Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Омер Шаркић: Баук кружи свијетом, баук звани нацизам

Журнал
Published: 7. фебруар, 2025.
Share
Фото: PCNEN
SHARE

Пише: Омер Шаркић

Предсједник „слободног свијета“ – како деценијама САД називају мејнстрим медији, прваци НВО сектора и „угледне јавне личности“ – које „угледним“ направе управо поменути медији, Доналд Трамп, донио је још једну „слободарску“ одлуку: увео је санкције Међународном кривичном суду , јер је суд подигао оптужницу против америчког савезника Израела, чији су предсједник и министар „одбране“ оптужени за тешке ратне злочине. Дакле, Царство демократије и слободе, уводи санкције против особља Међународног суда, на њихове личне финансије, визе… зато јер је покушало да ради посао због којега је суд формиран од стране међународне заједнице!

Та вијест је практично споредна у мејнстрим медијима, коментара западно-европских званичника скоро да нема или су штури, бенигни, опрезно-удварачки према предсједнику Царства демократије, слободе, људских права, међународног права…, што још једном доказује како је западна Европа постала класичан вазал. НВО прваци се, очекивано, такође не оглашавају, „угледне јавне личности“ исто шуте, као и чувени аналитичари и колумнисти.

Перо Зубац, књижевник; Трагам за песмама за сва времена

Када су Срби, то јест дио њихових политичких представника, само оспоравали неке одлуке међународних судова, сва та плаћена болумента је листом устајала да оштро осуди  такве покушаје, док Царство демократије истом суду пријети, вријеђа га, уводи санкције чак – без икакве њихове реакције.

Да подсјетим јавност:

Министар правде у једној од претходих влада Црне Горе Владимир Лепосавић је смијењен, највише под притиском америчке администрације – али и колективног Запада, јер је покушао да донекле оспори геноцид у Сребреници називајући га злочином. На сваки покушај оспоравања тог геноцида и пресуда међународног суда, горе поменута, плаћена болумента и мејнстрим медији – који нам креирају јавно мнијење, утркивали би се у што гласнијој и оштријој осуди; реаговала би и америчка амбасада у Подгорици упозорењем да се морају поштовати одлуке међународних судова ако желимо да се прикључимо „слободном свијету и демократским стандардима који у том свијету владају“!

Неки ће рећи да је „слободан свијет“ чији је предводник „Царство демократије“ скренуло са „правог пута“ оног момента када је на челу Царства дошао „луди“ Трамп. Исти ти су нас убјеђивали да савршене демократије – какве су на Западу и у САД, не зависе од воље било ког појединца – па и предсједника, јер имају јаке и независне институције – савршену демократију, за разлику од нас на Балкану, Русији, Кини и земљама  трећег свијета у којима се демократија тек изграђује, несавршена је: институције су зависне, промјеном Владе мијења се политика таквих земаља, нова власт тежи да институције стави под своју  контролу. Међутим, послије доласка Трампа, видимо да су у Царству демократије, том најсавршенијем примјеру савршене демократије, све америчке (независне!) институције стављене под контролом једног човјека, који није само предсједник САД већ предсједник цијелог „слободног свијета“, иако га слободно/неслободни свијет на ту функцију није бирао, већ грађани САД!

Међутим, није у питању Трамп. Он без зазора и било каквих обзира ради све оно што су радили претходни амерички предсједници, само што он то ради отворено и сирово, без увијања и пардона. Трамп без пренемагања и дипломатски углађених говора и скривалица, показује у ствари, да је Царство демократије највећи свјетски диктатор који већ деценијама своју диктатуру спроводи диљем свијета: војним интервенцијама, подстакнутим војним ударима, обојеним „револуцијама“, санкцијама, пријетњама, свим врстама силе и притисака. Европа, бар онај западни дио, била је поштеђена од тога, али је сад ред дошао и на њу.

Милош Лалатовић: Нацизам и наркотици

Царство демократије јој је озбиљно запријетило да ће милом или силом узети Гренланд, пријети јој високим царинама, условлајва да повећа буџет за НАТО „одбрамбени“ савез на чак 5% БДП-а „или га(их) неће бити“.

Од рата Русије и Украјине исцрпљена Европа, у који га је увела управо Америка – али не Трамп већ Бајден, упала је у тешку рецесију због санкција Русији, јер нема више енергената по багателним цијенама. Сад немоћно посматра како је „шамара“свој први савезник, малтретира и понижава – иживљава се над њом,  уз јавну демонстрацију њеног вазалног положаја.

Оног момента када је практично без реакције прошло сазнање да је Царство демократије прислушкивало канцеларку Меркел, лидерку Њемачке, једне од првих савезника Царства демократије у Европи, мени бар, било је јасно, да се Европа предала без борбе, да је спремна на све врсте понижења. А када је кренула ујдурма и инквизицијски прогон Асанжа од стране САД и Британије, истог оног Асанжа чији је Викиликс документовано обзнанио да су америчке службе прислушкивале и уходиле њемачку канцеларку, Европа се придружила прогону Асанжа – новинара који је по свим правилима професије открио мрачне тајне и злочине Царства демократије, тада је потписала капитулацију: како своју, тако свих принципа које је до тада јавно прокламовала.

Царство демократије, тај „узор слободног свијета“, преко свог новоизабраног предсједника више не скрива своје амбиције: Гренланд, Канада, Мексико, Панама, Колумбија, Европа – свима пријети, све притиска и условљава. Отпора практично нема, једино га покушавају пружити омражене земље „неслободног свијета“: Русија, Кина, Иран…

Финале свјетске диктатуре Царства демократије је притисак да се окупацијом и геноцидом десетковани Палестинци раселе у околне земље, милом или силом, како би се геноцидни вишедеценијски окупатор даље проширио, а Палестинци били потпуно истријебљени и расељени као некад Индијанци.

Не о нацизму или нео-нацизам….

Једино за овај суманути и нацистички предлог „предсједника цијелог свијета“ има мало више гунђања, али и то ће се средити. Царство демократије је у међувремену испоручило најјаче, најтеже и најразорније бомбе свом геноцидном чеду, Израелу. Ако Палестинци не буду жељели да постану Индијанци, рецепт је следећи: „милитантни Хамас“ ће прекршити примирје (тако ће нас извјештавати горе поменути, мејнстрим медији), што ће изазвати тако жесток одговор „најхуманије војске на свијету“ – израелске „одбрамбене“ војске, да ће досадашњи масакри у Гази, плашим се, бити минорни у односу на те. Преживјели Палестинци ће морати да побјегну, раселе се, а Царство  демократије и његово чедо ће направити монденско љетовалиште на Блиском истоку, у Гази, мјесту гдје ће испод сваке лежаљке за плажу и сваке куће бити хиљаде људских костију, жена и дјеце највише.

Свијет улази у отворену нацистичку диктатуру под вођством Царства демократије. Да ли ће нацизам и овај пут бити сломљен као онај Њемачки у прошлом свјетском рату, не знам. Знам да је све, упркос Орвеловској пропаганди постало потпуно огољено, јасно и видно – ко жели и хоће то да види.

Извор: PCNEN

TAGGED:PCNENГеополитиканацизамОмер ШаркићСАД
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Иван Ђурђевић: Таблом у главу: Тајна специјалног васпитања Жељка Обрадовића
Next Article Поп рецензије: Психологија и религија

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Деведесет година од рођења песника Бранка Миљковића

Прошло је девет деценија од кад је на овај свет, у градској болници у Нишу,…

By Журнал

Митрополит Јоаникије: Вјечнаја памјат нашем вољеном Митрополиту Амфилохију

Пише: Борис Мусић На пету годишњицу од упокојења одслужен годишњи помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију: Митрополит…

By Журнал

Којчић: Српско становиште

Кроз хиљаду година свикли смо да чувамо драгоцени трезор свога идентитета и да га, што…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Научно истраживање: Радозналост и вршњачки притисак кључни фактори почетка употребе психоактивних супстанци у Црној Гори

By Журнал
Други пишу

Гидеон Леви: Њихова глад, наша срамота

By Журнал
Други пишу

Смрт аутора, есеј Ролана Барта

By Журнал
Други пишу

Хрвaтскa ниje признaлa устaшки гeнoцид нaд Србимa

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?