Piše: Rade Maroević
Iranske vlasti izvršile su smrtnu kaznu nad muškarcem osuđenim za špijunažu i ubistvo pukovnika Revolucionarne garde pre tri godine. U decembru 2023. godine zbog istog slučaja pogubljena su tri muškarca i žena. Ova pogubljenja epilog su dve decenije dugog tajnog rata Irana i izraelskih obaveštajnih službi u kojima je stradalo nekoliko desetina ljudi, uključujući komandante Revolucionarne garde i nuklearne fizičare.
Vešanjem je smaknut Mosen Langarbešin, koga je sud u Teheranu proglasio krivim da je pružao logističku podršku agentima Mosada tokom nekoliko operacija na iranskoj teritoriji, uključujući i atentat na pukovnika Hasana Sajada Hodeija u maju 2022. godine.
Pukovnik Revolucionarne garde stradao je pošto su se dvojica motociklista zaustavila pored sivkaste „kije“ u centru Teherana. Lica skrivenih kacigama, povadili su pištolje i sa pet hitaca pogodili Hodeija koji je ubrzo zatim preminuo.
Vlasti u Teheranu su odmah pokrenule opsežnu potragu za „cionističkim agentima“, koji su navodno odgovorni za ovo ubistvo. Do kraja dana, iranski mediji su javili da je uhapšeno nekoliko osoba iz mreže izraelskih špijuna.
Rade Maroević: Opkoljavanje Irana – duhovi doleteli do Indijskog okeana, svet na ivici novog rata
Izraelski izvori, koji nikada nisu potvrdili učešće Mosada u ovom ubistvu, naveli su da je ubijeni pukovnik pod nadimkom „lovac“ bio na čelu „Jedinice 840“ zadužene za otmice i ubistva državljana Izraela širom sveta.
Smrt za saradnike Izraela
Mosen Langarbešin je obešen jer je za potrebe agenata izraelskog Mosada nabavio motocikl i sredstva za komunikaciju. U optužnici, koju je objavilo ministarstvo pravde, navodi se i da je od izraelskih operativaca dobijao novac kojim je, kasnije, iznajmljivao stanove i kuće za operativce. Na teret mu se stavljalo i učešće u izraelskom napadu na nuklearni centar Isfahan 2022. godine, kada je unutar kompleksa eksplodiralo nekoliko dronova. Iranske vlasti su, odmah nakon napada, objavile da nije pričinjena ama baš nikakva šteta, dok Jerusalim nije komentarisao ovaj incident.
Dve godine kasnije, izraelski avioni bombardovali su položaje protivavionske odbrane oko Isfahana, ali je vlada Benjamina Netanjahua poslednjem trenutku, na nagovor administracije Džozefa Bajdena, odustala od direktnog napada na nuklearna postrojenja. Međutim, Džeruzalem post, pozivajući se na svoje izvore, naveo je tada da je „poruka bila jasna“ – eksplozije u blizini nuklearki su poziv na oprez. Isfahan se nalazi 440 kilometara južno od prestonice Teherana, i sa 2,2 miliona stanovnika treći je po veličini grad u Iranu.
U provinciji Isfahan, kod grada Natanz, udaljenom 120 kilometara od prestonice provincije, nalazi se skladište za obogaćivanje uranijuma, dok se postrojenje za njegovu preradu nalazi u Zerdenjanu, predgrađu Isfahana, udaljenom oko 20 kilometara od centra grada. Isfahan je ujedno dom velike iranske vazdušne baze u kojoj se nalazi zastarela iranska flota američkih aviona F-14, kupljenih pre Islamske revolucije 1979. Matrica napada zbog kojeg je Mosen Langarbešin obešen, tvrde Iranci, neodoljivo podseća na način na koji su, tokom poslednje decenije, ubijani najznačajniji fizičari povezivani sa kontroverznim nuklearnim projektom.
Iranski nuklearni fizičar, najopasnije zanimanje na svetu
Serija ubistava počela je 15. januara 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.
Denis DŽ. Kučinić: Američki napad na Iran bi bio katastrofa globalnih razmjera
Nakon njegove smrti, vlasti u Teheranu su najpre saopštile da su Hoseinpur i još nekoliko naučnika umrli od posledica trovanja gasom, ali je obaveštajna kompanija Stratfor ubrzo objavila da ih je ubio Mosad.
Sestra iranskog naučnika Mahmube Hoseinpur je iz Turske, gde je pobegla, kasnije rekla da je njen brat radio na razvoju atomske bombe „12 puta snažnije od one koja je bačena na Hirošimu“. Prema njenoj verziji događaja, razvoj su nadgledali stručnjaci iz Severne Koreje i neimenovani ruski fizičari, ali je njen brat odbio da dalje učestvuje u projektu, zbog čega su ga pripadnici iranske Revolucionarne garde ubili. Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom ispred njegove kuće u Teheranu.
Spoljni neprijatelji, mudžahedini skriveni u Albaniji
Iran je za ovo ubistvo najpre okrivio Ameriku i Izrael, ali je nešto kasnije na spisak potencijalnih krivaca dodata i neimenovana „izdajnička grupa koju čine Iranci u egzilu“.
Iako nije eksplicitno imenovana, na listu sumnjivaca uvrštena je organizacija „Mudžahedin el Kalk“, nekadašnji vrh koplja Islamske revolucije, čiji su pripadnici posle serije volšebnih preokreta, nekako završili u Albaniji. Iran je potom pohapsio desetak osoba pod optužbom da su za račun Mosada učestvovali u ovom ubistvu, a jedan od njih, Madžid Džamali Faši, osuđen je na smrt i pogubljen. Krajem novembra 2010. godine stradao je Madžid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. Njemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.
Istog dana, teško je ranjen i Ferejdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila. Za ova dva napada, tadašnji iranski ministar unutrašnjih poslova Mustafa Mohamad Nadžar optužio je Izrael i američku Centralnu obaveštajnu agenciju.
Osam meseci kasnije, krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Darijuš Rezainedžad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava. U njega su naoružani napadači na motociklima ispalili pet metaka, kada se sa suprugom vraćao iz vrtića iz koga su pokupili ćerku, a koje su u ovom napadu i ranjene. Vlasti u Teheranu su za smrt naučnika optužile Mosad. Sledeća žrtva bio je Mustafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba koju su neidentifikovane osobe postavile ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač. U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6.
Izvor: RTS
