Кина је срезала свој увоз нафте за отприлике четвртину у односу на предратни ниво, чиме су веће количине нафте стављене на располагање остатку светског тржишта и обуздане референтне цене нафте
Нафтне компаније у државном власништву препродале су неке товаре европским и азијским конкурентима што упућује на вишкове, а подаци прикупљени праћењем танкера указују да је Кина куповала свега 8,2 милиона барела сирове нафте дневно од прекоморских продаваца
Смањење увоза није могуће разјаснити на потпуно задовољавајући начин, а фактори који би могли на то да утичу су слабија економска активност, увећање удела прераде угља у производњи хемикалија и посезање за расположивим а тешко уочљивим инвентарима полуфабриката пластике и осталих хемикалија
Пише: Хавијер Блас
Превод: Милош М. Милојевић
Суочено са несташицом без преседана, нафтно тржиште посеже за сваком расположивом могућношћу како би уравнотежило понуду и потражњу. Неке од ових могућности су добро познате: заобилажење Ормуског залива коришћењем нафтовода, стављање на располагање ванредних резерви и допуштање високим ценама да потру потрошњу. Али постоји још једна сила која је подједнако важна а углавном пролази непоменута: Кина.
Тихо, Пекинг је умањио свој увоз нафте за отприлике једну четвртину у односу на предратни ниво. Утицај је јасан: неочекивано, више сирове нафте постало је доступно остатку светског тржишта, што је обуздало референте цене нафте и држало их близу нивоа од 100 долара по барелу упркос шездесетодневном сукобу у Персијском заливу. Али механика која стоја иза ове увозне промене – која је кључна да би се проценила њена одрживост – је све само не јасна.
Дешифровање масивне кинеске енергетске индустрије је тешко, чак и када ратна измаглица не отежава прегледност. Нафтни трговци испуњавају празнине које постоје у мањкавој званичној статистици тако што прате танкере које се искрцавају и укрцавају у земљи, премеравају резерве користећи се сателитским снимцима и разговарајући са својим контактима на терену како би дошли до неких назнака.
Током претходних неколико недеља, руководиоци индустрије су приметили нешто необично: кинеске нафтне компаније у државном власништву су продавале неке од својих нафтних товара европским и азијским конкурентима. Понашање сугерише да се располаже вишковима – што је необично током несташице. Ова измена не само да је ограничила раст референтних цена нафте, већ је такође довела до колапса висине премија које трговци исплаћују изнад референтних цена како би осигурали физичко снабдевање сировом нафтом. Барели који су се почетком априла продавали за 30 долара преко референтних цена сада прелазе из руке у руку уз исплаћене премије од свега једног долара. Чак је почело да се разговара и о попустима.
Подаци прикупљени праћењем танкера такође показују аномалију која упућује на расположиви вишак. Вортекса, компанија која се бави обавештавањем и прикупљањем података о трговини природним добрима, проценила је да Кина купује свега 8,2 милиона барела нафте дневно од прекоморских продаваца, што је пад са предратног нивоа од око 11,7 милиона барела. Промена од три и по милиона барела скоро да се поклапа са укупном јапанском потрошњом и двоструко је већа количина од количине којом тржиште снабдевају Уједињени Арапски Емирати преко нафтовода који заобилази Ормуз.[1] Једноставно речено, то је огромно умањење, можда други или трећи највећи фактор данашњег уравнотежења нафтног тржишта, који заостаје само за утицајем саудијског нафтовода који заобилази мореуз и америчким и јапанским стратешким резервама.
Опадање увоза имало би смисла да нагло опадају кинески комерцијални инвентари или да је Пекинг посегао за стратешким нафтним резервама. Али ништа од тога се не дешава. Уместо тога, комерцијалне залихе последњих недеља додатно расту, према расположивим сателитским подацима. Оно што је Пекинг учинио јесте забрана извоза рафинисаних производа, што је ефективно омогућило рафинеријама да обрађују мање сирове нафте како би задовољиле домаћу потражњу. Али политика је сада промењена, што упућује да земља сматра како располаже са довољно горива.
Стога, како Кина увози далеко мање сирове нафте него раније а да није посегла за умањењем својих залиха? У прошлости, земља је очигледно куповала више нафте него што јој је било потребно, градећи огромне резерве за случај ванредног стања. Данас, Кина има близу милијарду четиристо милиона барела у својим резервама, далеко више од 400 милиона у америчким и 260 милиона у јапанским резервама. Просечно, Кина је вероватно куповала милион барела нафте дневно више него што јој је било потребно током прошле године. Једноставним заустављањем увећавања ових резерви, Кина може знатно да умањи увоз а да се то не одрази на потребу за нафтом.
Хавијер Блас: Америка мора пошто пото отворити Ормуски мореуз
Ова промена објашњава, можда, трећину умањења узова. Али шта ћемо са остатком?
Постоји неколико алтернативних теорија о којима промишљају трговци нафтом. Према једној теорији кинеска економска активност је слабија него што се раније мислило, и стога је раст потрошње нафте нижи. Који је катализатор овог успоравања? Можда утицај рата на неколико кинеских клијената у региону, укључујући Филипине, Вијетнам и Тајланд. Поврх тога, раст употребе електричних возила, побољшање јавног транспорта и могућности рада од куће учинили су кинеска домаћинства спремнијим да се боље носе са вишим ценама нафте.
За разлику од неких других нација у региону, Кина није објавила да је предузела било који ванредни потез како би умањила потражњу, попут усвајања четвородневне радне недеље за упосленике владе или промовисање заједничке вожња у аутомобилима (carpooling).
Међународна енергетска агенција (International Energy Agency) ослањајући се на прелиминарне податке процењује да је потрошња нафте у Кини пала умерено и у марту и у априлу у односу на исти период претходне године, и то за око 110.000 барела дневно, на око 17 милиона барела. Иако је пад запањујућ уколико се упореди са бурним растом потрошње у земљи у недавној прошлости, није ни изблиза довољан да објасни због чега је увоз толико опао.
Можда се, стога, кинеска потражња нафте смањује много окомитије него што се сада верује? Кључно, неки трговци наслућују, јесте тајновита петрохемијска индустрија – сектор који је одлучујуће допринео повећању кинеске потражње нафте у претходних пет година. У петрохемијској индустрији Кина представља јединствен случај. Поврх традиционалне индустрије која као сировине користи нафту и природни гас, она располаже паралелном производњом која се ослања на угаљ.
Од почетка рата крајем фебруара, маргина профита прераде угља у хемикалије се знатно проширила. Индустрија типично ради са великим неупосленим капацитетима, стога постоји прилично широк простор за ослањање на угаљ као на сировину у хемијској индустрији. На располагању је мало поузданих података, а анегдотални наводи указују да петрохемијске фабрике које прерађују угаљ у пластику као што је полиетилен, полипропилен и поливиних-хлорид раде пуном паром претходних шездесет дана, те стога умањују потрошњу уобичајених сировина као што су етан и петрохемијска нафта. Стога се Кина можда много више ослања на прераду угља у хемикалије него што се то раније мислило. Друго могуће објашњење јесте да је посегла за слабо познатим инвентарима полуфабриката пластика и других хемикалија, што чини недавно опадање потрошње нафте у петрохемијској индустрији једнократним и неодрживим.
Можда постоје баналнија објашњења. Иако трговци нафтом процењују кинеске резерве на основу сателитских података, могуће је да сви посматрачи пропуштају да уоче скровита места те стога резерве, у ствари, падају. Говоркања на тржишту нафте препуна су тврдњи да је Кина у потаји посегла за својим стратешким резервама користећи подземна складишта која нико не може да примети из сателита. Можда. Временско заостајање можда игра улогу; кинеска домаћа производња нафте такође расте, што можда помаже попуњавању евентуалних мањкова.
Но, немојмо се заваравати, Кина данас уравнотежује нафтно тржиште. Веће питање односи се на сутрашњицу: уколико земља може да умањи увоз тако драматично без, наизглед, предузимања драматичних мера, шта то казује о будућој потрошњи нафте у тој земљи? Свакако ништа чему би се обрадовали оптимистично настројени трговци нафтом.
Извор: Bloomberg
[1] Промена је још већа, и добацује до 5 милиона барела дневно уколико се на увоз сирове нафте дода и увоз рафинисаних производа.
