Пише: Редакција
Текст који слиједи објављен је у београдској Политици 16. марта 1937. године. Дигнитет и пијетет, чијим тоновима одишу његове реченице, читаоца наводе да се запита због чега је писац сматрао да треба нагласити своје поштовање за творца једног драконског, али и визионарског, закона против корупције. Одговор на то питање лежи на осталим страницама тог броја Политике, које доносе многе вијести и чланке о корупцијским аферама што су потресале Краљевину Југославију.
Са пропашћу краљевине, на њено мјесто стигла је социјалистичка Југославија. Она је са собом донијела многе промјене не само у политичким, већ и у друштвеним и економским односима, али корупцију није успјела искоријенити, упркос чињеници да је свој живот започела као ригидна полицијска држава. У једнопартијској држави под теретом идеолошког монопола питање корупције било је потчињено питању политичке подобности и зато је корупција из својих битака често излазила као побједник, а на крају је добила свој рат против те државе и њеног друштва, који су се неугодно често заклињали на своју одлучност у борби против тог зла.
Но у данашњој Србији, али и у сусједним државама, тешко да би се неки медиј са амбицијом да у јавном простору барем дјеломично буде оно што је некад била Политика усудио да објави чланак у ком се исказује поштовање за човјека који је донио закон против корупције и који је тај закон спроводио. Таква подсјећања и такво поштовање једноставно се не уклапају у агенде данашњих политичких елита. Бављење давно колоквираним историјским трагедијама неупредиво је комотније и опортуније, па и лукративније од бављења питањем које је трагедија данас живућег друштва и које то друштво разара од коријена до врха.
А сада, ево и најављеног текста из Политике од прије 87 година:
ЛАЖНИ ГРОБ МУСТАФА-ПАШЕ
Отварањем гроба утврђено је да у београдском Граду почивају кости човека који је донео најстрожи закон против корупције
Свако ко се ухвати у корупцији кажњава се смрћу
Тешка храстова врата на турбету Мустафа-паше, у Горњем граду, која се више од једног столећа нису отварала, била су јуче, цело пре подне широм отворена. Пред њима, стојала је маса шетача које је топло пролећно сунце било измамило на градске бедеме.
Свако је хтео да види шта се то дешава унутра, у старом турском турбету с окованим вратима и обојеним, непровидним прозорима, заштићеним гвозденим решеткама, узиданим у беле велике камене коцке од којих је, ту, усред града, још пре скоро једног и по века, подигнуто Мустафино турбе.
Многи од тих шетача знали су, као уосталом што знају и сви стари Београђани, да се ова врата нису никада отварала. Нико, више од једног столећа, није хтео да наруши тишину у којој почивају земни остаци Мустафа паше, кога су неки Срби звали Кара Мустафа – „Српска мајка“, због тога што је, уистину био добар као мајка према поробљеним Србима…
Једино, историчари последњих година доказивали су на основу пронађених докумената, да у горњоградском турбету, једином у целој старој београдској тврђави, не почивају кости Мустафа паше, већ кости једног другог турског паше, некада веома знаменитог, а поред њега и кости негадашњег београдског великог везира. Надлежни се, међутим, нису журили да утврде је ли тачно тврђење историчара. Одлагало се непрестано, све до јуче, када је Управа нашег војног музеја донела одлуку да отвори и старо Кара-Мустафино турбе и оба гроба у њему.
И тако су, јуче, први пут, после толиких прохујалих година поново отворена врата на турбету.
Стручни радници под надзором самог управника војног музеја генерала г. Вуковића, пажљиво су отворили и оба гроба.
Под плочником од цигала нашли су, један до другог, опет од цигала два добро очувана гроба. У првом требало би да се налази костур Кара Мустафе, а у другом кости београдског везира Селим паше Тепеденлије, сина чувеног Султановог одметника Али паше Тепеденлије. Међутим, чим се почело с копањем показало се да су у праву наши историчари, који су тврдили да у турбету не леже земни остаци Кара Мустафе. Нађен је запис, који је одмах преведен и који је јасно показао да је Мустафа паша оправио ово турбе и у њему сахранио Дамад Шехид Али пашу, још за свог живота.
Костур је био невероватно добро очуван. Лежао је под једном исто тако добро очуваном храстовом даском. На лобањи су били сви зуби, сви до једног. У суседном гробу нађене су кости, исто тако добро очуване, београдског великог везира.
С овим записом није било тешко утврдити ни све остало што је у вези с некада знаменитим Дамад Шехид Али пашом, за чије се кости све до јуче веровало да су Кара Мустафине.
Музеј је одмах прибавио и све историске документе. Они су врло занимљиви.
По њима, Дамад Шехид Али паша био је чувени освајач Мореје. Али поред тога, Шехид паша је био још по мечем врло чувен у Турској, пре скоро пуна два века. Он је први донео закон против корупције у Турској и због тога је био сматран као страх и трепет. Тај закон, који је имао невероватно драконске прописе, нарочито за корумпиране службенике, направио је за неколико дана ред у Турској, али само за кратко време, јер убрзо после његове прве примене, после првих глава које су одлетеле корупционашима, по овом закону који је Али паша сам написао, султан је послао освајача Мореје под Беч против Аустријанаца. Међутим, под Петроварадином, Дамад Шехид Али паша тешко је рањен у борби и пренесен је у Београд гдје убрзо затим умро.
Мустафа паша сахранио га је тада у турбету, које је рестаурирао сам, и све до јуче, пуних сто четрдесет година, лежале су ту у миру кости највећег реорганизатора Турске и првог законодавца против корупције.
И случај и историја хтели су тако, да земни остаци овог великог реформатора једног огромног царства почивају баш у Београду.
Јучерашњем откопавању гробова присуствовао је и београдски имам. Генерал г. Вуковић споразумео се с њим да се кости Шехид Али паше сместе у једну лимену кутију и да се опет положе у исти гроб у турбету који ће сада војни музеј оправити и изнутра, и учинити га приступачним публици, кад, идућег месеца, буде дозвољен приступ и у војни музеј у Горњем граду.
За данашње генерације, кад буду почеле да дефилују кроз старо горњоградско турбе, биће несумњиво занимљиво што ће моћи да виде гроб човека који је скоро пре два столећа написао закон по коме се кажњавао смрћу онај ко се ухвати у корупцији…
Гроб Дамад Шахид Али паше биће оправљен за десетак дана, а онда ће земни остаци бити положени у лимену кутију и поново сахрањени. Изнутра, сводови турбета биће обојени плавом бојом, по обичају Ислама, а једна метална плакета објашњаваће поред надгробног споменика, да ту почивају кости једног од највећих војсковођа и најзнаменитијег законодавца негдашњег отоманског царства…
