Piše: Servet Janatma
Prosečne plate znatno se razlikuju širom Evrope, kao i troškovi života. Postoje različite definicije plata, nadnica i zarada, koje osvetljavaju različite aspekte prihoda. Posebno koristan pokazatelj je prosečna prilagođena plata po zaposlenom na puno radno vreme.
Eurostat svoju računicu zasniva na prosečnoj bruto godišnjoj plati za puno radno vreme, a Juronjuz je ove brojke preračunao u mesečne plate jednostavnim deljenjem sa 12. Tako u 2023. godini, prosečna mesečna prilagođena plata po zaposlenom na puno radno vreme kretala se od 1.125 evra u Bugarskoj do 6.755 evra u Luksemburgu. Prosek na nivou EU iznosio je 3.155 evra.
Danska je jedina zemlja EU, pored Luksemburga, u kojoj prosečna plata prelazi 5.000 evra i iznosi 5.634 evra. Irska (4.890 evra) i Belgija (4.832 evra) veoma su blizu toj granici. Plata u Austriji iznosi 4.542 evra, u Nemačkoj 4.250 evra, dok i Finska sa 4.033 evra, spada u zemlje koje takođe nude prosečne plate iznad 4.000 evra.
Deset od 26 zemalja EU ispod granice od 2.000 evra
Od 26 članica EU (bez Holandije, za koju nema podataka iz Eurostata), deset zemalja beleži prosečne bruto plate niže od 2.000 evra. U četiri članice prosečna plata bila je ispod 1.500 evra. Poljska se nalazi neposredno iznad te granice sa 1.505 evra. U Rumuniji, Grčkoj i Mađarskoj, prosečne plate bile su oko 1.400 evra.
Nemačka sa 4.250 evra, smatra se zemljom koja nudi najvišu prosečnu platu među četiri najveće ekonomije EU, a sledi je Francuska sa 3.555 evra.Italija sa prosečnom platom od 2.729 evra i Španija 2.716 evra, bile su ispod proseka EU za više od 400 evra, piše Juronjuz.
Podaci Eurostata obuhvataju 26 zemalja članica EU. Iako nisu u potpunosti uporedivi zbog metodoloških razlika, podaci OECD-a o prosečnim godišnjim zaradama po zaposlenom na puno radno vreme uključuju veći broj evropskih zemalja. Prema OECD-u, Švajcarska beleži najvišu prosečnu platu u Evropi, čak 8.104 evra. Još jedna zemlja članica Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), Norveška, imala je prosečnu platu od 5.027 evra. Ujedinjeno Kraljevstvo je zabeležilo prosečnu platu od 4.220 evra.
Sa 4.629 evra, Holandija se svrstava među zemlje EU sa najvišim platama. Turska, kandidat za članstvo u EU, imala je najnižu prosečnu platu, svega 873 evra, što je čini jedinom zemljom ispod granice od 1.000 evra. Opšti trend pokazuje da zemlje zapadne i severne Evrope prednjače po visini plata, dok zemlje južne i istočne Evrope i dalje nude znatno niže nominalne zarade.
Zemlje sa najvišim platama u Evropi prema standardu kupovne moći
Razlika u prosečnim platama se smanjuje kada se meri prema standardu kupovne moći (PPS), jer se time eliminiše uticaj razlika u cenama među zemljama. PPS je veštačka obračunska jedinica u kojoj jedna jedinica teoretski može da kupi istu količinu robe i usluga u svakoj zemlji. Ipak, značajne razlike i dalje postoje unutar EU. U nominalnim iznosima, najviša prosečna plata je šest puta veća od najniže. Kada se plate prilagode prema PPS-u, taj odnos se smanjuje na 2,6 puta.
U EU, prosečne plate izražene u PPS-u kreću se od 1.710 evra u Grčkoj do 4.479 evra u Luksemburgu, dok je prosek na nivou EU 3.155 evra. Belgija sa 4.038 evra u PPS, Danska 3.904 evra, Nemačka 3.898 evra i Austrija 3.851 evra, takođe su među pet zemalja sa najvišim platama kada se uzme u obzir kupovna moć.
Na dnu lestvice, odmah iza Grčke, nalaze se Slovačka, Bugarska i Mađarska, sa prosečnim platama ispod 2.100 evra kada se izraze u PPS-u. Rumunija se, kada se primeni standard kupovne moći, rangira znatno bolje.
Prema podacima OECD-a, Švajcarska se izdvaja i po visini plata prilagođenih PPS-u – čak 4.412 evra. Slede Holandija i Norveška, koje obe nude oko 3.800 evra. Prosečna plata u Velikoj Britaniji iznosila je 3.357 evra u PPS-u. Poput Rumunije, i Turska (2.413 evra u PPS) zauzima znatno bolju poziciju po ovom pokazatelju.
Značaj veće produktivnosti i pregovaračke moći
Objašnjavajući razlike u platama na nivou zemalja, dr Sotiria Teodoropulu, direktorka odeljenja za evropske, ekonomske, radne i socijalne politike pri Evropskom institutu sindikata (ETUI), naglasila je da je viša produktivnost materijalna osnova za održivo više plate. Ukazala je da su ekonomije sa više industrijske ili finansijske aktivnosti obično produktivnije, a da visoke tehnologije takođe često podrazumevaju veću produktivnost.
„Generalno, veća pregovaračka moć radnika, bilo da dolazi iz jakih kolektivnih ugovora, bilo iz politika koje im omogućavaju više alternativnih opcija na tržištu rada, povećava verovatnoću da će se dobitci u produktivnosti pretočiti u više plate i radne troškove“, izjavila je Teodoropulu.
Zemlje koje beleže najveći rast plata
Tokom poslednjih pet godina (2018–2023), prosečna prilagođena plata na puno radno vreme porasla je u nominalnim evrima u svih 26 zemalja EU. Na nivou EU, prosečna mesečna plata porasla je za 507 evra, što znači godišnje povećanje od 6.708 evra ili rast od 19 odsto. U procentima, rast se kretao od samo 4 odsto u Švedskoj, do impresivnih 102 odsto u Litvaniji.
Porast plata u poslednjih pet godina bio je znatno skromniji u četiri najveće ekonomije EU: u Španiji je iznosio 19 odsto, u Nemačkoj 18 odsto, u Francuskoj 14 odsto, dok je u Italiji zabeležen svega 10 odsto. Severne članice EU, zajedno sa Kiprom i Grčkom, takođe su zabeležile rast plata ispod proseka Unije.
U apsolutnim iznosima, povećanje prosečne mesečne plate kretalo se od samo 91 evro u Grčkoj do čak 1.291 evro u Luksemburgu. Litvanija je takođe imala izuzetan skok, prosečna plata porasla je za 1.141 evro mesečno.
Izvor: Euronews
Prevod: NIN
