Evropski tužioci preuzeli su istragu o navodnim krivičnim delima u vezi sa pregovorima o nabavci vakcina protiv koronavirusa koje su vodili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i izvršni direktor Fajzera Albert Burla, rekao je portparol kancelarije tužilaštva u belgijskom gradu Liježu.
Istražitelji iz Kancelarije evropskog javnog tužioca (EPPO) poslednjih meseci preuzeli su istragu od belgijskih tužioca, koji su istraživali Fon der Lajen zbog „mešanja u javne funkcije, uništavanja SMS-ova, korupcije i sukoba interesa“, navodi se u pravnim dokumentima u koje su uvid imali Politiko i portparol kancelarije tužioca u Liježu.
Iako tužioci EPPO istražuju navodna krivična dela, niko nije još optužen u vezi tim slučajem. Istragu su prvobitno otvorile belgijske vlasti u Liježu početkom 2023. godine, nakon što je lokalni lobista Frederik Baldan podneo krivičnu prijavu.
Baldanova pritužba bila je usredsređena na navodnu razmenu tekstualnih poruka između Fon der Lajen i direktora kompanije Fajzer Alberta Burla uoči postizanja najvećeg sporazuma o vakcini u EU na vrhuncu pandemije koronavirusa, u aferi nazvanoj „Fajzergejt“.
Američki list Njujork tajms, koji je prvi otkrio da je došlo do razmene kada su predsednica EK i direktor Fajzera dogovarali uslove sporazuma, pokrenuo je paralelnu tužbu protiv Komisije nakon što je EK odbila da otkrije sadržaj poruka po zahtevu za pristup dokumentima.
Baldenovoj prijavi pridružile se i mađarska i poljska vlada
Baldanu, belgijskom lobisti povezanom sa Bon Sensom (francuskom organizacijom koja se protivila kovid politici), kasnije su se se pridružile mađarska i poljska vlada. Međutim, Varšava je u procesu povlačenja svoje žalbe nakon pobede na izborima proevropske vlade koju vodi premijer Donald Tusk, rekao je portparol poljske vlade za Politiko.
Zbog toga što EPPO sada istražuje slučaj moguće e dodatno ispitivanje uloge Fon der Lajen u velikom dogovoru o vakcini, čija je vrednost procenjena na više od 20 milijardi evra. EPPO vodi panevropske istrage o finansijskim zločinima i u teoriji bi mogao da zapleni telefone i drugi relevatni materijal iz kancelarije EK ili drugih zemalja u Evropi, kao što je Nemačka iz koje je Fon der Lajen.
Do ovakvog razvoja događaja dolazi u delikatnom trenutku za predsednicu EK, jer uskoro slede evropski izbori, a u Briselu očekuju da će Fon der Lajen dobiti drugi mandat na čelu Evropske komisije. Komisija je do sada odbijala da otkrije sadržaj tekstualnih poruka ili potvrdi njihovo postojanje.
Sve prepreke na putu Fon der Lajen do predsedničke stolice
Ovakav splet događaja Ursula sigurno ne dočekuje nasmejana. Naime, evropski izbori su odmah iza ćoška, a prepreke na njenom putu za reizbor postaju sve veće i komplikovanije. NIN je već pisao o mogućim poteškoćama na koje će naići Fon der Lajen u svojoj kampanji. Stil rukovođenja bivše nemačke ministarke neretko ju je dovodio u sukob sa prestonicama EU, čija će joj podrška biti neophodna za obezbeđivanje drugog mandata. Za sada su, međutim, jedino Mađarska i Poljska otvoreno kritikovala njeno vođstvo.
O nizu osetljivih tema, od podrške Izraelu u njegovom sukobu protiv Hamasa do političkih poteza prema Kini, njene odluke su donešene često bez konsultacija sa državama članicama, što je izazvalo ljutnju među diplomatama EU.
Međutim, pitanje „Fajzergejta“ može joj biti najveća prepreka do sada.
Propale doze vakcine vredne četiri milijarde evra
Sporazum, dogovoren na vrhuncu pandemije 2021. godine, provobitno je smatran trijumfom Fon der Lajen, ali sama količina kupljenih vakcina izazvala je čuđenje.
Politiko je krajem prošle godine otkrio da je propalo doza vakcina u vrednosti od najmanje četiri milijarde evra. Ugovor o vakcini sa Fajzerom je u međuvremenu ponovo ispregovaran. EPPO je 2022. godine objavio da uopštenije razmatra nabavku vakcina u EU, ali ovo je prvi put da je ova kancelarija izričito povezana sa takozvanim „Fajzergejtom“.
Borci za transparentnost i neki politički protivnici pokušali su da izvrše pritisak na Komisiju da raspravlja o ovom slučaju, ali je Fon der Lajen do sada izbegavala da se bavi tim problemom. Odgovarajući na direktno pitanje koje joj je Politiko postavio o nestalim SMS porukama, Fon der Lajen je rekla: „Sve što je potrebno o tome je već rečeno. Sačekajmo rezultate“.
Slučaj koji sada razmatra EPPO objedinjuje nekoliko različitih pravnih, političkih i finansijskih tokova i ukršta se sa tužbama koje je farmaceutski gigant Fajzer pokrenuo protiv Mađarske i Poljske.
Fajzer je tužio Mađarsku i Poljsku zbog neplaćanja doza vakcina nakon zaustavljanja isporuka. Mađarska, na čelu čije vlade je premijer Viktor Orban, inače protivnik Fon der Lajen, takođe je podnela žalbu u vezi sa ulogom predsednice EK u pregovorima o vakcini s Fajzerom, rekla su dva izvora upućena u slučaj, koja su tražila da ostanu anonimna. Poljska je podnela vlastitu žalbu u novembru prošle godine.
Međutim, kako je naveo portparol vlade, nakon izbora Donalda Tuska za premijera u decembru prošle godine, „nova vlada radi na povlačenju Poljske iz ovih postupaka“.
Zvaničnik Evropske komisije rekao je da EK nema saznanja o mogućim postupcima osim iz novinskih članaka. Mađarska vlada nije odgovorila na zahtev za komentar. Fajzer i EPPO odbili su da komentarišu slučaj. Mada, kako je sve počelo?
Moguća promena načina na koji gledamo političare EU
Ovaj slučaj je izašao iz briselskih krugova nakon tužbe Njujork Tajmsa zbog toga što oni smatraju da su ovo informacije od javnog značaja, koje moraju biti dostupne. Politiko je ranije pisao o tužbi američkog lista protiv Fon der Lajen. Tada su rekli da ćemo početkom 2024. dobiti odgovor, a da će najviši evropski sud doneti odluku o tužbi protiv Evropske komisije zbog toga što Fon der Lajen nije omogućila pristup SMS porukama. To se još uvek nije desilo.
„Javnosti se i dalje uskraćuju informacije o uslovima jednog od najvećih ugovora o nabavci u istoriji EU“, rekla je Nikol Tejlor, portparolka Njujork Tajmsa.
„Javni zvaničnici ne bi trebalo da budu u mogućnosti da ‘tek tako’ izbegnu nadzor tako što ne sačuvaju informacije, ili da koriste alternativne oblika komunikacije kako bi se izbeglo otkrivanje“, dodala je ona.
Šanse za uspeh tužbe Njujork tajmsa su velike, kaže Joan Bubacir, pravnik i stručnjak za evropsko pravo, ukazujući na propis EU iz 2001. koji kaže da građani EU treba da imaju pravo pristupa „svakom sadržaju bez obzira na njegov medij (napisanom na papiru ili u elektronskom obliku, zvučnom, vizuelnom ili audiovizuelnom snimku). To takođe uključuje SMS poruke.“
Komisija je prvobitno odbila pristup porukama na osnovu toga što u njenoj bazi podataka nema takvih dokumenata. Ali čini se da je ta institucija „poprilično zanemarila obrazloženje svoje odluke“, govoreći da ne smatra SMS poruke dokumentima koji se mogu čuvati i deliti, kaže Bubacir.
Pravni princip demokratije razmatraće i sudije iz Opšteg suda koji su zaduženi za sporove oko odluka koje se tiču institucija EU. Ovo je osnovni princip prava EU koji podstiče subjekte poput novinara, sindikata, Evropskog parlamenta i tela civilnog društva da učestvuju u procesima donošenja odluka.
„Primjenjujući princip demokratije… važno je da mediji imaju pristup ovim dokumentima“, rekao je Vinsent Koron, istraživač evropskog prava u Istraživačkom centru javnih institucija u Versaju. Ali, to možda nije tako lako.
Sudije će takođe razmotriti osnovno pravo EU na privatnost, koje može biti povređeno samo „tamo gde postoji mešanje koje je predviđeno zakonom čijem cilju se proporcionalno teži ka zadovoljavanju društvene potrebe“, rekla je Ameli Beleza, šefica odeljenja za poslovnu etiku i EU zaštita finansijskih interesa na Pravnom fakultetu u Loreni u Francuskoj. Hitna potreba je jasna, rekao je Beleza, s obzirom na to da je vakcinacija javni interes.
Ali pitanje proporcionalnosti bi moglo biti složenije. Da li to onda znači da javnosti treba dozvoliti pristup svim privatnim komunikacijama političara? Sudije će verovatno usvojiti „komplikovaniji“ pristup od jednostavnog odgovora sa da ili ne.
„Možda će sud odobriti pristup porukama, ali samo ako se može pokazati da su SMS-ovi uticali na konačnu odluku“, rekao je Koron.
To je zato što će sudije voditi odluku o nameri zakona kada je prvi put sastavljen – što je poznato kao omogućavanje teleološkog tumačenja. Imajući to na umu, malo je verovatno da bi zakonodavci tražili potpunu reviziju propisa o privatnosti.
Izvor: NIN
