Пише: Жарко Марковић
Од смрти Бранка Ћопића ове, 2024, навршило се тачно 40 година. Годишњица је обиљежена широм региона уз пригодне поруке, приредбе, покоји новински текст, свакако у обиму мањем него што је овај наш велики књижевник заслужио. У мору тих активности свакако вриједи издвојити најаву снимања серије посвећене Ћопићу. Урадиће то Никола Коља Пејаковић, аутор трилогије која садржи успјешне серије „Месо“, „Кости“ и „Кожа“, ђела која су на велику сцену избацила град Бањалуку као мјесто збивања. Након најаве једини логичан закључак је био да се баш згодно намјестило да један Бањалучанин сними серију о једном од најважнијих књижевника који потиче са простора Босанске крајине, писцу због којег се у бившој Југославији знало гђе је Бањалука, али и особи од које је иста та Бањалука својевремено окретала главу. Радни наслов серије о Ћопићу је „Јеретичке приче“, а до поменутог окретања главе дошло је управо због текста „Јеретичка прича“ који је Бранко објавио 1950. године у Књижевним новинама у Београду.
Подсјећања ради, Ћопић је током бурног ђетињства и ране младости, један дио живота провео у Бањалуци гђе је похађао учитељску школу. Рођен је нешто даље од највећег града Републике Српске, у Хашанима, на обронцима Грмеча 1. јануара 1915. године. Његов комплетан опус остао је обиљежен догађајима из микрокосмоса званог Босанска крајина. Највише је писао о обичним људима, њиховим судбинама, срећама и трагедијама, вјешто доводећи догађаје из њихове свакодневице на највиши књижевни пиједестал. Неки детаљи из односа њега и Бањалуке протекле четири деценије остали су у другом плану, а један се тиче прогона који је доживио након објаве „Јеретичке приче“, текста који се уопште није свидио тадашњим властодршцима.
„Тајна полиција пратила је сваки његов корак. Дојучерашњи пријатељи, колеге и саборци окретали су главу када би га срели. Јавност је брзо и олако посумњала у његове људске и литерарне квалитете, иако сви имају и очи и душу да сами посвједоче о истинама и лажима друштва којем припадају. Да од њега перу руке и окрећу главу Бранко је доживљавао и у Бањалуци, ту гђе је некада ишао у школу и гђе му данас славе име и ђело“, записао је прије неколико година бањалучки професор Ђорђе Вуковић.
Данас у Бањалуци нема ни слова које подсјећа да је тај град некад био дио земље у којој је владао онај који је наредио прогон Ћопића. На Јосипа Броза Тита ништа више не подсјећа у граду на Врбасу, док Бранко има неке своје кутке. Да ли је то довољно да се Бањалука одужи једном од својих највећих синова? Сигурно није. Али свакако и то што постоји треба да остане забиљежено.
Звучи невјероватно да је Бранко Ћопић улицу у Бањалуци добио тек недавно, прије десетак година, у насељу Борик, недалеко од спортске дворане. Колико све то звучи невјероватно свједочи и податак да су локалне полицијско-правосудне снаге годинама прије него што је Бранко уопште добио улицу имале великих проблема да сузбију цијели колоплет фиктивних фирми које су биле пријављене на адресама у улици Бранка Ћопића у Бањалуци која практично није постојала. Виспрени криминалци су користили чињеницу да никоме нормалном не би могло да падне на памет да у Бањалуци не постоји улица посвећена Ћопићу, па су своје „радње“ пријављивали пореским и другим управама избјегавајући на тај начин да добијају рачуне за плаћање разних дажбина и других обавеза.
Други занимљив детаљ тиче се споменика који данас стоји у дворишту Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. Ријеч је, наиме, о споменику који је до посљедњег рата на подручју Југославије био постављен у Ћопићевом родном граду – Босанској Крупи. Након што је током ратних дејстава тај град пао у руке „непријатељске стране“, један од мјештана је споменик спаковао са својим стварима и довезао га у Бањалуку. Име тог човјека је Илија Бундало. Десетак година скулптура је стајала у његовој пилани у Маховљанима, недалеко од града, али 2006. Бундало је ступио у контакт са Фондацијом „Бранко Ћопић“, иницирао обнову споменика, што су урадили вајари Драгољуб и Миодраг Димитријевић да би у коначници, крајем исте године, споменик завршио на поменутој локацији.
Извор: П-Портал
