Пише: Ранко Рајковић
Бојкот трговинских ланаца може се назвати првим и истинским покретом отпора у Црној Гори двадесет првог вијека. С њиме се коначно у нашем народу пробудила искрица слободарског духа. У тешко устајалом ваздуху покрет потрошача је изазвао прве варнице. Додуше без икаквог ризика. За ту општенародну побуницу још нико не плаћа цијену. Охрабрујуће је што се изостанак купаца у маркетима Волија, Лаковића, Идеје, Ароме још увијек не повезује ни са патриотизмом ни са издајством. Нема подјела које су тако својствене, пожељне и неопходне формирању црногорског идентитета.
Покрету отпора трговачким ланцима за сада се не приписује ни проевропско ни антиевропско понашање. Ни стране амбасаде у Подгорици још се не изјашњавају може ли покрет отпора трговачким ланцима бити њихов политички партнер.
Овај назовимо га седмодневни устанак за сада припада жанру краткометражног филма. Имајући у виду да смо о многим историјским епизодама снимали дугометражне филмове не будимо подозриви ни према овој краткометражној форми која је у току.
Ипак се с разлогом вреди запитати колико ће дуго овај дашак слободе потрајати. Као прво да ли ће покрет отпора трговачким ланцима одољети сниженој роби којој истичу рокови трајања широм Црне Горе?
Познато је да наш народ не зазире од бајате робе. Штавише привржен јој је. Политика је најбољи доказ за то. Одређене политичке странке у Црној Гори су толико старе да им је одавно истакао рок трајања. С протоком времена те политичке странке бивају све штетније и отровније. Њихови гласачи-потрошачи не маре за то. Друга врста политичких странака у Црној Гори формирана је од пар екселанс покварене робе. Те су странке захваљујући коалиционим споразумима деценијама партиципирале у власти иако нијесу излазиле на изборе. Постоји и трећа група странака које су се оснивале поради карневалских забава и политичког шаренила. Рађале су се и нестајале као балони од сапунице.
У стилу моћних трговачких ланаца најстарија политичка странка у Црној Гори тврди да је и даље најјача и да баш у садашњем времену има најбољу понуду и највеће повјерење потрошача. Са свог јуче одржаног конгреса су нам поручили да ће са њима на власти црногорска домаћинства профитирати. Када им споменете кокаин у контејнерима банана, шверцоване цигарете у контејнерима луке Бар, крађе доказа из судских депоа, наручена убистава по улицама црногорских градова, подмићену полицију и судство слежу раменима као да их се то нимало не дотиче. Папагајски понављају “Нека институције система раде свој посао”. Разумној Црној Гори је кристално јасно да су управо институције које је та странка формирала омогућиле утемељење, опстанак и консолидацију организованих криминалних група у Црној Гори.
Обрни окрени ситуација на Црногорском политичком тржишту је слична оној која влада међу трговачким ланцима.
Да ли је пребогатим и пред законом дискредитованим људима стало да држава оствари добре резултате и да њени грађани буду задовољни. Апсолутно не!
Зашто?
Зато што би то ишло на њихову личну штету.
Последња политичка дешавања упућују да ће се пар корпорација и даље договарати како да задрже монополе у Црној Гори. Захваљујући њима на црногорском тржишту ће се појављивати све више и више бофл робе и с пуним правом незадовољних грађана- потрошача.
У тајним савезима и договорима бофл роби ће се подизати цијена. Бофл роба ће се све чешће брендирати национализмом. Национализми ће се комбиновати са причама о угроженој државности, погаженим људским правима, борбом за идентитет, језик, културу.
У Црној Гори политичке странке дјелују као појачивачи укуса. Просто речено њихова политика је равна адитиву. Дејство тог адитива уништило је код укупног друштва природне осјећаје за морал, правду, цивилизованост, људскост.
Можда су младе и неискусне политичке странке заиста биле спремне да мијењају на боље црногорско друштво послије августовских избора 2020. године. Нажалост брзо су се посвађали. Предсједник државе се мимоишао са премијером државе, а онда се то пренијело по дубини. Планули су сукоби око функција, наименовања, контроле ресурса.
Из једне изузетно корисне друштвене акције која је најављивала дуго сањане политичке промјене у Црној Гори побједници избора из 2020. године окренули су се повољностима које је донијела Скупштинска трговина. Промовисали су акцијска снижења. Повећали су и појефтинили број функционерских мјеста. Коалиционим партнерима што би народ рекао зинуле су гузице на акцијске попусте. Пожурили су да их искористе.
Такав хаос на политичком тржишту покушава да злоупотријеби прекаљена политичка странка којој је одавно истекао рок употребе. Ових дана обавјештавају јавност да располажу новим производима (младим кадровима) са адитивима, конзервансима и вјештачким заслађивачима који могу помоћи оздрављењу оне исте Црне Горе коју је та иста странка довела до труљења током своје тродеценијске владавине. Чак су из свога складишта извукли дотрајалу и расходовану робу и прогласиле је почасном робом. За претпоставити је да иза њихове почасне робе стоји енормно велики капитал повезан како са домаћим тако и са страним трговачким ланцима.
Могу ли гласачи најдуговјечније партије у Црној Гори макар нешто научити од слободарског покрета који бојкотује трговачке ланце у Црној Гори?
