Разговарао: Срећко Миловановић
Готово да нема особе одрастале у некадашњој Југославији а да се не сећа цртаног филма „Ла Линеа“, односно „Линија“ у којој анимирани лик представљен белом линијом извргава руглу све могуће ствари у друштву уз карактеристичан смех и музику „барум-барум“.
Творац овог легендарног цртаног филма је италијански уметник Освалдо Кавандоли, а о „Ла Линеи“ и раду на другим филмовима и пројектима овог врсног ствараоца у ексклузивном интервјуу за недељник „Експрес“ говори Освалдов син Серђо Кавандоли, филмски стваралац и директор студија и музеја Кавандоли у Милану.
Ваш отац Освалдо Кавандоли је легенда италијанског и светског стрипа и цртаног филма. Како га Ви памтите?
„Мислим да је мој отац легенда, како ви кажете, више у анимираном филму, него у стрипу, мада је оба та медија веома волео и посветио њима своју уметничку каријеру. Његов карактер је најбоље био изражен у покрету и тачности анимације, у којој је заиста био мајстор. Моје сећање на њега је пуно наклоности и носталгије. Имали смо одличан однос и иако нисам пошао његовим стопама што се конкретно посла тиче, био сам укључен у његов радни век и у његово стваралаштво. Током студија помагао сам му као вертикални оператер за stop-motion снимање првих епизода серије ’100’.
Наравно, одрастао сам уз ’Линеу’ иако тада свакако нисам био свестан планетарне популарности тог лика. Мој отац Освалдо био је једноставан човек, али и дубоко пажљив према стварности која га је окруживала и из које је често црпео инспирацију за гегове свог лика Линее, понекад чак и врло провокативне. Огроман успех и популарност Линее га није променила, његова страст је био његов посао, а осмех или смех била је његова сатисфакција.“
Како је рођен легендарни лик Ла Линеа?
„Линеа је рођен из интуиције док је мој отац гледао празан лист папира у који је ушла његова рука да потражи инспирацију и да живот нечему иновативном. Мој отац смишљао је нешто ново, што би га удаљило од ’класичних’ анимираних филмова, што би било једноставно, без икаквих сувишних детаља… Само ’линија и покрет’, да би могао да се концентрише само на своју уметност анимирања… Тако је рођен господин Линеа, а рука аутора Освалда му је наредних година и деценија стварала бројне авантуре, али и потешкоће и њихова решења. У сваком случају, никада га није оставио на цедилу, иако је често тако деловало (смех).“
Колико је Вашем оцу било тешко да за неколико минута и једноставним цртежом кроз „Ла Линеу“ створи критику друштва и свог времена?
„Верујем да је социјална критика својствена сваком уметнику, посебно комичару, јер она је део уметности, увесељавања људи и ’гребања’ моћи и општих места друштва, тако да мом оцу није било тешко да направи успешну линију комедије и критике свог доба. Комедија и смех су увек најстрожи критичари једног друштва и времена. Мој отац је кроз ’Ла Линеу’ заправо дао вечну критику сваког друштва, не само италијанског.“
Да ли је Освалдо икада имао проблема због „Ла Линее“? Да ли су се неки људи из света политике или забаве препознали у цртаном филму?
„Мој отац никада није имао проблема са политичарима или познатим људима. Господин Линеа се увек клонио политике, мислим директног уплитања у политику, и увек је добродушним и смешним критикама тежио да побољша друштво. Мој отац био је убеђени еколог и борац за права животиња, и то се види у кратким филмовима серијала ’100’ и ’200’. У стварности, Линеа је више од других одражавао карактер CAVE (како се мој отац иначе потписивао), одражавао је очеву нетолеранцију на компликације и животну потрагу за једноставношћу, односно за ’линеарношћу’.“
Линија, односно Ла Линеа, била је веома популарна у бившој Југославији, а данас је веома популарна и у Србији. Где је још у Европи и свету Ла Линеа била успешна?
„Кратки филмови су у време настанка Линее били успешни широм света. Међутим, у Италији после 1977. године лик Линее више није био тражен нити су нове епизоде биле емитоване јер је ’Ла Линеа’ била превише везана за бренд са којим је дебитовала 1970. у рекламном програму ’Carosello’ који се емитовао на националној мрежи РАИ, а та је телевизија тада била и једина у Италији. Касније су многе државе у Европи и свету откривале Линеу, а видимо да се ретро мода враћа па тако и неки некада популарни анимирани јунаци попут Мастерса или Нинџа корњача… За ваше читаоце открићу и како се све ’Ла Линеа’ називао у државама у којима се овај цртани филм емитовао:
- ДАНСКА ‒ Стреген
- ИСЛАНД ‒ Линан
- МАКЕДОНИЈА ‒ Баљум Баљум
- ТУРСКА ‒ Залив Меракли
- СРБИЈА – Барум Барум
- СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ ‒ Линеман
- ФРАНЦУСКА ‒ Линија
- БРАЗИЛ ‒ А Линха
- АРГЕНТИНА – Абелард
- ШВЕДСКА ‒ Линус на Линусу
- НЕМАЧКА ‒ Он и жена Она
- СЛОВЕНИЈА ‒ Бадум Бадум
- ПОЉСКА ‒ Злосницзек
- МАЂАРСКА ‒ Мено Мено
- ИЗРАЕЛ ‒ Мар Кав
- АЛБАНИЈА ‒ Бајрам
- НОРВЕШКА ‒ Стрекен
Неизоставан део „Ла Линее“ је и чувена музичка подлога, односно најавна и одјавна шпица тог цртаног филма?
„У праву сте, та музика је заиста обележила ’Ла Линеу’ и невероватно је колико ’улази у уши’ већ на првом слушању. Ту музику су компоновали Франко Годи и Корадо Трингали и заиста су направили истинско и ванвременско ремек-дело. Многи ће можда рећи колико је та музика у основи једноставна, али зар врхунац уметности и генијалности и није у једноставности?“
Постоје ли можда планови за нове епизоде „Ла Линее“?
„’Ла Линеа’ се неће наставити из једног једноставног разлога што татина рука, са великом белом оловком, више није ту. Наравно да би Линеа и данас имао чему да смеје, можда више него икад, али без Освалда то не било то… Линеа ипак наставља да живи кроз рекламе широм света и свакако да овај анимирани лик никада неће бити заборављен.“
Ваш атеље у Милану је заправо и музеј посвећен стваралаштву Вашег оца. Шта посетиоци могу тамо да виде?
„Да бисмо нове генерације упознали са Освалдовим радом и подсетили оне мојих година, организујемо изложбе у студију у коме је радио од 1950-их па надаље (Studiocine Cavandoli у Via Prina 10, Milano). На овом митском месту сликама и филмовима причамо о животу и раду Освалда Кавандолија од тридесетих година преко гигантског рада иза стварања анимираних луткарских рекламних филмова педесетих, до техника анимације са цртежом.
Велики број људи који долази у студио, односно музеј, буде посебно дирнут када виде радни сто за којим је мој отац радио и стварао и за којим је рођена ’Ла Линеа’. Други предмети и радни алати, филмске камере из 1920-их, столови за снимање и успорене камере такође увек привлаче пажњу посетилаца, а изложене су и сложене лутке које је мој отац рестаурирао почетком 2000-их.“
Може ли вештачка интелигенција да угрози класичну креативност цртаних филмова?
„Не знам да ли ће вештачка интелигенција моћи да замени генијалност аниматора широм света. Можда ће моћи много да помогне у реализацији неке идеје, као што је то компјутер већ учинио, али идеја, односно ’искра’, мора да изађе из људског ума, и надам се да ће тако бити заувек. Своје мишљење на ту тему недавно је изнео и чувени мајстор Хајао Мијазаки. Мислим да би се мој отац сложио са њим!“
Сви се сећамо „Ла Линеиног“ препознатљивог смеха. Да ли бисте се и даље смејали догађајима који се данас дешавају у свету?
„Легендарни смех Мистер Линее је дрзак и безвременски. Подсећа нас да нам је у најмрачнијим тренуцима свима потребан тренутак безбрижности и бекства од стварности. Линија је увек актуелна и увек засмејава људе свих узраста, али и вас тера на размишљање. Препоручујем да на Јутјубу пронађете и погледате епизоду ’Линија 103: Рат’!“
Извор: Експрес.нет
