Замишљено као ауторско вече, током кога би “пинг-понг” методом један другом “набацивали” питања, али и теме, вече се претворило у интервју – Ђуро Радосавовић је одговарао, а Мухарем Баздуљ питао. Причало се у суботу вече у Никшићу, на Јесењем сајму књига “Андерва боок”, о култури, писању, о “привилегованим” ауторима и књигама које “скупљају” прашину, причало се о Црној Гори.
”Да није Живка Николића мислили бисмо да живимо у ‘Горском вијенцу’, а у ствари живимо у Живковим филмовима. Та лицемјерност је оно што ти подсвјесно знаш да постоји, али не желиш да признаш док те не ошамари и пукне”, казао је књижевник и колумниста, аутор књига “Будва, багра и блуд” и “Црногорски роман”.
Мислио је да је његова колумна “Космос испод сача” резервисана за мањи број људи и то искључиво оних које занима књижевност, да је “испод радара” ових других, све до тренутка када његова сестра умало није изгубила специјализацију јер, по ријечима њеног директора, њен брат “превише лаје суботом”. Тада је схватио да његове колумне региструју многи, да колико год “минимизирали улогу књижевности” то ипак има одјека код одређене групе људи.
”Нијесмо ми инфлуенсери, али пласирамо неке идеје које не морају да одјекну, али можда постоји могућност да експлодирају у одређеном тренутку”.
А да је Црна Гора земља чуда, каже Ђуро, довољно говори и то да је култура била поље у коме си могао да бираш позицију коју хоћеш, само уколико пристанеш да “не таласаш” већ “мирно пловиш културним морем” које је “било играчка у рукама партије”. У Црној Гори када се неко пита у култури то значи да може да “кроји судбину” културних посленика, али не и да може да купи читаоце – они се заслужују квалитетним писањем, а не чињеницом да од државе имаш привилегије.
Иако је Радосавовић, како то са осмијехом рече Баздуљ, у земљи гдје је педигре итекако важан и гдје, “у односу на иконе савремене комитске књижевности”, има много боље поријекло, има “презиме које је као створено да буде млада нада савремене индипедистичке идеје”, иако је његов “Црногорски роман”, не било који него црногорски, доступан у књижарама у Београду, иако је “два пута заслужио да добије националну пензију”, ипак је одлучио да живи од свога рада, јер ако је шта научио у адвертајзингу, којим се примарно бави да би успутно писао, то је “да је бесплатан само сир у мишоловци и да су све печурке јестиве, али неке само једном”.
Када му је једна “персона” предложила да на полеђини књиге напише да је штампана на црногорском језику разумљивом свим јужнословенским народима, одбио је.
”У том тренутку сам видио једну матрицу која функционише и било ми је бљутаво да газим кроз то. Нијесам желио да уђем у тај свијет политике и да касније, када ме неко зовне, радим то што се очекивало од мене. Јесте било прилика, али никада као у Црној Гори да пливаш, веслаш, да радиш шта хоћеш, али све се то плаћа”.
Преласком у Београд, али и појављивањем на РТС-у, као и колумнама у “Политици”, Радосавовић је, како те рече Баздуљ, постао нека врста џокера у политичким дијалозима, – добио је позицију коју нити је “заслужио”, нити је то била његова намјера. То што његове колумне објављују “Вијести” и “Политика” није ствар везе. То могу, објашњава Ђуро да ураде сви они који знају да “сроче” текст како треба, да то што пишу има структуру, да је релевантно, актуелно, да вриједи.
”Није тешко доћи до културног додатка ни ‘Вијести’ ни ‘Политике’, него је тешко срочити да то изгледа како треба. Фали људи, фали текстова, фали храбрости”.
А њему фали времена и организованости да она два-три романа која држи у глави и који га “жуљају”, пренесе на папир. За сада има жељу, идеју и роковник пун симбола који га подсјећају на посао, колумне, и писца који је први роман објавио 2011, други четири године касније, а трећи је још увијек на чекању.
Вече је организовано у оквиру јесењег сајма књига “Андерва боок” који организује ЈУ Народна библиотека “Његош”, у сарадњи са Општином Никшић.
Након „Разговора са писцем“, затварање сајма
Након богатог репертоара претходних дана, Јесењи сајам књига „Андерва боок“ у Никшићу данас ће бити затворен, након разноврсног цјелодневног програма.
Радионица медијске писмености „Читај између редова“ Института за медије Црне Горе почиње у подне, затим ће у 14 часова бити уприличено предавање професора Богуслава Зјелинског, а у 15.30 промоција књиге Рајке Глушице „Црногорски језик и национализам“. О књизи ће, поред ауторке, говорити проф. др Игор Лакић и доц. др Наташа Јововић.
Промоција књиге пјесама „Скратимо причу за лаву“ Марка Томаша почеће у 17 часова, а модераторка ће бити мр Ксенија Ракочевић.
Балша Брковић гост је прорама „Разговор са писцем“ који почиње у 18.30 часова. Са њим ће овом приликом разоварати мр Неда Паповић.
Затварање Сајма најављено је за 20 часова, када ће бити уприличен и поетско-музички хепенинг „Књижевност и рокенрол“.
Светлана Мандић
Извор: Вијести
