Пише: Јово Вуковић
Сали Бериша, по многим оценама најмаркантнија личност посткомунистичке Албаније, у животу се бавио двама пословима – медицином и политиком. Први, у ком је био успешан кардиолог, давно је напустио, а у другом и даље истрајава, иако је јесенас напунио осамдесет година. У дугој политичкој каријери, био је лидер партије, члан националне скупштине, шеф државе и премијер. На парламентарним изборима, заказаним за 11. мај, поново ће, као вођа опозиционе десничарске Демократске странке (ПД), покушати да донесе победу коалицији своје партије, што би га промовисало на место председника владе које сада држи Еди Рама, челник Социјалистичке партије (СП), његов одавно љути ривал.
Бериша је, између 1992. и 1997, био први посткомунистички председник Албаније, док се на челу владе налазио од 2005. до 2013, када га је „скинуо“ управо Рама. Познат је и као снажан подржавалац терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК) и противник иницијативе Отворени Балкан, а и по томе што је, под оптужбом за корупцију, скоро годину дана био у кућном притвору. Због овог другог, као и „подривања демократије“, САД и Велика Британија су га ставиле на „црну листу“ и забраниле му улазак на њихову територију. Реаговао је тврдњом да су Вашингтон и Лондон насели на дезинформације које су „спаковали“ Рама и Џорџ Сорош. Смењиван је у властитој странци, али је успео да се поврати на њено чело. Одликују га и јак национализам, дискриминаторски однос према ЛГБТ популацији и наглашени проамериканизмом, тачније – протрампизмом. Званичан назив његове коалиције је „Демократска партија – Алијанса за величанствену Албанију“.
Десетак дана пре изласка Албанаца на изборе, на којима ће, први пут моћи да гласа и дијаспора,
Бериша и Рама су чврсто уверени у властиту победу. Првом би тријумф значио повратак на власт после 12 година у опозицији, а другом четврти узастопни мандат. Велики улог распламсао је жесток вербални бој међу њима.
Ветеран младалачке енергије
Кампању за предстојеће изборе Бериша је, практично, започео крајем прошле године, када му је Специјални суд укинуо кућни притвор. Његов адвокат је тада изјавио да није ни било разлога за ту казну, а лишавање слободе свог клијента назвао је осветничком ујдурмом премијера Раме. Одмах после тога, почели су масовни протести Беришиних присталица против Владе и Раме лично, ког је лидер ПД оптужио да је његовом изолацијом из политичког живота извршио „државни удар“.
Беришини следбеници били су врло бучни и насилни и на протестима због хапшења бившег шефа државе Илира Мете, вође Слободарске странке, сада једног од изборних партнера ПД. И Мета је, попут Берише, оптужен за корупцију.
Колико је Бериша „загрејан“ за победу 11. маја осликава и податак да је за предизборне акције коалиције коју предводи ангажовао америчког политичког консултанта Криса Ласивиту (Chris LaSivita), вишег саветника у недавној успешној председничкој кампањи Доналда Трампа. Американац је одмах жестоко ударио по Рами и социјалистима, оптужујући их да су кривци за масовну емиграцију, раширени криминал и економски пад.
„Зато је у свет отишло милион Албанаца“, рекао је он на отварању Беришине предизборне кампање, позивајући на промену власти. „Гласајте за др Беришу, дајте шансу својој земљи“, апеловао је на бираче и додао да САД Беришу виде као „искреног пријатеља“ који ће „успешно сарађивати са председником Трампом“.
У том стилу је на предизборним скуповима наступао и Бериша, посебно апострофирајући да је Рамин режим „Албанце оставио без правде“, да је његов циљ стварање „величанствене Албаније“ у коју ће се слити огромне инвестиције из света, и да је сигуран у победу. Свог ривала је упозорио да ће ПД жестоко реаговати ако се „понове изборне махинације и крађе са ранијих гласања“.
Спокојни социјалисти
Беришина бомбастична и често претећа предизборна реторика нимало, чини се, не узнемирава социјалисте, који су уверени да ће 11. мај бити датум који ће потврдити њихову надмоћ у односу на све ривале и омогућити им да и нову владу саставе сами, без прављења коалиције. Еди Рама је на старту кампање своје странке, рекао да ће СП, која је у изборну трку ушла без савезника, освојити више од 74 мандата – колико је имала 2021. године – што би била комотна већина за формирање самосталне владе за шта је потребно имати 71 посланика у парламенту са 140 места. Додао је да његов оптимизам почива на резултатима анкетирања албанске јавности, која Социјалистичка партија, пуних 12 година, спроводи сваког месеца.
Актуелни премијер као кључни адут своје странке за изборну победу истиче остварени напредак у приближавању земље Европској унији (ЕУ). Албанија је пријаву за чланство поднела 2009, пет година касније је добила статус кандидата, а јесенас је почела приступне преговоре. Нова европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је пре неколико дана да је Албанија „све ближе ЕУ“, а шефица европске дипломатије Каја Калас да је 2030. година „реалан рок ако сви обаве своје домаће задатке“
Зато је Рама у текућу кампању ушао са слоганом „Албанија у ЕУ до 2030“ иако је доста оних, не само у противничком блоку, него и међу озбиљним аналитичарима, који тврде да је то премијерово обећање „једва нешто више од бајке“. Упркос томе, Рама на предизборним митинзима упорно маше моделом ЕУ пасоша и објашњава сународницима да је то оно са чиме ће, без радне дозволе, моћи да раде у Европи, од Стокхолма до Лисабона, а студенти да студирају на најпрестижнијим европским универзитетима.
Социјалисти, као нереална, одбацују упозорења да би раздор између Брисела и Вашингтона могао постати проблем земљама кандидатима за ЕУ у смислу да им могао битно успорити придруживање.
Поглед са стране
Оно што је увек непредвидљиво када је реч о изборима у Албанији јесте у каквој ће атмосфери они протећи и да ли ће бити оспоравања резултата, што је минулих година била честа пракса. Тим пре што се овогодишња кампања води „без рукавица“, а међусобне сумње и оптужбе стварају велику политичку напетост. Премијер Рама је већ упозорио да Беришина ДП, „неће признати резултате избора“ и да ће их прогласити „највећом крађом у историји“.
Ненад Крајцер: Немци троше све више на одмор, највећи хит: Албанија
ОДИХР, канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права, послаће у Албанију 338 својих званичника да надгледају све аспекте избора од 11. маја, укључујући развој догађаја пре, за време и после изборног дана, а посматрача ће бити и из других међународних организација и појединих држава. Велико интересовање за гласање показују и страни аналитичари и медији, чије се прве прогнозе поклапају са онима у самој Албанији где се веће шансе за победу дају социјалистима. Према тим „виђењима“, Рамина партија ће освојити око 52 одсто гласова или 74 или 75 мандата, док ће Беришину коалицију подржати око 42 одсто бирача, што значи освајање 59 места у парламенту.
Према процени америчке новинске агенције Асошијетед прес (АП), око 250.000 Албанаца који живе у другим земљама имаће први пут прилику да гласа поштом, чиме је број потенцијалних бирача повећан на 3,8 милиона. АП је, такође, навео да у Албанији сада не живи више од 2,4 милиона становника. На изборима 2021, одржаним у време короне, одзив бирача је био 48 процената.
Извор: Печат
