Piše: Rade Maroević
Vojna konfrontacija sa Iranom je neizbežna, upozorio je francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro, objašnjavajući da je preostalo još jako malo vremena da se ovakav ishod spreči pregovorima. Izraelci su još konkretniji – očekuju se vazdušni udari kakvi nisu viđeni još od Drugog svetskog rata. Američki bombarderi B-2 su premešteni u bazu u Indijskom okeanu, dva nosača aviona su spremna za akciju, mete su određene još pre dve decenije. Rusija i Kina upozoravaju na katastrofalne posledice mogućeg napada.
Najviše dva meseca mira, rok je koji je navodno ispostavljen iranskim liderima pre nego što Amerika i Izrael, zajedničkim snagama ne raskomadaju kontroverzni nuklearni program. Pad Sirije omogućio je direktan koridor izraelskim avionima, koji su ionako u prethodnih nekoliko godina, bez većih teškoća, uletali u iranski vazdušni prostor.
Nuklearni centri Natanc i Fordov glavni su ciljevi budućih napada, koji bi mogli obuhvatiti još neke od oko 1.100 meta na koje je crvene zastavice, još pre dve decenije, postavila administracija mlađeg Džordža Buša.
„Duhovi“ u Indijskom okeanu
Tokom prethodne sedmice, najmanje šest od ukupno 19 američkih bombardera B-2 doletelo je do baze Dijego Garsija u Indijskom okeanu, odakle bez problema, mogu da gađaju mete u Iranu i Jemenu. Bez punjenja gorivom u vazduhu, ovi avioni mogu da prelete oko 11.000 kilometara, odnosno oko 1.000 kilometara više nego što im je potrebno za napad na Teheran.
Bombarderi B-2 „spirit“, ili duh, prvi put su upotrebljeni tokom napada na SR Jugoslaviju 1999. godine, ali su od tada retko korišteni, pre svega jer svaka letelica košta oko milijardu dolara. Za nešto više od četvrt veka napravljen je 21 ovaj avion, ali su dva uništena u nesrećama.
Spremni su i izraelski avioni F-35 „adir“, koji su u oktobru prošle godine proleteli kroz iransku protivvazdušnu odbranu i prema tvrdnjama Jerusalima, uništili fabriku dronova i projektila. Teheran je, istovremeno, naveo da je šteta bila neznatna.
Izraelci su i 2022. godine u nekoliko navrata neopaženo uletali u iranski vazdušni prostor, vežbajući moguće napade na objekte povezane sa nuklearnim programom Teherana. Osim letelica „adir“ u manevrima su korišteni i dronovi i najmanje jedan tanker KC-48.
Ili, pre 100 dana situacija na Bliskom istoku se dramatično promenila kada je, neočekivano brzo, u Siriji propao režim Bašara el Asada, koji je poslednjim avionom pobegao u Moskvu i zemlju na upravljanje ostavio složenoj koaliciji islamista, Kurda, alavita i hrišćana. U obračunu etničkih grupa, u tom periodu stradalo je oko 5.000 ljudi.
Od pada režima u Damasku, Izrael je zauzeo položaje na planini Hermon i neprestano gađao nekadašnje vojne baze, tvrdeći da bezbednost regiona ne želi da ostavi u rukama nimalo pouzdanih islamista. Izraelski avioni su protiv Sirijaca izveli ukupno 500 napada, od čega 43 od početka godine.
Deo motiva Jerusalima je i da uništi sirijsku protivvazdušnu odbranu, koja bi, bar teoretski, mogla predstavljati problem prilikom eventualnih napada na Iran. U ovim napadima neutralisani su praktično svi sistemi kojima je raspolagao Asadov režim.
Iranska odbrana, od „Top gana“ do „suhoja“
Kada prelete Siriju, izraelski „adiri“ će morati da se suoče sa iranskom protivvazdušnom odbranom, koja se u oktobru nije preterano proslavila, pa je u izraelskim napadima navodno uništeno nekoliko radara sistema S-300 koji štite objekte nuklearnog programa.
Izraelski i američki obaveštajci tvrde da je Iran, u poslednjih godinu dana, nabavio i noviji ruski protivvazdušni sistem S-400, kao i nekoliko višenamenskih aviona Su-35, te da je veoma zainteresovan za kupovinu potpuno novih letelica Su-57.
Za sada, međutim, nije jasno da li su „suhoji“ još isporučeni Iranu, mada su tamošnje vlasti očekujući te avione, izgradile potpuno novu vazduhoplovnu bazu „Orao 44“, konstruisanu da primi nove ruske letelice. Istovremeno, u naoružanje je uvedena iranska verzija sistema S-400, nazvanog „bavar 373“.
Tramp o NATO-u: Mi imamo,,veliki lijepi okean“ koji nas dijeli od problema
Kada i ukoliko stignu „suhoji“, Iran će prekinuti 30 godina dugu pauzu u procesu modernizacije vazduhoplovstva, jer je tokom devedesetih od Rusije kupio 44 letelice „mig 29“, ali se pretpostavlja da ih je, sada, u upotrebi bar upola manje. Uz „migove“, iransko ratno vazduhoplovstvo u naoružanju ima i američke lovce F-14, koji su kupljeni još u vreme kada je ovom zemljom vladao šah Reza Pahlavi.
Serija udesa prastarih „tomketa“ tokom prethodnih godina i manevri tokom kojih su izraelski F-35, bez posledica, uletali u iranski vazdušni prostor predstavljaju ključni razlog žurbe vlasti u Teheranu da što pre nabave nove letelice.
Tramp pisao iranskim verskim liderima
Sudeći prema tonu nedavnog pisma američkog predsednika Donalda Trampa verskim liderima u Teheranu, Amerika i Izrael više gotovo i ne računaju na pregovore kao rešenje krize.
Trampovo viđenje stanja Irancima je lično preneo njegov izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, koje je, navodno, predstavljalo skup pretnji, uvreda i prilično nedvosmislenog upozorenja da će se Teheran suočiti sa ozbiljnim posledicama ukoliko ne odustane od nuklearnog programa.
„Ovo nije način na koji počinju pregovori“, ocenili su Trampu ne preterano naklonjeni američki mediji.
Sam Tramp je situaciju objasnio, navodeći da počinje poslednje poglavlje rešavanje iranske nuklearne krize.
„Ne možemo da dozvolimo da se dočepaju nuklearnog oružja. Nešto će se dogoditi veoma brzo. Radije bih izabrao mir nego drugu opciju, ali će ta druga opcija rešiti problem“, rekao je Tramp televizijskoj mreži Foks.
Druga opcija, za koju bi izraelsko ratno vazduhoplovstvo moglo da bude spremno za nedelju dana, gotovo je sigurno, izazvaće osvetničke napade napade Irana na američke interese širom regiona.
Iran je, u relativno kratkom roku, sposoban da u potpunosti zatvori Ormuški tesnac, kroz koji prolazi gotovo trećina svetske trgovine naftom, što bi moglo da proizvede pravi lom na svetskom tržištu i cenu barela ove sirovine lansira na više od 150 dolara. Analitičari upozoravaju da bi ovakav skok cene nafte povećao inflaciju u SAD za bezmalo četiri odsto.
Pre nešto manje od 20 godina, cena nafte je skočila za pet dolara za svega pola časa pošto je u etar puštena glasina da su Iranci raketirali tanker u Ormuškom tesnacu.
Kome je prihvatljivija cena rata
U takvim okolnostima, postavlja se pitanje kome je cena novog sukoba prihvatljivija – Americi i Izraelu ili Iranu. S obzirom na način na koji Tramp vodi spoljnu politiku, veći gubici na strani protivnika su svakako prihvatljiv rezultat.
Smatra se da je režim u Teheranu, posle decenija sankcija, u prilično lošem stanju. Korupcija i unutrašnja trvenja, tek su donekle zamaskirani velikim svečanostima i grandioznim vojnim paradama.
Iako oslabljen, režim koji je 1979. godine uspostavio ajatolah Homeini, neće tek tako odustati od vlasti. Zapad se nada da bi se na vlast mogao vratiti unuk poslednjeg šaha Reze Pahlavija, ili pak nimalo popularni izgnanici iz organizacije Mudžahedin el Kah, koji su od osvete pobegli u Albaniju.
Rusija je odmah upozorila da će napad na Iran imati katastrofalne posledice.
„Upotreba vojne sile protiv Irana bila bi nelegalna i neprihvatljiva. Spoljne pretnje bombardovanjem nuklearne infrastrukture će neizbežno imati nepovratne globalne posledice“, upozorio je Kremlj.
Gotovo isto, u manje reči, glasi i stav Pekinga.
Iran je pak odmah odbacio mogućnost direktnih pregovora sa Amerikom ukoliko prethodno ne budu ukinute sankcije, navodeći da Teheran ne želi da bude priveden za pregovarački sto.
Istovremeno, vrata kakvih indirektnih diplomatskih kontakata ostala su otvorena, što ostavlja mogućnost da bi američki i izraelski borbeni avioni, ipak, mogli ostati u bazama.
Izvor: RTS
