Finska će se o eventualnom članstvu u NATO izjasniti 12. maja, Švedska dan kasnije. Konačnu odluku daće sve članice Alijanse na samitu u Madridu koji će početi 29. juna. Do sada je jedino hrvatski predsednik Zoran Milanović najavio da će blokirati prijem nove dve članice.
Hoće li izborni zakon u Bosni i Hercegovini blokirati dve baltičke zemlje da postanu članice Alijanse. Tu mogućnost najavljuje hrvatski predsednik Zoran Milanović. I to je samo jedna od nekoliko čudnih okolnosti širenja NATO-a. Odluka Finske i Švedske doneta je preko noći, o njoj se neće izjašnjavati građani na referendumu, a i biće doneta, bar prema najavama, po mnogo kraćoj proceduri od uobičajene.
„Sam proces funkcioniše tako što kad zemlje to odobre same, u ovom slučaju Švedska i Finska, nakon toga sve članice NATO-a moraju da ratifikuju odluku i zbog toga proces od formalnog zahteva za članstvo do samog učlanjenja u NATO uglavnom traje godinu dana i to je jedna od briga koju Švedska i Finska imaju, jer u tom periodu dok traje ratifikacija one nisu zaštićene članom 5. To znači i kada bih ih neko napao, zemlje NATO-a ne bi imale obavezu da odreaguju na takav napad u periodu ratifikacije“, rekla je Helena Ivanov, istraživač Društva „Henri Džekson“.
U periodu ratifikacije Švedsku će, ako zatreba, braniti Sjedinjenje Države, saopštila je švedska ministarka spoljnih poslova An Linde, slično je najavio i generalni sekretar NATO-a.
„Postoje različiti načini, ali sigurno ćemo pronaći nešto što će zadovoljiti bezbednosne potrebe Švedske tokom prelaznog perioda – između aplikacije i dok ne postanete punopravni član. Imamo različite načine da to pokažemo. Između ostalog, kroz pojačano prisustvo NATO-a i NATO snaga u oblastima oko Švedske i Baltičkog mora“, naveo je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
Pomenuti prostor nije strateški važan za odbranu Rusije, ocenjuju upućeni, najviše zbog nepristupačnog terena. Ali važni su vazduh i more.
„Tu imamo dva problema koja bi mogla da se pojave: jedan je poluostrvo Kolja na kojem je bazirana ruska Severna flota, a drugi problem je potencijalno razmeštanje balističkih raketa ili raketa srednjeg dometa. Što je jedan od razloga koji je Moskva navodila i kao izgovor za invaziju na Ukrajinu“, rekao je Filip Rodić, urednik u listu Pečat.
Helena Ivanov kaže da je cela invazija na Ukrajinu manje-više počela zato što je za Rusiju bilo neprihvatljivo da se NATO pojavljuje na njenim granicama, a sada posledično zbog invazije došlo do toga da će NATO sve više biti na samoj granici Rusije. Rusija se, naravno, ovome ekstremno protivi. Kako navodi, šta će oni uraditi ukoliko Finska i Švedska zaista budu formalno pristupile NATO-u ostaje da se vidi.
„Što se Ukrajine tiče to je za Rusiju potpuno osetljiv teren u odnosu na finsku i rusku granicu. To je uglavnom ravničarski predeo iz kojeg su u istoriji vršene sve invazije na Rusiju tako da mislim da je imala mnogo više razloga za zabrinutost zbog priključivanja ili približavanja, ili kako god to nazovemo, Ukrajine NATO-u nego Finske ili Švedske“, smatra Rodić.
I Finci i Šveđani tvrde da većina građana želi članstvo u NATO-u, te nijedna tradicionalno neutralna zemlja neće raspisati referendum. Da referendum za ulazak nije potreban pokazao je slučaj Crne Gore kada je uprkos protivljenju građana, o čemu je svedočio tadašnji premijer, zemlja ušla u NATO.
Izvor: RTS
