Пише: Небојша Поповић
Новинар Петар Комненић приредио је синоћ класичну медијску сачекушу његовим гостима у својој ауторској емисији “Начисто” малициозно насловљену – Која је мисија СПЦ у Црној Гори? Читава представа била је конципирана са намјером да се СПЦ прикаже као ревизионистички и реметилачки фактор у Црној Гори. Малтене увежено страно тијело које промовише антицивилизацијске идеје и глорификује ратне злочинце.
Када новинар у читаву причу уђе – не добронамјерно и са жељом међубратског помирења, тј. да се нешто ново сазна и научи, већ са унапријед задатом агендом. Када га савршено не интересују мишљење и аргументи саговорника већ има унапријед пројектован циљ, онда медиј и сама емисија улазе у ризик да се претворе у платформу за ширење мржње, што се овдје и десило. У конкретном случају – у инструмент за распиривање нових и све дубљих подјела у црногорском друштву.
У том смислу, синоћња емисија на тему – “Која је мисија СПЦ у Црној Гори” урадак је којем би новинару Вијести дебело позавидио и сам Дарко Шуковић.
За будуће госте ТВ Вијести свакако остаје питање да ли је смислено и одговорно прије свега према грађанима пристајати на унапријед режиране медијске засједе.
Истовремено, појава оваквих емисија којих је све више у медијском простору Црне Горе на разним медијима, неминовно намеће нека дубља етичка питања – а то су питања одговорности центара медијске моћи према друштву коме би требало да служе. Ако медији у Црној Гори полако постану пунктови за ширење међусобне нетрпељивости и нетолеранције, онда би друштво морало реаговати тако што ће и њих позвати на одговорност. Јер нико нема мандат нити право да врши тај нечастан посао – па макар се заклањао и иза новинарске професије и медијских слобода.
То се посебно односи на оне медије који имају велики утицај јер је њихова моћ много већа, па самим тим мора бити и одговорност. Црна Гора нема луксуз да буде посвађана и да и даље упорно истрајава на деценијским међубратским и међунационалним подјелама. Вријеме је за поштен братски разговор, па макар био понекад и неугодан. То је једини пут у односу на који ово друштво нема алтернативу.