Piše: Miroslav Zdravković
Odnos prema obrazovnom sistemu u svakoj državi ukazuje kakav ona ima stav prema budućnosti: hoće li da ulaže u razvoj društva ili joj je potrebno poslušno stanovništvo. Prosečna cena rada zaposlenih u obrazovanju u EU bila je 25,8 evra u 2024. godini i bila je za 2,4% veća od prosečne zarade u privredi, dok je u 2012. godini ona bila veća za 3,9%.
U Srbiji je prosečna cena rada u obrazovanju iznosila 8,8 evra i bila je za 7,4% niža u odnosu na prosečnu zaradu u privredi. U 2012. godini prosečna zarada u obrazovanju bila je za 4,7% iznad proseka za privredu, po čemu je Srbija bila neznatno iznad pokazatelja za EU. Lošiji relativan pokazatelj odnosa zarada u obrazovanju u odnosu na privredu, u odnosu na Srbiju, imali su Island, Letonija i Švedska.
Ovde treba ukazati na relativitete: Rumunija je imala 22,9% više zarade u obrazovanju od proseka, a Švedska 16,7% niže, pri čemu je Rumunija imala najmanji udeo obrazovanja u BDP-u (ispod 3%) a Švedska najviši (oko 7%). Znači, samo odstupanje od prosečne zarade ne pruža nam niz drugih bitnih indikatora, poput prosečne starosti i kvalifikacione strukture zaposlenih, odnosa broja učenika na jednog nastavnika, uspešnosti učenika prilikom uporedivih testiranja, itd. Treba imati u vidu da je prosečan nivo obrazovanja u prosveti znatno viši od proseka za privredni deo ekonomije, pa je i očekivano veća prosečna zarada u 25 od 36 zemalja u priloženoj tabeli.
Evrostat i proračuni
Napomene: crvenom bojom su obeleženi poslednji dostupni podaci
Izvor: Makroekonomija
