Дана 9. септембра 2022. године Јенс Плотнер из Немачке и Емануел Боне из Француске посетили су Приштину и Београд, задужени за веома важну мисију.
Берлин и Париз су већ дошли до закључка да без јаке спољне интервенције Kосово и Србија никада неће постићи договор о нормализацији, а ако се то питање остави без интервенције, Западни Балкан ће се претворити у рак за Европу, као и у моћну дестабилизујућу полугу у рукама Владимира Путина. Састанцима са Аљбином Kуртијем у Приштини и Александром Вучићем у Београду, према конкретном захтеву Берлина и Париза, присуствовао је само Мирослав Лајчак.
То је зато што у Берлину и Паризу није било пријатно да разговарају о том питању, у присуству било којег нижег званичника, чак и најближих сарадника Kуртија и Вучића.
На ова два састанка, Плотнер и Боне (Макронови и Шолцови кључни људи за развој догађаја у Украјини, еквивалент Џејку Саливану у САД) изнели су став својих шефова да након руске инвазије на Украјину, „сада живимо у новој реалности“ и да развој догађаја на Западном Балкану сада носи шире геополитичке импликације.
Kао резултат тога, истакнута је потреба да се прекину непријатељства између Kосова и Србије и представљена је визија шта би могао бити компромис, као међурешење између максималистичких позиција обе стране, али и као решење у функцији унутрашње кохезије ЕУ и НАТО.
На крају ових консултација након састанака у Приштини и Београду, било је јасно да је садашњи процес дијалога који води Лајчак исцрпео свој потенцијал, па је сада време за нови оквир који појачава постојећи дијалог, али и даје епилог. Србија од 2007. чврсто стоји иза става да ниједна влада у Београду не може да прихвати независност Kосова де јуре, док Kосово стоји иза става да само узајамно признање заиста решава проблем.
Суштина предлога Плотнера и Бонеа била је у тврдњи да свака страна може да задржи своје принципијелне ставове, али да се, у практичном смислу, договоре око неких европских правила која ће управљати добросуседским животом, миром, спокојем и сарадњом.
„Фантомска организација“ Вјосе Османи
У ову тачку приче у игру улазе извори АП-а.
У круговима одлучивања који су припремили мисију Плотнер-Боне, али и међу трећим странама које су подржале потребу за таквом мисијом, било је дипломата који су бринули о пуној тајности ове стратегије потпуне поверљивости, односно за то да се јавности, и на Kосову и у Србији, ништа не понуди, пре него што се ствари искристалишу између страна. Овакав приступ је оцењен као погрешан, јер су познаваоци региона, они који се регионом баве годинама и деценијама, већ знали да коначна одредница нису Kурти и Вучић, већ јавно мњење на Kосову и у Србији.
Вођени уверењем да су обични грађани, како на Kосову, тако и у Србији, уморни од статуса кво, ове дипломате су биле убеђене да јавно мњење неће убити овај пројекат, као неке од њихових колега који су тек укључени у регион. Нажалост, пуна наивности, председница Османи је ове дипломате описала као „фантомске организације“ које производе нон-пејпере.
Документ од 18. септембра
Још пре доласка Плотнера и Бонеа, један од ових дипломата имао је задатак да у једном документу сажме суштину онога што се мислило и анализирало у Берлину и Паризу. Овај документ треба да објасни логику која стоји иза нове визије, логику која стоји иза потребе за секвенцијализацијом акција, шта конкретно значи суштинска нормализација, шта се очекује од страна и од чега стране имају користи и које могу бити казне?
Све је морало бити речено са мало речи, тек довољно да покаже то да аутор овог документа поседује знање изнутра о процесу, али и довољно пажљиво да процесу не нанесе штета. Тако би центри којима је намењен могли да одбију документ, али не и његов садржај.
Документ од 18. септембра, објављен у Albanian Post, опстао је упркос порицањима, нападим и теоријама завере, те је и из недеље у недељу, корак по корак, свака изнета теза била потрвђивана.
Од када је након 18. септембра, када је Albanian Post објавио документ, који је у то време циркулисао ограничено, ток наредних догађаја доказао је теорију ових дипломата да се мишљење на Kосову и у Србији неће мобилисати против овог пројекта фактичке нормализације односа између Kосова и Србије.
Напротив, умерена реакција мишљења дала је крила свим каснијим дешавањима, укључујући и садржајније консултације између неколико престоница.
Путовање од течности до чврстог
Дакле, премијер Kурти је био искрен према јавном мњењу када је неколико дана након објаве у Albanian Post-у изјавио да је француско-немачки предлог у флуидној форми, да је све још само на нивоу идеја.
Било је потребно четири недеље разговора са Приштином, Београдом, али и разговора између престоница, да би се мисли из флуидног стања учврстиле кроз писан документ који је представљен станама.
Овај документ, односно француско-немачки предлог, у који је АП имао увид, у суштини садржи једноставну формулацију, која одражава поштовање ставова страна.
Оно што о овом предлогу можемо рећи јесу ова четири питања за која сматрамо да су од интереса за јавност и која издвајамо:
1) На почетку предлога оквир онога што документ објављен 18. септембра дефинише као коегзистенцију Србије и Kосова као две одвојене политичке и правне реалности, као и потребу да се Србија и Kосово развијају добросуседске односе на принципу једнаких права и обавеза. У том духу, постоји потреба да Kосово и Србија унапреде ниво тренутног дипломатског представништва у својим главним градовима.
2) Предлог у потпуности одражава и тврдњу документа објављеног 18. септембра у којем се наводи да Србија више не треба да кочи пут Kосова ка чланству у међународним организацијама, укључујући УН.
3) Дакле, односи Kосова и Србије су вођени логиком односа две независне државе, искључујући формални чин признања. Ми се бавимо де факто прихватањем а не де јуре признањем.
4) ЗСО је део овог документа само у контексту обавеза наслеђених из првог споразума, оног из 2013. године.
Albanian Post није објавио образложење пратећих протокола и других питања укључених у предлог, али у једној реченици, они представљају концепцију или конвергенцију досадашњег процеса дијалога у Бриселу и иницијатива и развоја у оквиру Берлинског процеса, одевеним под маском нове политичке визије која је погурала процес напред.
Осим одређених примедби које стране могу имати, и Kосово и Србија су тренутно веома ангажоване на преговорима о гаранцијама мимо споразума, односно конкретизацији онога што стране имају од прихватања овог предлога.
Следећи кораци
Након коментара и примедби страна, медијатори ће представити завршни документ. Ова верзија ће потом бити представљена широј јавности. Извори Албаниан Поста наводе да ће, уколико се постигне договор страна, бити организована свечана церемонија потписивања споразума у важној европској престоници (познатој уреднику), где је већ потврђено учешће највиших европских и америчких званичника. Извори АП такође потврђују да је циљ да се то догоди пре истека годину дана од почетка рата у Украјини. Ако ствари буду ишле према плану, обе стране ће имати огромну економску и политичку корист.
Kао посебна награда за Србију, повећаће се посвећеност у скраћивању времена за чланство у ЕУ. Дакле, Немачка и Француска ће се залагати за то да ЕУ што пре реши своја унутрашња питања и да буде отворенија за чланство Србије и других земаља Западног Балкана. Србија ће такође имати посебан третман као економски и политички партнер Берлина и Париза.
Kосово ће бити награђено деблокадом пута ка НАТО и ЕУ, што је од виталног стратешког интереса за Kосово. Kосово ће такође имати велике користи од економских иницијатива које се могу показати као виталне за економски развој земље.
Узајамно признавање
Ништа се у овом тренутку није променило. Kосово и Србија не могу да уђу у ЕУ а да се узајамно не признају. Међутим, о томе ће се разговарати када се створе услови.
А сада опет мало о штаповима
Извори Albanian Post-а признају да се, у погледу француско-немачког предлога, који стране сада имају на столу, Kосово показује као конструктивна страна, па се језик казни односи само на Београд. Предлог се сматра реалним компромисом, па ће одбијање Београда бити протумачено као подривање европских напора за успостављање коначног мира у региону и усклађивање са руском дестабилишућом политиком.
Ескобар описује неуспех процеса као изгубљену прилику, али у пракси то значи да ће се Запад у неколико фаза економски повући из Србије. Осим што више неће бити улагања и нових средстава, уследиће и повлачење садашњих инвеститора. ЕУ ће постепено почети да искључује Србију из заједничких пројеката и иницијатива и тако све до економске и политичке изолације земље. На крају, упркос српском НЕ, Запад неће напустити Kосово и преовладаће европско јединство, у односу на Kосово.
Мало о америчким изборима…
Извори АП показују да руководство у Београду полаже велике наде у пораз демократа на изборима за конгрес и сенат, али и у могући повратак председника Трампа. Сматра се да би се процес могао одуговлачити у нади да ће доћи до промена у америчкој политици. Извори АП напомињу да је ово нетачна аритметика. Нема реалне основе да би нова Трампова администрација направила кораке уназад у односу на Kосово.
Штавише, нова Трампова администрација би врло лако могла да пристане да седне са председником Путином за нову поделу интересних зона, где би Балкан несумњиво завршио као америчка зона, искључујући Србију у потпуности из процеса доношења одлука. Дакле, садашњи предлог заиста може бити последњи добар предлог за Србију и Kосово.
Нова Европа
И на крају, извори АП наглашавају да се, без обзира на то ко је на власти у Москви или Вашингтону на Балкан, сада гледа као на унутаревропско питање, а не као на руско или америчко питање.
Европа је много научила од Трамповог председништва, као и од Путинове политике и деловања. Европа 2022. је већ схватила да мора да размишља геостратешким терминима и да има инструменте, решења, шаргарепе, али и веома јаке штапове у потпуности МАДЕ ИН ЕУ.
Извор: Данас/Albanian post (Текст је изворно преведен са албанског, осим наслова који је адаптиран)
