konstatovano i nesporno prisustvo nacizma u Ukrajini (od obrazovnih sadržaja do nacističkih bataljona u sastavu ukrajinske vojske); konstatovano prisustvo nacizma i rasizma na Zapadu (što je izraženo u antiruskoj histeriji i rusofobiji koja se raspiruje i evidentno institucionalizuje); dokazano prisustvo biolaboratorija na teritoriji Ukrajine za koje se sada nesumnjivo zna da su funkcionisale pod patronatom Ministarstva odbrane SAD (a u vlasništvu Bajdenovog potomka). Zašto „antifašističko“ odeljenje liberala ćuti na sve to? Biće da su zauzeti prešaltavanjem na ekološku problematiku i traganjem za fašistima među mikrobima.
Gnevni su domaći liberali poslednjih mesec dana što među Srbima nema masovnog „prejinga“ za Ukrajinu, pa u raznovrsnim „analizama“ nude tumačenja opskurnog ponašanja Srbalja. Ima tu svega, od vulgarnosti, preko vređanja, do postavljanja „stručnih“ dijagnoza. Po starom dobrom receptu, lepe se etikete: „zatucani“, „primitivni“, „nacionalno frustrirani“ i slično. Verujem da vam je svima poznat njihov standardan asortiman kvalifikacija kojima se nastoje stigmatizovati i iz svake racionalne diskusije diskvalifikovati neistomišljenici. Baš onako „tolerantno“ i u (ne)skladu sa njihovim bazičnim zalaganjima za (ljudsko) pravo na slobodu misli i govora (ostala ljudska prava za koja se „zalažu“ da ni ne spominjem). Ali na to smo, ionako, navikli. Svega dakle ima, osim bavljenja činjenicama. Argumenti ad hominem i etikete zapravo i nisu argumenti. Njihovoj upotrebi se pribegava kada nema drugih argumenata ili kada se činjenice nastoje zabašuriti.
A šta to izbegavaju da spominju liberali? O čemu to oni uporno ćute?
Da nabrojimo samo neke činjenice: konstatovano i nesporno prisustvo nacizma u Ukrajini (od obrazovnih sadržaja do nacističkih bataljona u sastavu ukrajinske vojske); konstatovano prisustvo nacizma i rasizma na Zapadu (što je izraženo u antiruskoj histeriji i rusofobiji koja se raspiruje i evidentno institucionalizuje); dokazano prisustvo biolaboratorija na teritoriji Ukrajine za koje se sada nesumnjivo zna da su funkcionisale pod patronatom Ministarstva odbrane SAD (a u vlasništvu Bajdenovog potomka). Zašto „antifašističko“ odeljenje liberala ćuti na sve to? Biće da su zauzeti prešaltavanjem na ekološku problematiku i traganjem za fašistima među mikrobima.
Čak i da se ne spomene uloga destruktivnog NATO-a (čije smo „milosrđe“ i mi direktno osetili, što je po sebi dovoljno da ne stajemo na njegovu stranu) jasno je k’o dan da materijala za neusaglašenost sa zapadnjačkim „mejnstrimom“ u interpretaciji ukrajinsko-ruskog konflikta ima na pretek. Ne radi se tu (samo) o rusofiliji, nego pre svega o neprihvatanju izvitoperenog i destruktivnog sistema „vrednosti“ koji sve intenzivnije oblikuje „SVET“. E to je ono što liberale boli. Lakše je odsustvo „prejinga“ pripisati iracionalnim razlozima („afektivni, frustrirani, zaostali rusofili“), nego priznati da je ono zapravo utemeljeno na realnim problemima kojih smo sada svi postali svesni i koji su izbili na površinu, što je zapravo prva faza otrežnjenja i nepristajanja na liberaški totalitaristički „SVET“.
Fr Prof. Marica Šljukić
Izvor: Fejsbuk
