Држава води одговорну фискалну политику, чува макроекономску стабилност и ствара простор за дугорочни развој кроз инвестиције. Уз повољан приступ средствима из ЕУ Плана раста, Влада се фокусира на реформске приоритете и инвестиције у енергетику, дигитализацију и инфраструктуру – казао је у интервјуу за Банкар Новица Вуковић, министар финансија у Влади Црне Горе.
- Најавио је да се прва уплата из Плана раста – предфинансирање – очекује се у најскоријем периоду, оквирно до краја априла текуће године. Иако тачан износ још није потврђен, могуће је да достигне до 26,8 милиона еура.
- Подсјетио је да је Црна Гора у прва два мјесеца 2025. године остварила раст свих кључних буџетских прихода, што је резултат убрзане привредне активности, а ново задужење из марта обезбиједило је покриће свих доспјелих обавеза за ову годину. Најавио је да су планиране и додатне емисије, у зависности од тржишних услова, уз напомену да је дугорочно, циљ постепено смањење удјела јавног дуга у БДП-у, без угрожавања развоја.
- Казао је и да се остаје у оквиру Мастришких критеријума који предвиђају максимални ниво јавног дуга до 60% БДП-а, узимајући у обзир и специфичности земаља у транзицији и динамику реформи.
-Можете ли нам рећи податке о наплати буџетских прихода и реализованим расходима државе у првом кварталу 2025?
Према прелиминарним подацима, приходи буџета за два мјесеца 2025. године износили су 335,0 милиона еура, што је за 3,8 милиона еура или 1,2% веће у односу на исти период претходне године. Динамичан економски раст и убрзање привредне активности карактеришу кретања у прва два мјесеца 2025. године, па су сходно томе, све главне категорије прихода буџета оствариле значајан раст у односу на 2024. годину. У том смислу, порез на добит правних лица остварен је у износу од 9,1 милиона еура, што је за 1,4 милиона еура или 18,3% веће у односу на исти период 2024. године.
Порез на доходак физичких лица остварен је у износу од 11,5 милиона еура, што је за 3,3 милиона еура или 40,5% веће у односу на исти период 2024. године.
Порез на додату вриједност остварен је у износу од 187,1 милиона еура, што је за 13,5 милиона еура или 7,8% веће у односу на 2024. годину. Такође, динамика повраћаја ПДВ-а убрзана је од почетка године од стране Пореске управе. У том смислу, повраћај ПДВ-а за два мјесеца 2025. године износио је 22,8 милиона еура, што је за чак 14,0 милиона еура више у односу на посматрани период 2024. године. Наведено у значајној мјери утиче на стимулисање пословног амбијента и укидање бизнис баријера, имајући у виду да држава континуирано испуњава своју обавезу према привреди.
Наплата акциза је остварена у износу од 49,1 милиона еура, што је за 4,1 милиона еура или 9,2% веће у односу на исти период 2024. године.
Доприноси су остварени у износу од 52,0 милиона еура што је за 12,8 милиона еура или 19,8% мање посматрано у односу на исти период 2024. године, а имајући у виду очекиване ефекте по основу усвојене реформе умањења пореског оптерећења на рад.
Повећање наплате кључних категорија пореза компензује пад доприноса већ у првим мјесецима реформе, па су кретања прихода буџета на почетку 2025. године у складу су са имплементираном реформом и очекивањима.
-Након новог задужења, који ниво јавног дуга пројектујете на крају 2025. године (и апсолутно и процентуално у односу на БДП, да ли је то у складу са мастришким критеријумима)?
Укупан јавни дуг Црне Горе, на крају 2024. године, износио је 4,6 милијарди еура, односно 61,3% БДП-а. Узимајући у обзир депозите Министарства финансија (укључујући и злато), а који су, на крају 2024. године, износили 385,36 милиона еура, нето јавни дуг Црне Горе, на дан 31.12.2024. године, износи 4,2 милијарде еура, односно 56,1% БДП-а.
У складу са Законом о буџету и Одлуком о задуживању за 2025. годину, укупне потребе за финансирањем буџета у 2025. години износе 1,14 милијарди еура, од чега се највећи дио – око 820 милиона еура – односи на отплату дуга из претходног периода, док је остатак за финансирање капиталних издатака. За финансирање недостајућих средстава Држава ће, у 2025. години, користити депозите обезбјеђене у 2024. години, као и средства из новог задужења.
Имајући у виду да у априлу мјесецу доспијева дуг по основу емисије обвезница из 2018. године у износу од 500 милиона еура, а у циљу правовременог обезбјеђивања средстава, Министарство финансија је 25. марта 2025. године реализовало емисију државних обвезница у износу од 850 милиона еура, с роком доспијећа од седам година, по каматној стопи од 4.875%. Емисију је подржало више од 100 реномираних инвеститора из Уједињеног Краљевства, Сједињених Америчких Држава, Њемачке, Аустрије, Швајцарске, Централне и Источне Европе, као и Азије. Ова широка подршка међународне инвестиционе заједнице потврђује повјерење у макроекономску стабилност и реформски курс Црне Горе.
Имајући у виду да 2025, 2026. и 2027. године доспијева дуг из претходног периода у укупном износу од око 2,1 милијарди еура, као и камата у укупном износу од око 565 милиона еура, Одлуком о задуживању за 2025. годину, остављена је могућност да се правовремено обезбједи дио средстава током текуће године за потребе рефинансирања дуга и стварања фискалне резерве за 2026. и 2027. годину, што омогућава стабилно управљање јавним финансијама.
У складу са последњим пројекцијама Министарства финансија, очекује се да ће бруто јавни дуг на крају 2025. године износити 4,8 милијарди еура, односно 60,2% БДП-а, док ће нето јавни дуг бити 4,6 милијарди еура или 58,4% БДП-а. Ови показатељи остају у оквиру Мастришких критеријума који предвиђају максимални ниво јавног дуга до 60% БДП-а, узимајући у обзир и специфичности земаља у транзицији и динамику реформи.
Посебно истичемо да се задужење користи искључиво за отплату постојећег дуга и финансирање инвестиција, а не за покривање текуће потрошње. Тиме се досљедно примјењује тзв. „златно правило буџета” – да се текуће обавезе финансирају искључиво из текућих прихода. На тај начин штитимо фискалну одрживост и обезбјеђујемо стабилност буџета у средњем року.
Саша Мујовић за Журнал: На располагању сам како би се превазишла криза власти у Подгорици
– Ако се зна да је Одлуком о задуживању за 2025. годину предвиђена могућност обезбјеђивања средстава на тржишту у 2025. од укупно 1,14 милијарди еура, када се планира и у којем износу остали дио задужења који је могућ у 2025?
Недостајућа средства за финансирање буџета, у 2025. години, износе 1,14 милијарди еура и у највећем дијелу се односе на уредно измирење доспјелих обавеза из претходног периода – које износе око 820 милиона еура – као и за финансирање капиталних издатака, који су кључни за дугорочни развој и модернизацију инфраструктуре Црне Горе.
Важно је истаћи да смо планирању задужења приступили одговорно и пажљиво, водећи рачуна о фискалној одрживости и стабилности буџета. За финансирање буџетских потреба у 2025. години, држава користи комбинацију расположивих депозита обезбијеђених крајем 2024. године (око 300 милиона еура), као и нових извора финансирања – до 900 милиона еура.
У том контексту, у марту 2025. године реализовали смо успјешну емисију државних обвезница на међународном тржишту у износу од 850 милиона еура. Ова трансакција представља потврду повјерења међународних инвеститора у економске и фискалне политике које спроводимо, а истовремено је омогућила потпуно покриће свих обавеза које доспијевају током 2025. године. Реализацијом ове емисије унаприједили смо ликвидносну позицију државе и показали да смо спремни да на одговоран и предвидив начин управљамо јавним финансијама.
Међутим, имајући у виду да у периоду 2025–2027. године доспијевају значајне обавезе по основу јавног дуга – укупно око 2,1 милијарду еура, уз додатних 565 милиона еура камата – Одлуком о задуживању остављена је могућност да се током 2025. године, у зависности од тржишних услова, обезбиједи додатних до 500 милиона еура. Ова могућност не значи да ће држава аутоматски користити читав износ, већ да правовремено стварамо простор за реаговање уколико се укаже повољан тренутак за ново задужење под бољим условима.
На овај начин стварамо додатне депозите који би се користили у наредним годинама, чиме се унапређује буџетска стабилност, омогућава равномјерније сервисирање дуга и растерећује буџет у годинама у којима доспијевају највеће обавезе. То је примјер проактивног и одговорног планирања које доприноси финансијској отпорности државе.
Министарство финансија континуирано прати кретања на домаћем и међународном финансијском тржишту, како би се сваки корак у процесу задуживања пажљиво темпирао и реализовао под најповољнијим условима. Поред емисије државних обвезница, потенцијални извори финансирања укључују и сарадњу са међународним финансијским институцијама као што су Свјетска банка, Европска инвестициона банка (ЕИБ), Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), као и домаће пословне банке.
У сарадњи са тим институцијама, доступни су и додатни инструменти финансирања попут Зајма за развојне политике (ДПЛ), који пружа подршку макроекономској стабилности и реформама, те кредитни аранжмани уз гаранцију Свјетске банке (ПБГ), који омогућавају повољније каматне стопе и дуже рокове отплате.
Такође, посебну пажњу посвећујемо развоју домаћег тржишта државних хартија од вриједности. Наш циљ је повећање учешћа домаћих инвеститора, укључујући професионалне инвеститоре и грађане, у портфолију државног дуга. Тиме не само да развијамо тржиште капитала у Црној Гори, већ и смањујемо екстерну изложеност и доприносимо већој стабилности домаћег финансијског система.
У свему што радимо, руководимо се принципима транспарентности, одговорности и одрживости. Наша стална комуникација са инвеститорима и међународним партнерима, као и пажљиво планирање и праћење фискалних индикатора, имају за циљ јачање повјерења, очување фискалне стабилности и стварање предуслова за економски раст.
Дугорочно, циљ нам је постепено смањење удјела јавног дуга у БДП-у, без угрожавања развоја. Кроз рационализацију јавне потрошње, паметне инвестиције и стратешко планирање, настојимо да унаприједимо квалитет живота грађана Црне Горе, очувамо фискални простор и допринесемо одрживом економском расту.
-Када је ријеч о ЕУ средствима, из Плана раста за Западни Балкан, када се, оквирно очекују та средства – о којој је суми ријеч, за које области и од чега зависи исплата?
План раста за Западни Балкан је свеобухватни механизам подршке који се реализује путем двије финансијске компоненте: предфинансирања, које може износити до 7% укупно расположивих средстава, и редовних, периодичних – полугодишњих – транши, које се исплаћују на основу остварених реформских резултата.
За Црну Гору, укупно доступна средства из Плана раста износе 383,5 милиона еура, од чега 110,1 милион еура представљају бесповратна (грант) средства, док 273,4 милиона еура чине повољни кредити. Дио кредитних средстава биће имплементиран кроз државни буџет, док ће остатак бити реализован путем Инвестиционог оквира за Западни Балкан.
Прва уплата – предфинансирање – очекује се у најскоријем периоду, оквирно до краја априла текуће године. Иако тачан износ још није потврђен, могуће је да достигне до 26,8 милиона еура. Уплата предфинансирања условљења је испуњењем формално-правних предуслова – првенствено ступања на снагу Споразума о приступању и потписивања Споразума о зајму. Споразум о приступању већ је ступио на снагу у марту ове године, док се потписивање Споразума о зајму од стране Европске комисије очекује ускоро.
Након тога, прва периодична уплата средстава предвиђена је током 2025. године, и односи се на износ до 29,5 милиона еура. Висина уплате зависиће од оцјене Европске комисије у вези са испуњењем реформских корака из првог извјештајног периода. Министарство финансија планира да током априла 2025. године упути Захтјев за исплату прве транше, након чега ће услиједити процес евалуације и мишљења ЕК, односно уплата средстава.
Важно је нагласити да неиспуњење реформских корака у једном извјештајном периоду не значи аутоматски губитак расположивих средстава – јер се активности могу реализовати и накнадно, у оквиру сљедећих транши. На тај начин, процес омогућава флексибилност и континуитет у реализацији реформи.
Свака периодична транша односи се на полугодишњи извјештајни период, а њихов износ ће, дакле, зависити од испуњења дефинисаних реформских корака из Реформске агенде 2024-2027.
Реформски приоритети су распоређени кроз више области, у надлежности различитих ресора, а Министарство финансија директно или индиректно учествује у спровођењу: Реформе управљања предузећима у власништву државе; Ревизије процеса јавних набавки и политика државне помоћи; Уклањању регулаторних баријера и олакшавању пословања; Реформи инспекцијских служби и смањењу неформалне економије. Поред наведених, остале реформе односе се на: имплементацију политика и мјера из Националног енергетског и климатског плана; Унапређење у области енергетске ефикасности; Унапређење у области дигитализације и сајбер безбиједности; Усклађивање визне политике са режимом Европске уније; итд.
Уз реформске активности, План раста садржи и инвестициону компоненту. Средства ће бити усмјерена на реализацију приоритетних пројеката у областима енергетике, образовања, саобраћаја, здравства и дигитализације. Ова улагања биће усклађена са националним развојним циљевима и спремношћу пројеката за имплементацију.
У том контексту, Савјет за јавне инвестиције је у марту 2024. године задужио Министарство европских послова да дефинише коначну листу инвестиционих пројеката за финансирање из програма Реформске агенде. Пројекти су груписани у три фазе: за имплементацију у периодима 2024/2025, 2025/2026 и 2026/2027. На основу захтјева институција и њихове спремности, биће утврђени даљи приоритети за финансирање у свакој фази.
Закључио бих да План раста представља важну развојну шансу за нашу земљу. Његова успјешна реализација зависи од досљедне и правовремене имплементације реформи, као и квалитетног управљања пројектима – и у том правцу Министарство финансија остаје снажно посвећено постизању конкретних и одрживих резултата.
Извор: Банкар.ме
