Пише: Мијат Костић
Након више од петнаест месеци сукоба који је започео нападом Хамаса на Израел 7. октобра 2023. зараћене стране су постигле споразум о прекиду ватре, који је ступио на снагу 19. јануара 2025.
Сукоб је резултирао огромним губицима – више од 44.000 погинулих Палестинаца и око 1.200 израелских жртава. Овај споразум дефинисан је у три фазе са циљем постепеног успостављања трајног мира и обнове Газе. У првој фази, која би трајала 42 дана, предвиђено је примирје за време којег би се израелске снаге постепено повукле из централног дела Газе, док ће Хамас ослободити 33 таоца, а Израел пустити око 1.900 Палестинаца из затвора. Истовремено, подразумевана је и континуирана хуманитарна помоћ становницима Газе.
Друга фаза би требало да обухвата наставак преговора о трајном миру и размену преосталих талаца. У трећој фази, фокус се ставља на реконструкцију региона и успостављање дугорочних аранжмана за мир, што укључује обнову оштећене инфраструктуре и подстицање економског опоравка.
Након постизања споразума, амерички председник Доналд Трамп је истакао да је овај договор резултат заједничког деловања његовог тима и одлазеће администрације Џозефа Бајдена. Међутим, Трампов изасланик за Блиски исток, Стив Виткоф, имао је кључну улогу у посредовању између Израела и Хамаса, заједно са представницима Египта и Катара, чиме је допринео стварању услова за прекид сукоба. Истицањем улоге свог изасланика, Трамп жели да представи себе као миротворца и добије легитимитет за дугорочно решавање израелско-палестинског сукоба.
Иако споразум представља значајан корак ка смањењу тензија у региону, и даље остаје неизвесно колико ће мир потрајати и како ће се спровести све преостале фазе договора.
Монир Гаеди: Провера чињеница: много лажних тврдњи о Асадовим затворима
Одлагање примирја?
Од почетка примирја, Хамас је константно оптуживао Израел да га не поштује тиме што наставља војне операције у Гази и омета испоруке хуманитарне помоћи. С друге стране, Израел је сматрао да примирје још увек није на снази јер Хамас крши договор тиме што касни са достављањем имена талаца.
Овакво надигравање наставило се и у фебруару 2025. Хамас је најавио суспендовање ослобађања израелских талаца због наставка војних операција 10. фебруара, међутим већ пар дана касније је одустао од тога након експлицитних претњи Трампа и израелског премијера Бенџамина Нетањахуа. Последњих шест талаца предвиђених за размену у првој фази је коначно ослобођено 15. фебруара. Међутим, израелске власи су тврдиле да је читава церемонија предаје талаца била срамотна и да их је Хамас понижавао. Због тога су одбили да ослободе више од 600 палестинских затвореника, што је било предвиђено за 22. фебруар. Њихово ослобођење се одлаже упркос томе што је Хамас ослободио шест живих талаца према договору.
Овакав след околности јасно указује на то да још не постоји политичка воља за суштинским примирјем. Имајући у виду недостатак поверења и острашћеност доносилаца одлука на обе стране, биће потребни велики дипломатски напори да се пронађе дугорочно решење које би обе стране прихватиле.
Трампов „споразум века“
Уз све то, Трампова иницијатива за дугорочно решење сукоба коју је сам назвао „споразум века“, додатно долива уље на ватру.
Најспорнија тачка Трамповог плана јесте идеја о принудном пресељењу Палестинаца у суседне арапске државе, првенствено у Египат и Јордан. Уместо домова за Палестинце, Трамп би на територији Газе направио „ривијеру Блиског истока“ и покренуо велике инвестиције за изградњу луксузних некретнина. То би значило грубо кршење људских права појединаца, а палестински народ у потпуности избрисало са територије Газе на којој су живели вековима.
Такође, Трампов план подразумева да Израел успостави потпуну контролу над Јерусалимом који би постао „недељива“ престоница јеврејске државе, што је неприхватљиво Палестинцима који сматрају Источни Јерусалим својом престоницом. Ово би такође било неприхватљиво и остатку арапског и муслиманског света. Поред тога, од Хамаса се очекује да спусти оружје а да читава територија Палестине буде демилитаризована, што палестинском народу одузима право на самоодбрану.
Трампов план изазвао је снажну осуду унутар арапског света, а реакције су се кретале од дипломатских протеста до реторичких осуда.
Као кључни регионални посредник, Египат је одмах изразио незадовољство идејом о принудном расељавању, наглашавајући да права Палестинаца не смеју бити угрожена. Египатски званичници инсистирају на очувању идентитета и права палестинског народа. Јорданске власти такође одбацују предлог о расељавању Палестинаца на своје територије, истичући да би такав потез могао угрозити националну сигурност и додатно дестабилизовати регион.
Саудијска Арабија је поновила свој став да неће успоставити ближе односе с Израелом без формирања палестинске државе, јасно се противећи Трамповим предлозима. Арапска лига и друге арапске државе изразиле су забринутост да би присилно расељавање Палестинаца могло угрозити стабилност региона и повећати напетости, сматрајући то кршењем међународног права.
Турски министар спољних послова Хакан Фидан је јасно изјавио да је Трампов план неприхватљив. Он је нагласио да „протеривање Палестинаца из Газе“ не може бити прихваћено и да је погрешно уопште расправљати о тој теми.
Иран је поново потврдио своју подршку Палестинцима у њиховој „борби против израелске окупације“, указујући на то да би сваки покушај присилног пресељења становништва био против међународних норми и права.
Египатски план за обнову Газе
Као одговор на контроверзе изазване Трамповим планом, Египат је представио алтернативни концепт обнове Газе који ставља акценат на очување права Палестинаца и стварање услова за њихов нормалан живот. Прва фаза, која ће трајати шест месеци, биће посвећена „раној обнови“ и уклањању рушевина, како је наведено. Друга фаза обухвата међународну конференцију која ће се фокусирати на прецизирање детаља реконструкције, са нагласком на обнову комуналне инфраструктуре. Финална фаза биће посвећена урбанистичком планирању, обнови стамбених објеката, пружању потребних услуга, као и успостављању „политичког процеса за реализацију решења заснованог на две државе“.
Сарадњом са међународним грађевинским фирмама, предвиђени су интензивни радови на уклањању рушевина, поправци оштећених објеката и унапређењу основних услуга, чиме би се истовремено креирале могућности за отварање нових радних места.
С тим циљем Египат активно успоставља дијалог са европским и арапским државама, а планира и да организације међународну конференцију о обнови Газе, чиме би се отворио пут за координисано финансирање, технолошку подршку и логистичка решења. Поред тога, Египат разговара са земљама попут Саудијске Арабије, Катара и Уједињених Арапских Емирата о могућем финансирању обнове. Ове државе су изразиле подршку плану, сматрајући га конструктивним приступом.
Према овом плану, формирање посебне палестинске администрације, независне од Хамаса и Палестинске власти, омогућило би транспарентно и одговорно управљање пројектима обнове, чиме би се смањиле политичке тензије.
Иако последње Трампове изјаве указују на то да је одустао од свог плана и да ће прихватити египатски предлог, његови међународни партнери су свесни да треба да буду обазриви. У исто време, амерички државни секретар Марко Рубио је сугерисао да би арапске земље требале да изнесу своје контрапредлоге, што указује на то да је Трамп спреман на отворенији дијалог.
С друге стране, Трамп неће пристати ни на један план који би угрозио интересе Израела. Ако би Египат и друге арапске земље преузеле већу улогу у обнови Газе, то би могло смањити израелску контролу над ситуацијом на тој територији, што би Израелци сматрали претњом по националну безбедност. Израелски званичници су забринути да би план могао изазвати додатне тензије између Египта и Израела, посебно ако Египат одлучи да својим војним присуством гарантује безбедност Палестинаца у Гази или буде укључен у контролу граница.
Будућност Газе зависиће од Трампове способности да балансира између интереса Израела и арапских земаља, без изазивања додатних тензија у региону.
Извор: Нови Магазин
