никако не могу представљати аутентичан глас грађана Црне Горе.
