Пише: Милован Урван
Нека дођу, нека обиђу манастире, конаке и ризнице, само ако може цивилизовано, да ништа не скрнаве – не знам шта бих друго препоручио онима што позивају да се претресају наше богомоље.
Дочим, у једном смо сагласни, у тим храмовним здањима заиста има оружја, читав арсенал, псалми, молитве, путири, светитељи и херувими, воштанице и плаштанице, књиге и иконе. У ризницама има и златних путира, има историје, родоначелних круна, има крштеница, има живих књига, има умјетнина, има Грчке, има Рима, има Византије, има Србије, има Црне Горе, има Русије, има најфиније Европе.
Кажем, нека дођу, нека обиђу, нека одстоје. Ну, нека ослушну „литургијску пропаганду“, молитве за мртве, молитве за живе, молитве за мир, молитве за љубав, параболе старозавјетне и новозавјетне, дјела апостолска, дјела љубавна. Нека дођу, нека остану и послије литургије, вазда се затекне чаша кафе, ракије, сок, рахатлокум. Има доста, вазда и претекне.
