*Разговор водио Небојша Поповић
У екслузивном интервјуу за портал „Журнал“ др Саша Мујовић, министар енергетике и рударства истиче да је за Подгорицу везан свим својим бићем и да је на располагању како би се превазишла криза локалне власти. Он упозорава да испад електроенергетског система у Црној Гори може бити последица и хакерског напада, али и да је још преурањено говорити о могућем повећању цијене струје у 2025. години.
Управо сте постављени на чело градског одбора ПЕС-а у Подгорици. Можемо ли то тумачити као најаву да ћете, уколико дође до пријевремених локалних избора, Ви предводити листу ПЕС-а у Главном граду? Јер, свједоци смо да градска власт ни након годину дана не испоручује резултате који су по мјери грађана. Шта је по Вашем мишљену кључни проблем?
Тачно. Kао неко ко живи у Подгорици и ко је за њу везан свим својим бићем, ставио сам се на располагање, како би се превазишла криза локалне власти и како би се створиле претпоставке за динамичан и убрзан даљи развој Подгорице, јер Подгорица то заслужује. Kако је за консолидацију политичких прилика потребно вријеме, тако је и у случају Подгорице потребан додатан импулс и мобилисање свих расположивих ресурса који ће бити у функцији њеног развоја, што је тренутно нешто што недостаје.
Увјерен сам да је пред Подгорицом, као и пред Црном Гором свијетла будућност и ту смо да то грађанима и испоручимо.
Црна Гора је недавно доживјела нестанак струје у цијелој држави. У кавом стању је сада електропреносни систем? Има ли неких нових информација шта се конкретно догодило?
Енергетски систем је стабилан и држава и енергетске компаније помно прате ситуацију како би се осигурала сигурност снабдијевања као приоритетни енергетски циљ. Инцидентне ситуације попут ових су ризик који се не може у потпуности елиминисати, али је суштина да се и у таквим ситуацијама адекватно и спремно одговори као што је и сада био случај, јер се ситуација након 2 сата у потпуности вратила у нормалу.
Још увјек не знамо шта је тачан узрок и то ће се знати у наредном периоду након спроведених анализа узрока. Наш енергетски систем није изолован, већ је дио увезаног регионалог и европског енергетског система који функционише на принципу спојених судова у којем и екстерни фактори могу такође да доведу по испада, а може бити и последица хакерског напада.
Можете ли да нам ближе објасните како је могуће да систем буде преоптерећен ако знамо да је Црна Гора ипак релативно мала држава са индустријском базом која у том смислу није превише захтјевна?
Kао што и у економији постоје законитости периода процвата и периода рецесија, тако и енергетски систем има своје законитости гдје су хаварије, испади, прекиди у напајању и губици на мрежи саставни дио његовог функционисања. На енергетским субјектима, регулаторним тијелима и држави је да се развијају у максималној могућој мјери безбједоносни механизми, али и врше улагања у инфраструктуру који ове ризике треба да сведу на минималну могућу мјеру.
Оно што је најважније јесте да је ситуација у врло кратком року стабилизована и нема разлога за бригу.
Постоје најаве да од сљедеће године може доћи до поскупљења струје у Црној Гори због ремонта Термоелектране Пљевља. Да ли је такав сценарио већ извјестан за грађане?
О томе је преурањено говорити. За сада је најважније да смо сви као друштво свјесни да је пред нама један стратешки важан пројекат еколошке реконструкције који улази у завршну фазу и због чијег успјешног привођења крају 2025. година неће бити као остале године у енергетском смислу, јер ће ЕПЦГ морати да набавља електричну енергију на тржишту због изласка ТЕ из погона.
Нема разлога ни за какву бојазан, али је само потребно да смо сви као друштво свјесни да ће за ТЕ, а самим тим и за цјелокупан енергетски систем наредна година бити различита од претходних. Држава прати ситуацију и имамо велико повјерење да ће ЕПЦГ успјети да недостајућу електричну енергију набави по најповољним условима, и да ће се максимум производње сачувати за период застоја ТЕ како би се минимизирала зависност од увоза. У овом тренутку не треба ништа прејудицирати, дакле, видјећемо у наредном периоду како ће се ситуација одвијати.
У том духу, има ли најава да ће стратешко партнерство са Француском помоћи да у догледно вријеме добијемо нови извор електричне енергије како бисмо смањили превелику зависност од ТЕ Пљевља? Има ли Црна Гора довољно знања, идеја и пројеката које може да понуди француским партнерима?
Црној Гори је пријеко потребан један нови капитални енергетски објекат и увјерен сам да ће Црна Гора након више деценија убрзо кренути у реализацију једном таквог објекта. Пројекти постоје на више локација у различитој фази зрелости и ми ћемо оцијенити који је то пројекат који најбоље испуњава строге критеријуме који се морају поштовати.

Потенцијално стратешко партнерство је једна од могућности за коју вјерујемо да може да се реализује. Увјерен сам да Црна Гора може бити на висини задатка да реализује овакав пројекат, али зато се и бирају стратешки партнери који имају експертско, техничко, кадровско знање и доказано искуство за реализацију тако захтјевних пројеката, а ЕДФ то има.
Kакво је по Вашем мишљењу стање када је ријеч о менаџменту у црногорским предузећима која су од стратешког значаја, попут ЕПЦГ, ЦЕДИС-а, ТЕ Пљевља? Kолико је у том смислу партитократија озбиљна препрека за успјешно управљање црногорским предузећима?
Од свог ступања на функцију министра енергетике и рударства један од примарних циљева ми је професионализација управљања у државним енергетским субјектима и минимизирање партијског утицаја, јер знање и струка морају бити темељни ослонац управљања, без тога нема развоја енергетике. Оно што је до сада урађено је оно што је било могуће у кратком року и оквиру законских овлашћења кроз именовање независних чланова Одбора директора из реда експерата и увјерен сам да смо незаустављиво на путу да у потпуности професионализујемо управљање у енергетском сектору, али то се не може десити преко ноћи, за то је потребно вријеме.
Да ли најбољи кадрови уопште могу добити прилику?
Направљени су одређени кораци али још увјек смо далеко од онога што желим а то је потпуна деполитизација, која је до сада спроведена у границама могућег, тј. онога што је припадало као квота Министарству енергетике и рударства. За остало је потребно вријеме и још увјек не можемо рећи да смо направили неке велике искораке по том питању, али сам увјерен да ћемо и тај циљ остварити.