Пише: Небојша Поповић
„Иако су неки контроверзни доносиоци политичких одлука били укључени у процес иницирања резолуције(о Јасеновцу), њена суштина се не може користити да се историјске чињенице гурну под тепих. Свака земља, а посебно земље чланице ЕУ, има обавезу да се према сопственој прошлости односи критички и на одговоран начин“.
Овако је извјестилац у Бундестагу за Западни Балкан, Томас Хакер, одговорио на питање Побједе поводом усвајања резолуције о Јасеновцу у црногорском парламенту. „Историјске чињенице о звјерским злочинима усташког режима су општепознате и морају се сходно томе и осудити“, јасно је казао Хакер.
Овакав одговор посланика Бундестага који је специјално задужен за Западни Балкан нема дилеме да представља својеврстан шамар како Републици Хрватској која у очима Берлина очито није кадра да се као ЕУ чланица зрело суочи са властитом прошлошћу, тако и црногорској опозицији, а што је посебно мучно и жалосно – предсједнику Црне Горе Јакову Милатовићу, који читаву ситуацију већ мјесецима покушава да злоупотријеби у сврху унутраполитичке борбе.
Порука Њемачке као водеће земље ЕУ у том смислу је недвосмислена – нема гурања под тепих чињеница о злочинима зарад добросусједских односа и уцјењивања на европском путу. Јер ако се тако озбиљне ствари проблематизују, онда је све фарса, и искрених и добросусједских односа тешко да може и бити. Њемачка је земља која о томе зна и понешто више од осталих, и зато је њен изостанак реакције на поменуту резолуцију уствари био и једина пристојна и достојанствена реакција.
Оно што у том смислу ствара мучан утисак гледе зрелости политичке сцене у Црној Гори, јесте да је добар дио политичких структура у овом случају стао и и даље стоји на страни сусједне а не властите државе, и то по питању које би иоле рационалном посматрачу са стране било немогуће објаснити.
Но, ако се од политичке групације као што је ДПС то и очекивало, посебно тјескобан утисак оставља понашање предсједника Милатовића који је на добром путу да оваквим чињењем дословце киднапује ДПС политику. Предсједник напросто не само да је унизио институције и парламент сопствене државе стајући на страну званичног Загреба, већ је и демонстрирао како не треба водити достојанствену и прагматичну политику. Јер урушавати позицију државе за коју сте изабрани да званично представљате зарад пар ситних политичких поена на домаћем терену напросто је превише неодговорно и јефтино за једног државника.
