Početkom rata u Ukrajini nestala je korona. Kao da je raketom raznesena. Zaista, bilo bi krajnje neobično da u Bahmutu ruski i ukrajinski vojnici drže socijalnu distancu. Za šta inače služi artiljerija? Ta vremenska podudarnost početka trećeg svetskog rata i kraja pandemije oduševljavala je antivaksere. Doktor Nestorović, jedan od njihovih gurua, postao je andergraund superstar sa značajnim političkim potencijalom.
Boško iz Dveri ga je odmah prepoznao. Manje je važno da li se šef Dveri vakcinisao. Kada se broje glasovi ko će da razmišlja o koroni.
Ali ona ponovo kuca na vrata. Zar sada, pred izbore, mada se ne zna ni kada će biti i kakvi će biti. Čak je počela da zaseda i Radna grupa za kovid 19. Nego, gde je nestao krizni štab i simpatični doktor Kon? Vlast je mudro zaključila da im pred izbore ne treba previše podsećanja na vanredno stanje, život u izolaciji, svakodnevne konferencije za štampu, pranje ruku alkoholom i trka po svetu za vakcinama i respiratorima. Mada je o tome snimljeno nekoliko dobrih serija.
Radna grupa zvuči birokratski, dakle suvoparno, taman da čovek zaspi. Šta će da sanja? Recimo noćne ilegalne žurke tokom vanrednog stanja, održavane kao u vreme prohibicije u Čikagu, gde je uhvaćen Mitar Mirić, a ja sam ga branio, jer su se drugi moćniji, uglavnom sa političkim vezama, ’ladno izvukli.
Zar da robija narodnjački Čak Noris, jači i od sudbine?
Bilo je i noćnih šetnji bez propusnica, što je mnoge činilo ilegalcima, poput mene, što naknadno priznajem. Valjda je slučaj zastareo. Sećam se i masovnih odlazaka bogataške klase na Kopaonik, kada je smrt čekala novopečene skijaše iza ćoška, ili su je oni isporučivali drugome bez ikakve griže savesti u noćnim klubovima na Kopu. Neki su sedeli kod kuće i gledali stare filmove i nove serije. To će sniti svi oni koji su imali sreće.
Neki drugi su otišli zauvek, ma kako da su se čuvali, vakcinisali ili bili razuzdani. Toliko sam „in memorijama” napisao u doba korone da sam stekao status ptice zloslutnice. Nije ni čudo što me neke od faca izbegavaju u širokom luku. Neće da im slika izađe na naslovnoj kad im vreme nije.
Ali zbog velikog broja preminulih, među kojima su bila mnoga poznata imena i ona od kojih su se opraštali samo najbliži, tiho, bez pompe, treba biti oprezan. Virus je udario pre tačno 46 meseci podmuklo i surovo, napravio ršum širom sveta, a sada je malo klonuo. Ni kovid 19 izgleda nije više ono što je nekad bio. Ili smo mi ojačali. Čovek se na sve navikne.
Koliko će korona još biti sa nama, odnosno u nama? Naučnici skloni optimizmu tvrde još najmanje četiri decenije. Oni realniji prognoziraju viševekovnu koegzistenciju čoveka i virusa.
Dakle, sada smo u fazi takozvane dinamične ravnoteže. Leti ćemo mi pokazivati mišiće, a zimi će nas virus i dalje kinjiti. Naučno rečeno, pandemija je na izmaku, ali bolest će manje-više stalno biti prisutna, a povremeno, uglavnom zimi, dolaziće do epidemijskih talasa.
Neće to biti prethodni cunamiji, ali neplivača, to jest osetljivu osobu i običan talas može da povuče na morsko ili rečno dno. Što mu dođe na isto. Takav će teško isplivati.
(D. Stojanović)
Zato se nikako ne treba sprdati sa kovidom 19, mada me, priznajem, svrbe prsti. Hoće li nas vakcinisati i četvrti put ili će to biti revakcinacija za treću? Lekari za sada ne veruju u takvu mogućnost.
Naime, bolest često prođe u blagoj formi, ali je caka kovida u njegovoj masovnosti. Grip je, recimo, ozbiljna bolest, a kovid 19 nosi sa sobom 10 puta veću smrtnost. Čovek dobije klasičnu kliničku sliku gripa, recimo, pet puta tokom života, a računa se da će se uzročnikom kovida 19 zaražavati jednom u dve godine.
E tu je fora: zaražavanje u dvogodišnjim intervalima je prosek, što znači da će neko doći u kontakt sa virusom svakih šest meseci, a neko jednom u osam ili 10 godina. Ako se ne testira neće ni saznati da ga je imao. To znači da je kovid 19 sistemska bolest. Čak i ako se preboli relativno lako, hoće da načne srce, krvne sudove i druge organe. Apsurd je da su mnogi lekari, heroji iz doba korone, propušili posle skidanja skafandera. Negde je otkriveno da duvanski dim može da ukoka virus, što nije do kraja potvrđeno, ali, moj prijatelj kardiohirurg je u pravu kada mi je rekao: „Od nečega ionako mora da se rikne.”
I najveći eksperti sa profesorskim titulama će reći da je tačno da mladi po pravilu imaju blagu kliničku sliku, ali i njih može da zadesi „dugi kovid”. Ili korona sa odloženim dejstvom. To znači da mesecima ili godinu-dve neki od zaraženih budu bez snage, klonuli i malaksali, zaboravni i lako konfuzni, sa sindromom takozvane moždane magle. U pojedinim korporacijskim analizama pokazalo se da do nedavno hvaljenu novu radnu snagu po mnogim kompanijama šefovi počnu da ogovaraju da se iznenada olenjio, a i da nije baš tako bistar kao što je izgledalo. Tako izgleda sve dok oni koji ogovaraju i prave analize, takođe ne pošandrcaju. Ovu priču mi je ispričao jedan od najvećih srpskih medicinskih autoriteta koji se apsolutno zalaže za vakcinaciju i pridržavanje preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Dakle, vrlo ozbiljan profesor koji ne isključuje mogućnost da i njega može da strefi „moždana magla”.
Bez obzira na to što je i sama njegova tvrdnja dokaz da o koroni ne znamo previše, neustrašivi pojedinci, skloni preziranju zaštitnih mera, moraju da budu svesni da pokazuju zabrinjavajuće odsustvo empatije, jer ugrožavaju bližnje. To je najpodmukliji simptom korone: bliskost može biti fatalna!
Nego da se vratim ciframa koje će analizirati radna grupa. Porast broja prijavljenih bolesnika od 83 odsto za nedelju dana je izrazito visok. To je trend dupliranja novoobolelih na svakih osam dana i ne bi valjalo da se taj tempo nastavi. Naročito zato što uvek postoji teoretska mogućnost da se virus prozli, a umeo je.
Kako god bilo, i kroz pandemijski zemljotres i kroz ova njegova dodatna podrhtavanja prolazimo poslovično podeljeni: neki među nama gorko zameraju zdravstvenim vlastima što nije odlučnije reagovala, a drugi joj prebacuju što je pravila paniku povodom „nepostojeće” zaraze. To su već naša posla ili dokaz da je teza o „moždanoj magli” ipak prenaglašena. Zar nismo bili takvi i pre pandemije?
Nego, otkud ti ponovo, korono? Možda je to signal da će se vratiti mir u svetu. Šta nam tada sledi? Koliko se sećam – kućni pritvor! Tako se popularno naziva rad od kuće.
Izvor: Aleksandar Apostolovski/politika.rs
