Piše: Jovo Vuković
Sali Beriša, po mnogim ocenama najmarkantnija ličnost postkomunističke Albanije, u životu se bavio dvama poslovima – medicinom i politikom. Prvi, u kom je bio uspešan kardiolog, davno je napustio, a u drugom i dalje istrajava, iako je jesenas napunio osamdeset godina. U dugoj političkoj karijeri, bio je lider partije, član nacionalne skupštine, šef države i premijer. Na parlamentarnim izborima, zakazanim za 11. maj, ponovo će, kao vođa opozicione desničarske Demokratske stranke (PD), pokušati da donese pobedu koaliciji svoje partije, što bi ga promovisalo na mesto predsednika vlade koje sada drži Edi Rama, čelnik Socijalističke partije (SP), njegov odavno ljuti rival.
Beriša je, između 1992. i 1997, bio prvi postkomunistički predsednik Albanije, dok se na čelu vlade nalazio od 2005. do 2013, kada ga je „skinuo“ upravo Rama. Poznat je i kao snažan podržavalac terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i protivnik inicijative Otvoreni Balkan, a i po tome što je, pod optužbom za korupciju, skoro godinu dana bio u kućnom pritvoru. Zbog ovog drugog, kao i „podrivanja demokratije“, SAD i Velika Britanija su ga stavile na „crnu listu“ i zabranile mu ulazak na njihovu teritoriju. Reagovao je tvrdnjom da su Vašington i London naseli na dezinformacije koje su „spakovali“ Rama i Džordž Soroš. Smenjivan je u vlastitoj stranci, ali je uspeo da se povrati na njeno čelo. Odlikuju ga i jak nacionalizam, diskriminatorski odnos prema LGBT populaciji i naglašeni proamerikanizmom, tačnije – protrampizmom. Zvaničan naziv njegove koalicije je „Demokratska partija – Alijansa za veličanstvenu Albaniju“.
Desetak dana pre izlaska Albanaca na izbore, na kojima će, prvi put moći da glasa i dijaspora,
Beriša i Rama su čvrsto uvereni u vlastitu pobedu. Prvom bi trijumf značio povratak na vlast posle 12 godina u opoziciji, a drugom četvrti uzastopni mandat. Veliki ulog rasplamsao je žestok verbalni boj među njima.
Veteran mladalačke energije
Kampanju za predstojeće izbore Beriša je, praktično, započeo krajem prošle godine, kada mu je Specijalni sud ukinuo kućni pritvor. Njegov advokat je tada izjavio da nije ni bilo razloga za tu kaznu, a lišavanje slobode svog klijenta nazvao je osvetničkom ujdurmom premijera Rame. Odmah posle toga, počeli su masovni protesti Berišinih pristalica protiv Vlade i Rame lično, kog je lider PD optužio da je njegovom izolacijom iz političkog života izvršio „državni udar“.
Berišini sledbenici bili su vrlo bučni i nasilni i na protestima zbog hapšenja bivšeg šefa države Ilira Mete, vođe Slobodarske stranke, sada jednog od izbornih partnera PD. I Meta je, poput Beriše, optužen za korupciju.
Koliko je Beriša „zagrejan“ za pobedu 11. maja oslikava i podatak da je za predizborne akcije koalicije koju predvodi angažovao američkog političkog konsultanta Krisa Lasivitu (Chris LaSivita), višeg savetnika u nedavnoj uspešnoj predsedničkoj kampanji Donalda Trampa. Amerikanac je odmah žestoko udario po Rami i socijalistima, optužujući ih da su krivci za masovnu emigraciju, rašireni kriminal i ekonomski pad.
„Zato je u svet otišlo milion Albanaca“, rekao je on na otvaranju Berišine predizborne kampanje, pozivajući na promenu vlasti. „Glasajte za dr Berišu, dajte šansu svojoj zemlji“, apelovao je na birače i dodao da SAD Berišu vide kao „iskrenog prijatelja“ koji će „uspešno sarađivati sa predsednikom Trampom“.
U tom stilu je na predizbornim skupovima nastupao i Beriša, posebno apostrofirajući da je Ramin režim „Albance ostavio bez pravde“, da je njegov cilj stvaranje „veličanstvene Albanije“ u koju će se sliti ogromne investicije iz sveta, i da je siguran u pobedu. Svog rivala je upozorio da će PD žestoko reagovati ako se „ponove izborne mahinacije i krađe sa ranijih glasanja“.
Spokojni socijalisti
Berišina bombastična i često preteća predizborna retorika nimalo, čini se, ne uznemirava socijaliste, koji su uvereni da će 11. maj biti datum koji će potvrditi njihovu nadmoć u odnosu na sve rivale i omogućiti im da i novu vladu sastave sami, bez pravljenja koalicije. Edi Rama je na startu kampanje svoje stranke, rekao da će SP, koja je u izbornu trku ušla bez saveznika, osvojiti više od 74 mandata – koliko je imala 2021. godine – što bi bila komotna većina za formiranje samostalne vlade za šta je potrebno imati 71 poslanika u parlamentu sa 140 mesta. Dodao je da njegov optimizam počiva na rezultatima anketiranja albanske javnosti, koja Socijalistička partija, punih 12 godina, sprovodi svakog meseca.
Aktuelni premijer kao ključni adut svoje stranke za izbornu pobedu ističe ostvareni napredak u približavanju zemlje Evropskoj uniji (EU). Albanija je prijavu za članstvo podnela 2009, pet godina kasnije je dobila status kandidata, a jesenas je počela pristupne pregovore. Nova evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je pre nekoliko dana da je Albanija „sve bliže EU“, a šefica evropske diplomatije Kaja Kalas da je 2030. godina „realan rok ako svi obave svoje domaće zadatke“
Zato je Rama u tekuću kampanju ušao sa sloganom „Albanija u EU do 2030“ iako je dosta onih, ne samo u protivničkom bloku, nego i među ozbiljnim analitičarima, koji tvrde da je to premijerovo obećanje „jedva nešto više od bajke“. Uprkos tome, Rama na predizbornim mitinzima uporno maše modelom EU pasoša i objašnjava sunarodnicima da je to ono sa čime će, bez radne dozvole, moći da rade u Evropi, od Stokholma do Lisabona, a studenti da studiraju na najprestižnijim evropskim univerzitetima.
Socijalisti, kao nerealna, odbacuju upozorenja da bi razdor između Brisela i Vašingtona mogao postati problem zemljama kandidatima za EU u smislu da im mogao bitno usporiti pridruživanje.
Pogled sa strane
Ono što je uvek nepredvidljivo kada je reč o izborima u Albaniji jeste u kakvoj će atmosferi oni proteći i da li će biti osporavanja rezultata, što je minulih godina bila česta praksa. Tim pre što se ovogodišnja kampanja vodi „bez rukavica“, a međusobne sumnje i optužbe stvaraju veliku političku napetost. Premijer Rama je već upozorio da Berišina DP, „neće priznati rezultate izbora“ i da će ih proglasiti „najvećom krađom u istoriji“.
ODIHR, kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, poslaće u Albaniju 338 svojih zvaničnika da nadgledaju sve aspekte izbora od 11. maja, uključujući razvoj događaja pre, za vreme i posle izbornog dana, a posmatrača će biti i iz drugih međunarodnih organizacija i pojedinih država. Veliko interesovanje za glasanje pokazuju i strani analitičari i mediji, čije se prve prognoze poklapaju sa onima u samoj Albaniji gde se veće šanse za pobedu daju socijalistima. Prema tim „viđenjima“, Ramina partija će osvojiti oko 52 odsto glasova ili 74 ili 75 mandata, dok će Berišinu koaliciju podržati oko 42 odsto birača, što znači osvajanje 59 mesta u parlamentu.
Prema proceni američke novinske agencije Asošijeted pres (AP), oko 250.000 Albanaca koji žive u drugim zemljama imaće prvi put priliku da glasa poštom, čime je broj potencijalnih birača povećan na 3,8 miliona. AP je, takođe, naveo da u Albaniji sada ne živi više od 2,4 miliona stanovnika. Na izborima 2021, održanim u vreme korone, odziv birača je bio 48 procenata.
Izvor: Pečat
