Dečje igračke spadaju u retke arheološke nalaze koji svedoče o odrastanju dece u praistoriji. Kako su mogle biti napravljene od različitih trošnih materijala, poput drveta, pruća i tkanina, do danas su ostale sačuvane samo keramičke.
Posebnu grupu nalaza na lokalitetima vinčanske kulture u Srbiji predstavljaju minijaturne keramičke posude koje se smatraju dečjim igračkama. Ova grupa nalaza dragoceno je svedočanstvo o razvijenom odnosu i saradnji dece i odraslih članova društva u prvom modernom dobu.
„Već sada imamo dovoljno dokaza da deca uče i repliciraju sve kulturne obrasce od veoma malih nogu. Istraživanjima kolega iz Muzeja Vojvodine videlo se da male figurine i posudice repliciraju prave figurine i prave posude velikih dimenzija, a pravili su ih dečji prsti, što je jako bitno jer to ukazuje na učenje kroz igru. Sa antropološke strane to učenje je veoma značajan element u shvatanju repliciranja kulture, odnosno, ukazuje na to da deca od najmanjeg uzrasta ne uče samo set prihvatljivih odrednica, ili mimetičkih jedinica koje čine jednu kulturu, već da se one kroz ponavljanje i repeticiju zapravo uče, dovode do nivoa spoznaje i razvoja“, navodi arheolog dr Miroslav Kočić, izvršni menadžer projekta „Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči“.
Pored pobeđivanja dosade, dečja igra u neolitu verovatno je imala praktičnu, ali i vaspitnu funkciju. Etnoarheološka istraživanja pokazuju da su deca tokom neolita bila uključena u svakodnevne poslove, kao i da je izučavanje različitih zanata počinjalo u veoma ranom uzrastu. Roditelji su decu pripremali za život, a kako je vinčansko društvo živelo od proizvodnje keramike, logično je bilo da ih odmalena uključuju u taj proces, uče zajedništvu i upoznaju s lokalnom tradicijom i kulturom.
Dečje igračke spadaju u retke arheološke nalaze koji svedoče o odrastanju dece u praistoriji. Kako su mogle biti napravljene od različitih trošnih materijala, poput drveta, pruća i tkanina, do danas su ostale sačuvane samo keramičke.
„Kroz to učenje i igru dolazi do izmena, krupnijih i sitnijih inovacija koje daju toj kulturi i neophodnu živost. Igranje kulturnim obrascima i komunikacijom unutar vinčanske kulture u kojoj ipak postoji jedan ogroman prostor na kome ljudi očigledno mogu da komuniciraju, gde lokaliteti u Rumuniji imaju skoro identične vizuelne obrasce i obrasce življenja, a postoje takođe i veoma velike razlike između regionalnih grupa, svedoči da oni i dalje kulturno mogu da se razumeju“, dodaje Kočić.
Igračke iz neolita imitiraju predmete koje su koristili odrasli, što potvrđuje da je oponašanje aktivnosti starijih, baš kao i danas, bilo omiljena dečja igra.
Izvor: Lidija Jakšić/rts.rs
