Фото: Павле Косић
Десничарска Слободарска партија (ФПО) победила је на парламентарним изборима у Аустрији освојивши 28,8 одсто гласова, и тако први пут од свог оснивања 1956. године постала најјача политичка снага у земљи.
„Спремни смо да водимо владу. Наша рука је испружена у свим правцима“, рекао је лидер ФПО Херберт Кикл након објављивања резултата, поручивши да је сад на осталим странкама да одговоре на питање „шта мисле о демократији“.
Истакао је да су избори „срце демократије“, као и да је њихова поента да се утврди ко има највише гласова, додајући да су бирачи дали своју реч. Кикл је навео да се нада да ће аустријски председник Александер Фан дер Белен прихватити да „устав није нешто што се ослања на принцип арбитрарности, већ на однос снага, а однос снага се одређује на изборима“.
„Сада је Слободарска партија најјача и одједном би све требало да буде другачије? То је још један покушај да грађани направе глупима“, рекао је лидер ФПО.
Кикл је тако реаговао на чињеницу да председник Фан дер Белен, у обраћању по објављивању резултата, није потврдио да ће прво странци која је освојила највише гласова понудити да састави владу, иако је то досад био случај. Уместо тога, рекао је да је за именовање канцелара и осталих министара потребно поверење председника.
„У складу са мојим знањем и уверењима, обезбедићу да се именује влада која неће пољуљати темеље на којима смо изградили свој просперитет. Како год буде била структуирана, њен циљ мора бити да нашој деци и унуцима гарантује сигурну будућност“, поручио је Фан дер Белен.
ФПО је иза себе оставила владајућу Аустријску народну партију (ОВП) са 26,3 одсто гласова, док је на трећем месту Социјалдемократска партија (СПО) за коју је гласало 21,1 одсто бирача. У Национални савет, доњи дом парламента, ушли су још и НЕОС са 9,2 одсто гласова и Зелени који имају подршку 8,3 одсто Аустријанаца.
То значи да у новом сазиву Националног савета ниједна од странака неће имати већину због чега ће морати да буде формирана коалициона влада. Иако из Слободарске партије кажу да су отворени за разговоре, коалицију са ФПО коју мејнстрим медији описују као крајње десничарску одбијају све остале странке осим Народне партије која, међутим, одбија да Кикл буде на челу владе.
Павле Косић: Жена која би могла да врати Доналда Трампа у Белу кућу
„Аустрија није изузетак од општих тенденција“
„Ако се сви буду држали своје речи, онда нема шансе Кикл постане канцелар. ФПО нема разлога да пусти господина Кикла, док је ОВП јавно саопштила да са њим неће сарађивати. Ако се те ствари не промене, коалиција ФПО и ОВП неће бити могућа. То оставља простор за коалицију ОВП и СПО коју би било веома тешко договорити јер је реч о две странке које су веома удаљене по скоро сваком питању, а можда би им чак била потребна и трећа странка, вероватно НЕОС, што би додатно закомпликовало ствари“, каже за НИН Лауренц Енсер-Једенастик, професор на Универзитету у Бечу.
Он сматра да резултати избора показују да многи Аустријанци имају негативно мишљење ситуацији у држави, додајући да је у последњих неколико година дошло до „кулминације криза“, што је резултирало тиме да људи мисле да се земља креће у погрешном смеру. Истовремено, додаје да је реч о наставку тренда забележеног на изборима за Европски парламент у јуну ове године када су ојачале десничарске снаге у многим земљама.
Енсер-Једенастик наводи да се ситуација у Аустрији поклапа са развојем догађаја у Холандији, Француској, Немачкој и многим другим земљама последњих година, истичући да „Аустрија није изузетак од ових општих тенденција“.
Према његовим речима, Слободарска партија је „типична странка радикалне деснице“ чији је успех везан за питање миграције, ковид кризу, рат у Украјини и последичну енергетску и инфлаторну кризу.
„Слободарска партија је нативистичка, европскептична странка која има веома традиционалне и конзервативне ставове по питању рода, а такође негативно гледа и на мере против климатских промена“, каже Енсер-Једенастик.
Павле Косић: Дебата Доналда Трампа и Камале Харис, оптужбе, лажи и борба за сваки глас
Оснивач – припадник СС одреда
Слободарску партију је 1956. године основао Антон Рајнтхалер који је био припадник СС одреда и посланик у нацистичком Рајхстагу. Странка после Другог светског рата није заступала нацистичку идеологију, међутим њен актуелни лидер Херберт Кикл воли да се поистовећује са термином „народни канцелар“, који се некада користио како би се описао нацистички лидер Адолф Хитлер.
Реч је о конзервативној странци која је изразито антимигрантски настројена и залаже се за забрану „политичког ислама“ у Аустрији. Истовремено, ФПО је у добрим односима са Јединственом Русијом, владајућом партијом у Москви, а њени лидери се противе санкцијама које су уведене након почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године и одобравају наставак увоза јефтиног руског гаса.
Кикл је на челу Слободарске партије од 2021. године. Према писању западних медија, у својиим говорима је агресиван и провокативан, а често се служи и упечатљивим паролама. Тако је још док је био писац политичких говора и менаџер кампање развио слогане као што су „Домовина уместо ислама“ или „Више храбрости за нашу бечку крв – превише страног никоме не прија“.
Политичку каријеру је започео у Слободарској академији, политичком центру за подмладак десничара, где је служио као помоћник, што је подразумевало и лепљење постера. Међутим, његов таленат је брзо примећен и убрзо је постао десна рука Хајнца-Кристијана Штрахеа чији је успон од 2005. године пратио као генерални секретар ФПО, све док 2017. године није постао министар унутрашњих послова у коалиционој влади ОВП-ФПО коју је водио канцелар Себастијан Курц.
Током министарског мандата изазвао је згражавање дела јавности, између осталог, захтевом за ноћним полицијским часом за тражиоце азила, али и ставом да „закон мора да следи политику, а не политика закон“, пише Дојче веле. Киклу је пут до лидера партија отворила „афера Ибица“ због које је пропала коалиција ОВП и ФПО, док је Штрахе морао да поднесе оставку.
Кикл је отворени критичар политичке елите и „системских медија“, а његов и ФПО-ов драматични успон последица је корона кризе када је странка јавно била против локдауна и обавезне вакцинације, док је Светску здравствену организацију оптужила за „здравствену диктатуру“.
Кикл прича о Косову оно што Србији прија да чује
У домаћој јавности, Слободарска партија је позната по томе што је са тада опозиционом Српском напредном странком 2011. године потписала споразум о сарадњи, али и по томе што се противи независности Косова. У недавном интервјуу за Политику, шеф посланичког клуба ФПО у бечком парламенту Максимилијан Краус поручио је да је положај српске мањине на Косову и Метохији већ дуго тежак, те да се редовно „нападају хришћанске институције, као што су цркве или се оскрнављују гробља“.
„У нашем захтеву смо јасно ставили до знања да Косово није држава, иако ју је Аустрија признала. Тамо не постоји владавина права. Стога, са њима уопште не треба преговарати о уласку у Европску унију. Ми смо странка која поштује међународне споразуме и захтева од других да то чине. Када дође до неправди, ми ћемо и даље дизати глас“, рекао је Краус.
Раније ове године, бечки одбор ФПО поднео је захтев Скупштини Беча у којем се истиче да „Косово није никаква независна држава“, те да је његовим признањем прекршен и погажен суверенитет и територијални интегритет Србије, као и Резолуција УН 1244, због чега сматрају да аустријска влада није смела да призна независност Косова.
О косовском питању се пре неколико година огласио и сам Кикл када је у интервјуу за српске медије рекао да „Косово више личи на неуспелу него на суверену државу.
„Тамо је и даље распоређена међународна војна мисија да одржи безбедност и спречи насиље. Организовани криминал и исламистичке мреже на Косову изазивају посебну забринутост“, поручио је Херберт Кикл.
Извор: НИН
