Piše: Đorđe Barović
Vlada Srbije od 1. oktobra povećava minimalnu zaradu na 500 evra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je najavio vanredno povećanje minimalne zarade od 1. januara 2026. godine, koje će iznositi 10,1 odsto, čime je, precizirao – kumulativno povećanje čak 37 odsto.
Vučić je prilikom današnjeg obraćanja javnosti u „Palati“ Srbija najavio da se od 1. oktobra povećavaju plate zdravstvenom i obrazovnom sektoru za po pet odsto, kao da tada ide i vanredno povećanje minimalne zarade u iznosu od 9,4 odsto.
„Na to povećanje minimalne zarade ide i povećanje od 1. januara u iznosu od 10,1 odsto. Sa povećanjem minimalne zarade od 13,7 odsto od 1. januara ove godine, to je kumulativno povećanje minimalca u odnosu na decembar 2024. od čak 37 odsto“, rekao je Vučić prilikom predstavljanja novih mera države u korist građana Srbije.
On je kazao da će minimalna zarada od 1. januara biti 551 evra što će se odraziti i na „pokrivenost“ potrošačke korpe.
„Prvi put u istoriji Srbije imaćemo minimalnu pokrivenost potrošačke korpe ne od 100 odsto, nego 111 odsto. To govori koliko napredujemo i koliko ljudi mogu da pristojnije i lakše žive“, rekao je Vučić.
Prama statistici Evrostata veće minimalne plate u regionu trenutno imaju samo radnici u Crnoj Gori, a ova institucija zarade računa u bruto, a ne neto iznosu.
Albaniji je, prema ovim podacima „crni rekorder“ jer je sa minimalcem od 408 evra ubedljivo na poslednjem mestu u Evropi.
Umesto života – preživljavanje
Ekonomski analitičar iz Tirane Eduard Đokutaj kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da u Albaniji ne postoji zvanična statistika o minimalnim troškovima života, ali da minimalna plata od 412 evra ne omogućava dostojanstven život već „preživljavanje“ zbog čega sve više mladih odlazi iz ove zemlje.
„U našoj zemlji ne postoji zvaničan pristup minimalnim troškovima života koji bi obuhvatili ne samo osnovne potrebe, već i stambene, zdravstvene i obrazovne troškove. S obzirom na odsustvo državne metode ili objavljenih kalkulacija, različiti stručnjaci, uključujući i neke nezavisne analitičare, procenjuju da je mesečni egzistencijalni minimum za jednu osobu između 24.000 i 26.000 leka (između 247 i 268 evra), a kada je reč o četvoročlanoj porodici između 90.000 (929 evra) i 100.000 leka (1.032 evra). Očigledno je da je navedeni iznos nedovoljan za pokrivanje svih neophodnih izdataka i obezbeđivanje dostojanstvenog standarda“, ističe Đokutaj.
Ovaj stručnjak kaže da je prema zvaničnoj statistici, minimalna plata u Albaniji u ovoj godini 40.000 leka (412 evra).
„To nije dovoljno da se priušti pristojan život. Za dostojanstven život ne moramo da trošimo samo na hranu, struju ili osnovne stvari za život, već moramo imati pristup i drugim uslugama. Ako ćemo napraviti poređenje sa minimalnom platom, minimalna zarada je nešto viša od ovog minimuma, ali ljudi koji rade se i dalje osećaju siromašno. Dakle, ljudi provode mnogo vremena radeći, ali im to ne obezbeđuje prihod u skladu sa poslom koji obavljaju“, kaže Đokutaj.
Objašnjava da bez jasnih promena nije moguće usporiti tempo odlaska, pre svega mladih iz Albanije.
Neto plate u Evropi: Crna Gora pretekla region i neke članice Unije
„Mladi se ne osećaju sigurno i ne vide takvu ekonomsku perspektivu da imaju prihod potreban da sebi priušte pristojan život“, ističe Đokutaj.
Naglašava da je minimalna zarada u Albaniji ove godine povećana, ali da „mnogi radnici i dalje žive u siromaštvu“.
„Osećaju ekonomski pritisak i nemaju mogućnost da imaju stabilan život uprkos velikom vremenskom angažmanu na poslu. To podstiče talas emigracije onih koji ne osećaju ekonomsku sigurnost niti vide perspektivu da će im radom biti omogućeno dostojanstveno življenje, što, zauzvrat, smanjuje potrošnju, čini ekonomiju krhkom i umanjuje šanse za bolju budućnost“, precizira ovaj ekonomski analitičar.
Zbog toga je, dodaje, Albanija uz Kosovo na začelju Zapadnog Balkana po „povećanju blagostanja stanovništva“.
„Ne računamo javnu socijalnu potrošnju, koja bi trebalo da bude politika posvećena ne samo minimalnom životnom standardu, već i povećanju blagostanja stanovništva koje bi trebalo da proiziđe iz ekonomskog rasta zemlje. U tom pogledu, mi smo među poslednjim zemljama u regionu. Dakle, povećanje prihoda u našoj zemlji ne odražava ekonomski rast“, smatra Đokutaj.
Navodi da Srbija, BiH, Crna Gora ili Severna Makedonija u svojim budžetima „troše više na socijalna pitanja“.
„Albanija i Kosovo imaju sve veći napor da povećaju ova sredstva, ali to ostaje nedovoljno. Nakon što je nova vlada (Albanije) predstavila svoj program ne bi trebalo samo da se hvali onim što je uradila u prošlosti, već u budžetu za 2026. godinu i za naredne godine. Naravno, javna potrošnja treba da se poveća budući da trenutak u kome živimo zahteva povećanje javne potrošnje“, zaključuje Đokutaj.
Kosovo na začelju
Podaci Evrostata ne prikazuju podatke iz BiH i sa Kosova.
Povodom 5. septembra – Međunarodnog dana minimalne plate, Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari iz Prištine sačinio je izveštaj po kome je minimalna zarada na Kosovu oko 350 evra, a da svaki pet radnik ima platu dovoljnu za osnovne potrebe.
„Nalazi su pokazali da minimalna plata na Kosovu nije dostojna za život radnika. Znajući da je minimalna plata na Kosovu 350 evra, to ne pokriva troškove života za jednu osobu“, izjavila je direktorka programa Drenuša Kanoli.
Prema tom istraživanju za troškove života jednom radniku je potrebno 720 evra.
Predsednik poslovne alijanse Agim Šahini objašnjava za Kosovo onlajn da je minimalna plata na Kosovu najniža u regionu i iznosi 350 evra i da taj iznos ne podmiruje potrebe potrošačke korpe. Rešenje je, smatra, da vlada poveća minimalac.
„Minimalna plata na Kosovu je najniža na celom Balkanu, 350 evra. Sa takvom minimalnom zaradom radnici ne mogu da žive 15 dana. U ovom trenutku najniža minimalna zarada trebalo bi da iznosi najmanje 500 evra“, ističe Šahini za Kosovo onlajn.
Dodaje da ovaj iznos ne pokriva potrošačku korpu, a da bi vlada trebalo da donese odluku o povećanju minimalne zarade.
„Ta plata nikako ne pokriva potrošačku korpu, a vlada bi trebalo da donese odluku o povećanju minimalne plate“, naglasio je Šahini.
„Ružičaste naočare“
Slična situacija je i u Severnoj Makedoniji.
U analizi Kosovo onlajna o sve višim cenama proizvoda i načinu na koji se države regiona bore protiv toga analitičar iz Skoplja Abil Bauš upozorio je da je u Severnoj Makedoniji došlo do povećanja plata, ali i inflacije.
„Cene su porasle za 38 odsto u odnosu na povećanje plata, koje je ove godine bilo do 7,7 odsto. Tako da inflacija pojede vaše povećane plate“, smatra Bauš.
Potpredsednik za privatni sektor Saveza sindikata Makedonije Ivan Peševski zato poručuje političarima koji odlučuju o minimalnim zaradama u ovoj zemlji da „skinu ružičaste naočare“.
„Neka jednog dana skinu ružičaste naočare, neka okrenu kamere ka građanima, neka ih pitaju na pijacama kakve su cene i vide da je život makedonskog radnika, studenta i penzionera sveden na osnovne proizvode na pijaci i u apoteci, daleko od skupih komada odeće, daleko od luksuznih odmora“, kaže Peševski u razgovoru za Kosovo onlajn.
To ilustruje podatkom da je deo potrošačke korpe i „sedam dana bungalova“ na Dojranskom jeziku.
„Ako je to luksuz za radnika da radi cele godine i da ne može sebi da priušti odmor, onda ne znam o čemu pričam, o kakvoj Evropi i o kakvim pravima radnika. Mi se prvo borimo da obezbedimo ljudska prava, a zatim i prava radnika“, naglašava Pešovski.
Dodaje da prema svim parametrima u Severnoj Makedoniji „novac i kupovna moć radnika“ u odnosu na Zapadni Balkan najmanje vredi.
„Pretpostavljam da ako od 1. januara minimalna zarada bude 550 evra u Srbiji, potrošačka korpa će biti ispod 1.100 evra, što znači da će dve minimalne zarade pokriti minimalnu korpu koja je trenutno oko 700-750 evra. Verujte mi, svi parametri se uzimaju i za zemlje EU i za zemlje van EU, Makedonija je ubedljivo poslednja, ne samo iz bivše EU, već u bilo kojoj zemlji u poređenju sa evropskim zemljama. Svakog dana nam se dešava bela kuga, svakog dana se Makedonija prazni od radnika i ostaćemo teritorija koja neće imati smisla da ulazi u Evropsku uniju jer su makedonski radnici već ušli u Evropsku uniju tako što su se odselili odavde“, navodi predstavnik Saveza sindikata Makedonije.
Upozorava da je najveći problem što minimalne plate ne podmiruju osnovnu potrošaku korpu.
Miroslav Zdravković: Plate u evropskom obrazovanju u odnosu na privredu u 2024.
„Savez sindikata Makedonije već 15 godina izračunava minimalnu sindikalnu potrošačku korpu i trenutno ona iznosi 65.000 denara (1.056 evra) bez kredita ili kirije. Za porodice koje žive kao podstanari ili već imaju stambeni kredit taj iznos je veći od 80.000 denara – u poređenju sa minimalnom platom od 400 evra“, navodi Peševski.
Istraživanja pokazuju da porodice koje žive samo od jednog ili dva minimalca, a takvih je, precizira, prema podacima Uprave javnih prihoda „na hiljade“, nemaju dovoljno ni za osnovne potrepštine, a kamoli za pristojan život četvoročlanog domaćinstva.
Podseća da je u Severnoj Makedoniji minimalna zarada uvedena 2012. godine Zakonom o isplati minimalne zarade.
„One su do danas relativno zabeležile veliki rast, možda i tri puta, ali u poređenju sa sa cenama na pijaci, gorica, ostalih potrepština i troškova koji se saberu – ispostavlja se da makedonski radnik ne može da preživi mesec sa ovim prihodima“, ističe Peševski.
Naglašava da je borba Saveza sindikata Makedonije da se minimalna zarada u ovoj zemlji poveća sa 400 na 500 evra.
„Čak ni 500 evra neće biti dovoljno za život, već će se povećati osnovica što će podrazumevati da se sve plate povećaju za najmanje 6.000 denara (97 evra), koliko su povećani troškovi života za samo godinu dana“, precizira ovaj sindikalac.
Kao ilustraciju navodi da je potrošačka korpa prošle godine iznosila 58.000 denara (943 evra), a da je sada već 1.056 evra.
„Sve te mere koje je trebalo da zamrznu marže ili cene nisu urodile plodom, jer u tim mesecima koliko su mere bile na snazi, korpa nije pojeftinila za više od 200 do 300 denara, što ako uzmemo u obzir ceo iznos ili sve radnike u Makedoniji, ispostaviće se kao statistička greška“, kaže Peševski.
U Severnoj Makedoniji je 167.000 radnika, od kojih 510.000 mesečno prima do 30.000 denara (487) evra.
„To znači da u porodici ako oba supružnika primaju do 60 ili 65.000 denara, oni su na manje od 100 denara (1, 6 evra) dnevno i nalaze se ispod granice siromaštva. Apelujemo da borba koju Savez sindikata Makedonije i njene pridružene grane vode naspram vlade i poslodavaca ne bude borba da gazde zatvore radna mesta, niti borba za promenu vlade, već da sednemo za sto i započnemo socijalni dijalog. Želimo da vidimo koje parametre imaju na raspolaganju ili kakve proračune i kakve potrošačke korpe vlada i poslodavci izračunavaju i veruju da se u našoj zemlji može živeti sa platom od 400 ili 500 evra“, ističe Peševski.
„Tragediju“ pogoršava činjenica da o minimalnim zaradama i potrošačkim korpama odlučuju „ljudi sa platama od 3.500, 4.000 ili 5.000 evra“.
Decidan je da minimalna zarada u Severnoj Makedoniji nikako ne može da pokrije potrošačku korpu.
„Ako uzmemo podatak da je 24.000 denara (390 evra) minimalna plata, a ukupna potrošačka korpa 65.000 denara (1.056 evra), verujte mi, za četvoročlano porodično domaćinstvo to nije dovoljno, jedva pokriva čak i prosečnu minimalnu platu, a kamoli dva minimalca ili ako postoji socijalna pomoć, jedna porodica i jedna plata“, kaže Peševski.
Prosečne plate širom Evrope: Koje zemlje imaju najveće zarade?
„Dohvatanje“ potrošačke korpe
Ekonomista Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika kaže za Kosovo onlajn da Zapadni Balkan beleži trend rasta minimalnih zarada, ali da one ipak ne prate minimalne potrošačke korpe.
„Generalno za sve zemlje u regionu trend je da postoji značajan rast minimalnih zarada, ali je osnovni problem što te minimalne zarade jako teško da ‘dohvate’ potrošačku korpu, pa čak i onu minimalnu potrošačku korpu. Prvenstveni je problem što potrošačke korpe ne oslikavaju ono što su naše potrebe“, ističe Bumbić.
Kao ilustraciju daje primer minimalne potrošačke korpe u Srbiji u kojoj je za mesec dana za tročlanu porodicu predviđeno da podeli 200 grama čajne kobasice ili veće pakovanje prirodnog soka.
„To je situacija u kojoj gost može da vam dođe jednom mesečno, a ako bude došao dva puta neće imati čime da ga poslužite. Ta minimalna potrošačka korpa ni na jedan način ne oslikava ono što su realne, minimalne potrebe, ne za normalan život, već za preživljavanje“, kaže Bumbić.
Dodaje da analizom potrošačkih korpi u regionu vidi se da bi „građani voleli da političari probaju da žive tako“.
„Teško da bi bilo ko realno mogao da preživi na tim potrošačkim korpama“, ističe ovaj ekonomista.
Podseća da se Zapadni Balkan i dalje oslanja na modele potrošačkih korpi iz bivše SFRJ, s tom razlikom što se smanjuju „nepotrebna izdvajanja“.
„Realno, u odnosu kada smo bili u SFRJ i danas, imamo objektivni pad bogatstva i sadržaja potrošačkih korpi u svim zemljama u regionu“, objašnjava Bumbić.
Navodi da prema podacima Evrostata za avgust najveću minimalnu zaradu u regionu ima Hrvatska sa 970 evra, a ukoliko se posmatraju zemlje Zapadnog Balkana onda je to Crna Gora sa 670 i Srbja sa 618 evra.
„Ali, podaci Eurostata izražavaju minimalne zarade u bruto, a ne u neto iznosu kako smo mi navikli“, naglašava ovaj ekonomista.
Bumbić kaže da povećanje minimalnih cena zarada suštinski stvara „dva efekta“ iz kojih profitiraju samo dve grupe zaposlenih.
„Prvi su oni zaposleni koji imaju plate računate po koeficijentima u koje ulaze minimalne ili prosečne zarade. Drugo je vezano za budžete država u regionu. Na taj način se prvenstveno pune penzioni fondovi. I onda, kada povećavamo minimalne zarade ne povećavamo toliko za realan broj ljudi koji zaista primaju minimalac, nego je više poenta u tome što se smanjuje onaj deo novca koji ide na crno, koji poslodavci isplaćuju na crno, a povećava se onaj oporezivi deo koji će puniti budžet. Time se stvaraju uslovi za povećanje budžetskih korisnika i njihovih plata i za povećanje penzija“, precizira Bumbić.
Izvor: Kosovo Online
