Северна Македонија је кандидат за чланство у ЕУ још од 2005. и чека на почетак преговора дуже него иједна друга земља. Након вишегодишње свађе с Грчком, сада је уцењује Бугарска. А грађани све више губе стрпљење.
Северној Македонији није лако у Европи, а ни са Европском унијом. Најпре је почетак преговора о пријему у ЕУ спречавала суседна Грчка. Након свађе која је трајала више од две и по деценије, Скопље је пристало на промену дотадашњег имена државе. То му је отворило пут у НАТО, па је Северна Македонија постала чланица 2020.
Али, већ дуже време приближавање те земље ЕУ сада омета Бугарска. Она жели да од Северне Македоније изнудити промене у тумачењу националне историје по вољи Софије. Осим тога, Бугарска тврди да македонски није самосталан језик, већ само западно-бугарски дијалект. И на крају, захтева се да се бугарска мањина, која броји само 3.000 припадника, у Устав Северне Македоније унесе као „државотворна нација“. Истовремено се у Бугарској оповргава постојање македонске националне мањине.
Упркос охрабрујућим говорима и празним обећањима западних политичара, Северна Македонија је и даље играчка међународне политике. И уједно земља-кандидат иња за чланство у ЕУ која најдуже чека на почетак преговора. Додуше, тзв. конференција о приступању у јулу 2022. означила је формални почетак преговора, али због бугарске блокаде то још увек нису прави преговори, у оквиру којих би била отворена поједина поглавља.
Промена Устава
Македонски парламент је у августу 2023. данима расправљао о захтеву Бугарске да се у Уставу изричито наведе бугарска мањина. С обзиром на то да се опозиција томе противи, за ту одлуку до сада нема потребне двотрећинске већине. Опозиција тврди да се ту не ради само у Уставу, већ и о изради нових школских уџбеника, као и о довођењу у питање сопственог језика, нације, идентитета и историје. Бугарска жели да на овај или онај начин доминира Северном Македонијом, каже опозиција. Доношење одлуке о промени Устава зато је одложено.
Лидер опозиције и шеф национално-конзервативне странке ВМРО-ДПМНЕ, Христијан Мицкоски, сада иде корак даље и каже: „Не може бити те диктиране промене Устава.“ У разговору за београдски лист „Политика“ од понедељка (28. август) он такође истиче: „Сада су избори једина опција која преостаје.“ Према његовим речима, о промени Устава требало би да одлуче бирачи.
Али, популарни портал „A1on“ подсећа да Влада гласање у парламенту теоретски може помоћу пословника да одлаже све до краја њеног регуларног мандата у лето 2024. Можда се Влада нада да ће до тада придобити осам посланика опозиције који јој недостају за двотрећинску већину. Остаје тајна шта би посланици добили у замену за свој глас.
Одлази свако ко може
Та политичка неизвесност у земљи блокира доношење важних реформи, а у већем делу становништва има за резултат разочарање и фрустрације. Лист „Вечер“ је пре неколико дана оценио да промена Устава у корист бугарске мањине није најважнија тема: „Први национални интерес јесте земља с јаком привредом, с мање корупције, добрим здравством, образовањем и добром правном државом.“ Но, уместо да се баве тиме, владајуће и опозиционе странке међусобно се оптужују за уништавање земље корупцијом, цензуром медија и контролом правосуђа.
Kод грађана Северне Македоније проширио се осећај потпуне стагнације и велике беспомоћности. Већина о домаћој политици говори још само с дубоким презиром. Осим тога, скоро нико више нема добро мишљење ни о Европској унији, нити очекује нешто позитивно из Брисела. Kо може, тражи посао у иностранству. Исељавање из Северне Македоније је огромно, број становника је протеклих година смањен за десет одсто и пао је на 1,8 милиона.
Решења нема на видику
Зашто се добар део странака у Бугарској окомио на малу суседну земљу? Очигледно је разлог крхка политичка ситуација у самој Бугарској, у којој је у само две године одржано ни више ни мање него пет парламентарних избора. Након задњих у априлу 2023. ни садашња владајућа коалиција није стабилна. Њу чине две странке које су у ствари чиста супротност: конзервативни ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске) бившег премијера Бојка Борисова, који се сматра одговорним за бројне корупцијске афере, и либерални реформски и антикорупцијски савез ПП.
Формирање владе омогућила је само подела власти: најпре премијера на одређено време именује једна странка, а онда следи премијер из друге странке. Kод толике политичке нестабилности, већини политичара добро дође заједничка национална велика тема у облику – Северне Македоније. Већ је постојао један преседан: када је бивши премијер Kирил Петков из странке ПП пре годину и по хтео да учини уступке Северној Македонији, зауставиле су га друге странке, као и председник државе Румен Радев.
И док је већина страних правника и историчара стала на страну Северне Македоније, Европска унија жели да присили ту земљу да промени Устав у складу са жељом њене чланице Бугарске. Специјални амерички изасланик за Балкан Габријел Ескобар је током своје посете Скопљу поново истакао да Бугарска неће имати других захтева након промене Устава. Kако је рекао, то му је загарантовала бугарска министарка спољних послова и будућа премијерка Марија Габријел.
Међутим, скорог решења блокаде још нема на видику. Чак и ако се реше унутрашње-политички спорови око промена Устава у самој Северној Македонији, није извесно да ли ће попустити и неурачунљиви комшија, Бугарска. А то не би у још дубљу кризу гурнуло само Северну Македонију, већ би уништило и оно мало веродостојности коју Европска унија још има у региону. Последица би могле да буду нове напетости у том делу Европе.
