Piše: Marina Bulatović
Privatni život Mihajla Pupina obavijen je velom tajne, a naša javnost još uvek i ne sluti koliko je on bio popularan širom sveta. Svoj privatni život Pupin nije nikada isticao i nije ostavio traga o životu porodice u obećanoj zemlji.
Prostorije Doma kulture „Mihajlo Pupin“ u Idvoru od ovog proleća krasi portret Varvare Pupin (akril na platnu), poklon koji je stigao iz Ljubljane od Jelene Prodanović (28), samostalnog istraživača.
Jelena je rođena u Novom Sadu, osnovne studije je završila na Fakultetu tehničkih nauka u rodnom gradu, a master studije je završila na Elektrotehničkom fakultetu u Ljubljani, gde trenutno živi i radi. Interesujući se za Pupinov privatni život, saznala je da je njegovu ćerku Varvaru portretisao čuveni slikar Karl Blener (1864-1952), kao i da je portret prodat na aukciji 2007. godine.
„Nažalost, nakon prepiske sa aukcijskom kućom, došla sam do informacije da ne postoji mogućnost da saznam gde se ta slika nalazi, tako da sam zadala sebi težak zadatak, da probam da naslikam svoju verziju te slike. Slikarstvo je od malena moj hobi, a ova slika je bila prvi portret koji sam naslikala i poklonila Domu kulture ‘Mihajlo Pupin’ u Idvoru“, kaže Jelena za RT Balkan.
Privatni život Mihajla Pupina obavijen je velom tajne, a naša javnost još i ne sluti koliko je on bio popularan širom sveta. Svoj privatni život Pupin nije nikada isticao i nije ostavio traga o životu porodice u „obećanoj zemlji“. Čak ni u čuvenoj autobiografiji „Sa pašnjaka do naučenjaka“ o tome nema podataka jer je knjiga pisana pre svega da motiviše i ulije snagu i da Amerikancima predstavi srpski narod.
Nakon šest decenija otkriveno gde je sahranjena Pupinova ćerka
Kako po završetku Drugog svetskog rata komunisti nisu hteli ni da čuju za Pupina koga su smatrali za buržuja i kapitalistu, on je uklonjen sa javne scene i polako je padao u zaborav.
„Još od osnovne škole sam se interesovala za život i delo Nikole Tesle i već tada sam držala predavanja o njemu na časovima tehničkog vaspitanja. U srednjoj školi sam krenula da istražujem podatke o Slavku Bokšanu i njegovim radovima vezanim za Teslu i Pupina, nakon čega sam prvi put i pročitala autobiografiju Mihajla Pupina. Veoma sam tužna jer se o Tesli i Pupinu skoro uopšte nije govorilo tokom mojih studija, te sam želela da sama krenem u istraživanje, kao i da podelim informacije na koje budem naišla“, ističe Jelena.
U ovoj godini, kada se obeležava 90. godina od Pupinove smrti, zahvaljujući njoj saznajemo mnoštvo atraktivnih informacija, između ostalih i ovu – godinama nakon Pupinove smrti, Amerikanci su sagradili teretni brod koji je dobio njegovo ime (1943). Brod je bio dugačak 129 metara, a nosivost mu je bila 4.380 tona.
Upornim radom, Jelena je pronašla mnogo novih podataka pretražujući arhive iz celog sveta, od novinskih do naučnih članaka, knjiga, pisama… Ove godine ona će volonterski, 4. put za redom, organizovati Pupinov kros oko jezera Bled u Sloveniji, uz pomoć ljudi iz Kulturnog društva „Mihajlo Pupin“ iz Ljubljane. Kros se tradicionalno održava u oktobru, vikendom, oko Pupinovog rođendana i namenjen je svim uzrastima.
„Moje najznačajnije otkriće koje se tiče Pupina je video zapis i to u boji, na kojem se on vidi par sekundi, kao i jedan njegov patent prijavljen pod brojem 24748 u Danskoj, 14.07.1919. Takođe, otkrila sam da kućica ‘Pupin’ na Bledu i dalje postoji, iako na slovenačkom sajtu za kulturnu baštinu piše da je srušena. Pisala sam slovenačkom Ministarstvu za kulturu i potvrdili su mi ovu informaciju. Vlasnik te kuće je bio dr Fedor Aranicki, dobar Pupinov prijatelj. Iz tog razloga, on je svoju vikendicu na Bledu nazvao ‘Hišica Pupin’ (kućica Pupin). Sam Pupin nikada nije bio u Sloveniji, pa samim tim nije bio ni u ovom letnjikovcu“, naglašava naša sagovornica.
Dok je Nikola Tesla bio omiljeni junak stripova u Americi, Jelena nam otkriva da je i Pupin bio jedan od junaka stripa „Deset ljudi i telefon“, objavljenog 1961. godine. Autor stripa bio je M. Filip Cop, a izdavač Bell Telephone System.
Pitali smo našu sagovornicu kako ona ‘vidi’ Pupinovu ćerku jedinicu, jer su Varvarin život i sama njena ličnost i danas tema brojnih polemika.
Jubilej Festivala nitratnog filma: Mihajlo Pupin jedini put na filmu
„Varvarin život nije bio nimalo lak. Već u najranijem detinjstvu je ostala bez majke Katarine Sare, a njen otac, izuzetno uspešan čovek, verovatno joj je (nesvesno) postavio standarde koje je bilo teško dostići. Iako je imala priliku da dosta putuje i stekne prijatelje u različitim gradovima i državama, verujem da joj je, naročito kao ženi tog vremena, bilo izuzetno teško da pronađe duhovni mir i svoje autentično mesto u društvu. Vidim je kao borca za pravdu, osobu koja je duboko cenila intelekt i duhovne vrednosti drugih ljudi. Bila je veoma vezana za svog oca – kao i on za nju. Pre očeve smrti prijavila je sopstveni patent (4. aprila 1934, pod br. US 2032 672), što govori o njenoj kreativnosti i posvećenosti. Ali, nažalost, nakon smrti svoga oca, zbog poroka svog supruga bila je prinuđena da rasproda veliko očevo imanje, kao i niz ličnih i porodičnih predmeta. Pre svega, ona je bila emotivna i pravedna. Jedna od nepravdi koja joj je pričinjena je da, uprkos tome da je sahranjena zajedno sa svojim roditeljima na groblju Vudlon u Bronksu (Njujork), ona do današnjeg dana nema svoju spomen ploču niti bilo koji vid obeležja… “
Koliko joj je majka nedostajala i koliko je njen prerani odlazak ostavio trajne posledice na Varvaru svedoči i vitražni prozor koji se nalazi na lokalnoj crkvi u Norfolku, a koji je Varvara poklonila crkvi 1925. godine, u znak sećanja na Katarinu Saru koja je preminula 25. aprila 1896.
Izvor: RT Balkan
