Пише: Душица Радека Ђорђевић
Албанија, која је у исто време са Северном Македонијом почела преговоре о приступању ЕУ, у лето 2022, наиме, у наредном периоду требало би да отвори први кластер преговора, док ће Северна Македонија остати пред рампом све док Софија не покаже неки знак воље да се са Скопљем нађе на средини или док бугарска мањина не буде укључена у македонски Устав.
„Република Северна Македонија мора да одлучи да ли жели да прихвати Бугаре у свом Уставу или јој је пут ка Европи затворен“, више је него јасна порука Кирила Петкова, ко-лидера проевропске коалиције ПП-ДБ, друге по величини снаге у бугарском парламенту.
На другој страни, Христијан Мицкоски, премијер Северне Македоније мишљења је да више не треба прихватати услове на рачун националних уступака, због чега је предложио одложено дејство уставних измена које би почеле да важе кад Северна Македонија затвори преговоре са ЕУ, али тако нешто засад није наишло на разумевање. Најаву раздвајања претприступних преговора његове државе и Албаније са ЕУ назвао је новом лошом поруком Брисела македонским грађанима.
Бугарска и Северна Македонија, подсетимо, договориле су се 2022. да Северна Македонија измени Устав и у њега укључи бугарску мањину, а пре тога, 2017. године потписале су Уговор о пријатељству, добросуседству и сарадњи.
Последње турбуленције на релацији Софија-Скопље настале су након што застава Северне Македоније није била истакнута у Софији током неформалног састанка двоје шефова држава, Румена Радева и Гордане Сиљановске Давкове. Заменик премијера Северне Македоније Александар Николоски је због тог чина, бугарског председника Радева описао као „нецивилизованог“, што је у Софији доживљено као провокација, на коју је узвраћено подсећањем Скопља да за европску будућност Северне Македоније кључни значај има развој добросуседских односа.
Уследило је усвајање декларације у бугарском парламенту, 26. септембра, којом се између осталог инсистира на “заустављању антибугарске кампање и провокативних изјава према Бугарској у Северној Македонији”.
“Народна скупштина се такође оштро не слаже са негирањем заједничке историје Северне Македоније и Бугарске од стране чланова Владе Републике Северне Македоније, што представља директно кршење Уговора о пријатељству, добросуседству и сарадњи између Бугарске и Северне Македоније”, наводи се у овој декларацији.
Бивши амбасадор Северне Македоније у Бугарској Марјан Ђорчев изјавио је за Косово онлајн да је Бугарска усвајањем декларације о заустављању антибугарске реторике у Северној Македонији потврдила своју чврсту решеност да не одустаје од својих црвених линија.
„Ова декларација само потврђује да је Бугарска чврсто решена да не чини никакве уступке и да до краја, до последње запете, поштује одредбе Уговора о пријатељству и сарадњи, али се заборавља да у том споразуму постоји члан 13. у коме свака од уговорних страна има право да предлаже измене кроз процес помирења и дипломатским путем да дође до заједничког решења, или ако не дође до заједничког решења, став 3 члана 13 наводи да једна од уговорених страна може раскинути уговор, а раскид уговора наступа годину дана од када је тај захтев поднет“, казао је Ђорчев.
Он додаје да Северна Македонија административно и технички према критеријумима из Копенхагена и Мастрихта и Уговору из Нице испуњава све критеријуме за почетак преговора.
“То што сада политички лидери из других разлога не дозвољавају Македонији да започне преговоре, питање је колико Европа примењује двоструке стандарде на поједине земље или, тачније, европске стандарде не примењује баш на нашу земљу. Веома је једноставно, ми смо земља која је много испред Србије, Црне Горе, Албаније у свих 35 поглавља, али имамо препреку. Имамо комшије Грчку и Бугарску који нас блокирају, неоправдано“, оцењује Ђорчев.
Према виђењу аналитичара Риста Никовског, усвајање Декларације о заустављању антибугарске реторике у Северној Македонији у бугарском парламенту показује да је Софија у паници.
“Видели су да више не могу да се шале са нама и да раде шта хоће и да Македонија заузима чврст став са којим морају да се суоче. То је само знак панике. Ако прочитате Декларацију, видите да ни они сами не знају шта траже и поручују. Јер ако постоји мржња са било које стране, то је само са њихове. Не признају да постојимо, игноришу нас и кажу да смо ми ширили говор мржње. У најмању руку је смешно. Наши ће морати да предузму одговарајуће кораке, јер са друге стране, можемо бити сигурни да нема промена, чак ни у Бриселу, и лопта је на нашем терену”, истакао је Никовски у изјави за наш портал.
Он критикује протокол потписан између Бугарске и Северне Македоније 2022. године и сматра га катастрофалним јер, каже, поставља неприхватљиве услове.
“Између осталог, измишља уставне промене, ту се истиче да имамо заједничку историју десет пута, што је ван граница ума, а постоји и клаузула да заправо у међусобним односима главну улогу има Историјска комисија и да она треба да води наш процес ка Европској унији и све то је ушло у преговарачки оквир. Ако ми повучемо свој потез једноставном напоменом да их обавештавамо да се други протокол показао контрапродуктивним по интересе Републике Македоније и да смо тим споразумом преузели обавезе које не можемо да испунимо из историјских и објективних разлога, са таквом једном нотом иступамо из тог споразума, а пада у воду и Преговарачки оквир и ултиматум да се промени Устав“, наводи Никовски.
Тиме ће, како истиче, Северна Македонија моћи да преговара о приступу ЕУ као и све остале чланице.
„Дакле, излаз постоји, то није нешто претешко или ризично. Сви ће поново скочити, али нико не може да нам оспори право да одустанемо од протокола, а са тим све почиње изнова”, закључио је он.
Усвајање декларације у бугарском парламенту о “провокативним и увредљивим изјавама према Бугарској од стране владајућих политичких фактора у Северној Македонији“, према мишљењу директора Центра за савремене политике и уредника портала Јуропијан Вестерн Балканс Немање Тодоровића Штиплије треба посматрати у духу предизборне кампање у овој земљи и покушаја да се пажња јавности усмери на ову тему.
Бугарска је, како каже, у дубокој политичкој кризи од 2021. године, од када је било пет кругова неуспелих избора после којих никако није могла да се формира већина за бугарско Собрање које би формирало владу.
“И сада је за октобар расписан још један круг парламентарних избора, тако да све ово што бугарски парламенти ради у последње време само су предизборне ствари које у Бугарској дижу пажњу јавности на те теме зарад предизборне кампање”, каже Штиплија за Косово онлајн.
Он напомиње и да је у Северној Македонији дошло до промена, и да су тамо на власти десничанске странке које очигледно имају много другачији и негативан став према захтевима које Софија има према Скопљу у последњих неколико година, а који се тичу евроинтеграција Северне Македоније.
“Док је СДСМ био на власти ти неки проблеми могли су много лакше да се решавају, међутим сада, верујем да ће тај јаз између власти у Скопљу и власти у Софији само бити дубљи. Међутим, то оставља последице на европске интеграције Северне Македоније. Дошао је тренутак да се Северна Македонија и Албанија одвоје на европском путу и да Албанија настави сама уз отварање приступних преговора, односно отварање првог кластера што може да се очекује и до краја године. Скопље ту има доста проблема. Као и друге државе на Западном Балкану Северна Македонија има огромне проблеме у владавини права, борби против корупције, са организованим криминалом, чиме се у Скопљу, будимо реални, нису баш бавили у последње време”, каже Штиплија.
Упитан колико је реалан захтев званичника Северне Македоније да промене Устава те земље, којим би овај акт требало да препозна и бугарску мањину, буду са одложеним дејством, Штиплија каже да преговори са ЕУ јесу баш то – одлагање неких одлука за неки наредни период.
“Било који преговори, о било ком поглављу, су такви да се постављају неки рокови за дејство одређених правних тековина ЕУ. Тако да то јесте могуће с једне стране, међутим, да ли ће то Бугарска прихватити у овом случају и дати зелено светло на Савету ЕУ или Комисији, да са Северном Македонијом буду настављени преговори, то је сада тешко питање. Бугари чине врло малу мањину у Северној Македонији и не видим никакав проблем да се те промене изведу што пре. Међутим, бојазан Северне Македоније је да ће Бугарска касније користити ту ситуацију и механизме који постоје у вези побољшавања њихових права, а што ће бити додатан притисак на Северну Македонију”, каже Штиплија.
Доношењем новог, грађанског, устава Северне Македоније према мишљењу Петра Богојеског, председника партије Македонски цонцепт, која је део владајуће коалиције у Северној Македонији са ВМРО-ДПМНЕ, решили би се сви проблеми.
Како је Богојески рекао за наш портал, у Северној Македонији, треба одмах да се отвори широка расправа, не само на политичкој сцени, већ и у стручној јавности о доношењу грађанског, новог устава, који би избрисао све потребе за изменама, допунама и уценама.
“Та зависност грађанских права од процента или којој етничкој заједници припадаш – све ће то отићи у историју. Сви имамо иста грађанска права, као грађани земље и то је то. И нема процента, нема етничке припадности, нема балансера. Тим уставом, слично бугарском, грчком и француском, испунићемо већину тих општих критеријума за чланство у ЕУ и много брже ћемо завршити прво поглавље које је сада најављено да отвара Албанија, а ми ћемо значајно олакшати нашу интеграцију. Не видим разлога за чекање“, заклучује Богојески.
Извор: Kosovo Online
