констатовано и неспорно присуство нацизма у Украјини (од образовних садржаја до нацистичких батаљона у саставу украјинске војске); констатовано присуство нацизма и расизма на Западу (што је изражено у антируској хистерији и русофобији која се распирује и евидентно институционализује); доказано присуство биолабораторија на територији Украјине за које се сада несумњиво зна да су функционисале под патронатом Министарства одбране САД (а у власништву Бајденовог потомка). Зашто „антифашистичко“ одељење либерала ћути на све то? Биће да су заузети прешалтавањем на еколошку проблематику и трагањем за фашистима међу микробима.

Гневни су домаћи либерали последњих месец дана што међу Србима нема масовног „прејинга“ за Украјину, па у разноврсним „анализама“ нуде тумачења опскурног понашања Србаља. Има ту свега, од вулгарности, преко вређања, до постављања „стручних“ дијагноза. По старом добром рецепту, лепе се етикете: „затуцани“, „примитивни“, „национално фрустрирани“ и слично. Верујем да вам је свима познат њихов стандардан асортиман квалификација којима се настоје стигматизовати и из сваке рационалне дискусије дисквалификовати неистомишљеници. Баш онако „толерантно“ и у (не)складу са њиховим базичним залагањима за (људско) право на слободу мисли и говора (остала људска права за која се „залажу“ да ни не спомињем). Али на то смо, ионако, навикли. Свега дакле има, осим бављења чињеницама. Аргументи ad hominem и етикете заправо и нису аргументи. Њиховој употреби се прибегава када нема других аргумената или када се чињенице настоје забашурити.
А шта то избегавају да спомињу либерали? О чему то они упорно ћуте?
Да набројимо само неке чињенице: констатовано и неспорно присуство нацизма у Украјини (од образовних садржаја до нацистичких батаљона у саставу украјинске војске); констатовано присуство нацизма и расизма на Западу (што је изражено у антируској хистерији и русофобији која се распирује и евидентно институционализује); доказано присуство биолабораторија на територији Украјине за које се сада несумњиво зна да су функционисале под патронатом Министарства одбране САД (а у власништву Бајденовог потомка). Зашто „антифашистичко“ одељење либерала ћути на све то? Биће да су заузети прешалтавањем на еколошку проблематику и трагањем за фашистима међу микробима.
Чак и да се не спомене улога деструктивног НАТО-а (чије смо „милосрђе“ и ми директно осетили, што је по себи довољно да не стајемо на његову страну) јасно је к’о дан да материјала за неусаглашеност са западњачким „мејнстримом“ у интерпретацији украјинско-руског конфликта има на претек. Не ради се ту (само) о русофилији, него пре свега о неприхватању извитопереног и деструктивног система „вредности“ који све интензивније обликује „СВЕТ“. Е то је оно што либерале боли. Лакше је одсуство „прејинга“ приписати ирационалним разлозима („афективни, фрустрирани, заостали русофили“), него признати да је оно заправо утемељено на реалним проблемима којих смо сада сви постали свесни и који су избили на површину, што је заправо прва фаза отрежњења и непристајања на либерашки тоталитаристички „СВЕТ“.
Фр Проф. Марица Шљукић
Извор: Фејсбук
