Петак, 10 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Никола Маловић: Сцила и Харибда подигле су обрве

Журнал
Published: 24. мај, 2025.
Share
Фото: Vella Ri
SHARE

Пише: Никола Маловић

Градећи митолошког лукавца, Хомер је изградио протолик политичара чији вијек нити зависи од избора, нити од врсте система. Сви Одисејеви насљедници-политичари, жртвоваће друге, себе ради Уједном љетњем броју „Политике“ од прије скоро деценију, професор Филозофског факултета у Београду, В. В, написао је ово: „Србија је показала да се не понаша као Буриданов магарац, који се опредељује час на једну, час на другу страну, већ се труди да води балансирану политику између Москве и Брисела, одолевајући успешно Сцили и Харибди“.  Прича о магарцу названом по филозофу Буридану говори о магарцу који је крепао од глади зато што се двоумио између два једнако укусна пласта сијена.

У том смислу, метафора са Србијом може и да стоји, јер се, по професору, Србија опредијелила за Царство европско, не и за руско тј. евроазијско, но је наставак професорове реченице проблематичан. Пазимо…  Нико не може одолијевати и Сцили, и Харибди па остати жив. Тако ни Србија. У митолошко вријеме оно, Одисеј је, да би се вратио кући на Итаку, морао да прође мореузом између страшних чудовишта, Сциле и Харибде.

Другог пролаза, напросто, није било. Преужасна Сцила имала је шест глава на дугим вратовима, док је преужаснија Харибда усисавала море и гутала бродове са све посадом. Одисеј је прагматично израчунао да је боље жртвовати шест морнара и задовољити Сцилиних шест чељусти, него Харибдин вакуум, у коме би пострадали дебото сви. Па је тако први приложио шест колатералних жртава и за сва времена зарадио стални епитет – лукавог Одисеја. Градећи митолошког лукавца, Хомер је изградио протолик политичара чији вијек нити зависи од избора, нити од врсте система. Сви Одисејеви насљедници-политичари, жртвоваће друге, себе ради. Код њих је, као и код Андрића, став у служби човјека, а заправо би увијек требало да став буде у служби истине. И сада, са сазнањем да се не може утећи и Сцили и Харибди, него или Сцили а Харибди не, или Харибди али Сцили не, склон сам да поново прочитам први дио професорове реченице: „Србија… се труди да води балансирану политику између Москве и Брисела“. Ах, красне ли баланцете вјеште нам мајчице, златнога ли њенога труда да, као у оном вицу са три лика од којих је трећи Србин – овај на крају све надмудри!

Маловић: Светионик – Што да радимо док чекамо?

Ходећи путевима своје посестриме Црне Горе, Србија све брже са ђаволом тикве сади. Имаће томе девет година – с времена на вријеме се ваља подсјетити – делегација Србије, на челу са тадашњим министром одбране присуствовала је самиту НАТО-а у Варшави, на којем је скупу одлучено да се пошаљу четири међународна батаљона у Пољску, Естонију, Летонију и Литванију. Сајт „Блумберг“ објавио је карту односа снага НАТО (4.000 војника) – Русија (30.000), на којој се зарад алармирања западног јавног мњења и кувања тамошње колективне жабе види руска надмоћ, али је Russia Today објавила исту карту с бројкама које укључују не само 4000 међународних војника на истоку Западне Европе, него и 120.000 униформисаних Пољака, и свих приде солдата из балтичких вазалстава (31.500) који – зарезујемо ли шта је те 2016. године рекао Горбачов накнадном памећу – фактички учествују у ескалацији хладног у врући рат.

Старија и средња генерација сада разумију како је то било могуће да пред Први свјетски рат нико не повуче ручну на вријеме; данас разумијемо како пред Други свјетски рат није било команде као са Титаника: Пуном снагом назад!  Него је наше претке у усуду водила струја времена, све бржа што је била ближа смрти. Сигнификантно је било посматрати двије мајске полуфиналне вечери, кад и финалну музичку ЛГБТ+ фешту Пјесму Евровизије, више као феномен, и као знак времена, неголи као фестивал који ће изродити пјевача, пјевачицу, нешто небинарно или нешто четврто, чији ће музички нерв успркосити правилима игре. Швајцарска је уживо потрошила бога оца у истој седмици у којој је на Пјесми Евровизије извиждани Израел побио стотине чудом преживјелих Палестинаца у Гази.

Маловић: Светионик – Што да радимо док чекамо?

Колективни запад је gay, у изворном значењу те све одвратније и свеприсутније ријечи – раздраган и весео, па му се, казивањима медија главног тока, говори како ће све да буде добро, океј, како ће Русија лећи на руду, јер, будући другоразредна сила, мора, и да ће на крају да побиједи правда, и амерички мир. Након Пјесме Евровизије иде доба када се праве планови за љето, када сваки геј са Колективног запада и онај коме је геј океј, а то је већина, прави планове како да одмори честицу душе и 100% тијела током данас све краћег, а прије проналаска чипова пословично дугог топлог љета.  До јуче увјерени да смо на путу ка бољем и праведнијем сутра, ето нас у тјеснацу. И Сцила и Харибда подигле су обрве.

Извор: Печат

TAGGED:друштвоНикола МаловићПечатСцила и Харибда
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Проклетство злата краљице Аманишакето – како је Судан опљачкан а Европа зажмурила
Next Article Жарко Марковић: Новембар у мају

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Џефри Д. Сакс: САД и Израел су уништили Сирију и то назвали миром

Пише: Џефри Д. Сакс У чувеним ријечима Тацита, римског историчара: „Опустошити, поклати, узурпирати под лажним…

By Журнал

Земљотрес на њемачкој љевици: Вагенкнехт узима бираче АфД-а?

Вагенкнехт је одлучила да изађе из Левице и направи своју странку. Не крије да жели…

By Журнал

Кинески договор Саудијаца и Иранаца, нова брига за Израел

Договор Ријада и Техерана изазвао је бурне реакције у Израелу, па су бивши премијери Нафтали…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Драгана Николетић: Заједничко зло, заједничка и држава

By Журнал
Други пишу

Ђуро Радосавовић: Каже ли се зубар или стоматолог?

By Журнал
Други пишу

Јаничић тријумфовао у великом мечу па развио тробојку Црне Горе

By Журнал
Други пишу

Хрвaтскa ниje признaлa устaшки гeнoцид нaд Србимa

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?