Пише: Небојша Поповић
Помрчина нада мном царује,
мјесец ми је сунце заступио“
–Његош
У древној Месопотамији и Персији прије више од 4000 година родила се умјетност посматрања звијезда. Сматра се да су сами коријени те мудрости везани за помрачења Сунца и Мјесеца. Древни са Истока уочили су да се смрт три краља, једног за другим, збила у веома кратком временском размаку у односу на помрачења, те су подозревали да нешто такво не може бити случајност.
Тако је настао један од најстаријих астролошких записа са намјером да се знање о томе сачува за будућа покољења људи.
Еклипсе саме по себи одувијек су биле злокобна знамења. Умјетност посматрања звијезда за своју базичну философску подлогу узима чињеницу да је свјетлост, односно јасна видљивост на небу, добра и позитивна, а да мрак и тама представљају супротно од тога. Утолико се сваки губитак свјетлости (а помрачења су најеклатантнији примјер), сматрао крајње неповољним знамењем и најавом предстојећих невоља.
Небојша Поповић: ЕУ дочекала судбину какву је намијенила Црној Гори
У традицији се тако већ више од четири миленијума одржало и потврдило увјерење да еклипсе Сунца и Мјесеца означавају пад и уздизање(рађање) проминентних и моћних људи. Владара, краљева и других које су Божја благодат и провиђење удостојили да се уздигну до положаја који није доступан већини. Једни су падали а други се уздизали, јер Сунце и Мјесец симболишу краља и краљицу, па њихов губитак свјетлости означава да док нечија звијезда копни, истовремено се рађа нова, јер се нарочито свако помрачење сунца одвија увијек за вријеме младог мјесеца(младине) – а младина је ништа друго до нови почетак.
Разговарати и разматрати ствари на нивоу у коме се доњи свијет огледа у горњем и обрнуто данас је најчешће проказано и непопуларно. Али за људе антике, средњег вијека и ренесансе то је била сасвим уобичајена ствар. Ђорђу Васарију се нико није смијао када је као важно мјесто у Микеланђеловој биографији истакао тачно вријеме рођења великог умјетника, уз опаску да се „Венера и Меркур налазе у повољној консталацији према дому Јупитера“(Рибама) – што би значило „да ће се у његовим дјелима видјети величанственост и дивота ручне као и духовне вјештине“…
Трамп, Нетењаху, Хамнеи и еклипсе
Но како се не би исувише расплинули у дигресијама занимљиво је скренути пажњу на коинциденције везане за ратна дешавања на Блиском Истоку. Врховни вођа Ирана Али Хамнеи убијен је, наиме, само неколико дана уочи тоталне лунарне еклипсе која се збила 3. марта. На ноћном небу је тих дана био актуелан црвени, илити народски речено „крвави мјесец“ (blood moon) који се јавља искључиво током потпуног помрачења Луне. За Персијанце који су за сличне појаве знали и прије 4 хиљаде година, а чији наследници живе у овдашњем Ирану, не би било ништа необично ако би им неко саопштио да је такво знамење најава не тако пријатних догађаја.
Додатно, статистички је благо речено мало вјероватан податак да су сва три главна протагониста рата Израела и Америке са Ираном, Доналд Трамп, Бенџамин Нетањаху и Али Хамнеи, рођени на сам дан еклипсе. Трамп 14.6.1946. на дан тоталне лунарне еклипсе, Нетањаху 21.10.1949. на дан дјелимичне соларне еклипсе, и Хамнени 19.4.1939. на дан прстенастог помрачења Сунца.
Небојша Поповић: Јубилеј 250 година Декларације о независности (1776 -2026), куда иде Америка?
Посебно је занимљиво да званични наследник Али Хамнеија, његов син Моџтаба Хамнеи, такође рођен 7.9.1969, само три дана уочи соларне еклипсе у Дјевици. Како је лунарна еклипса(крвави мјесец) у Дјевици означио силазак са сцене његовог оца, тако је истовремено пројавио и његов успон на позицију врховног вође Ирана. Еклипсе у Дјевици која се дословно одиграла у истом знаку као и на његовом рођењу.
Елем, да помрачења луминара најављују уздизање и пад моћника упадљиво се добро види на примјеру британске краљевске породице. Да Енглези генерално имају свијест о томе свједоче популарне ББЦ-ијеве историјске драме смјештене у доба „ратова ружа“ попут „Бијеле Краљице“ и „Црвене краљице“ и других, у којима се борбе за превласт и алузује на смјену владара јасно доводе у корелацију са еклипсама луминара.
Попут смрти она три краља из древне Месопотамије са почетка текста, тако су и записи о одласку британских краљева у 20. вијеку присутни. Као по неком тајном промислу, владари на британском престолу рађају се и смањују са циклусима помрачења.
Тако је Принц Вилијам рођен на дан соларне еклипсе у Раку, Краљ Чарлс Трећи и Кејт Мидлтон око помрачења мјесеца у Бику, односно Раку… Овај свијет су у периоду од само неколико дана прије или након помрачења напустили крајеви Едвард Седми (1910), Џорџ Пети (1936), Џорџ Шести (1952), принцеза Дајана (1997), … Примјери за то у Британији и широм свијета су толико бројни да је незахвално оптерећивати простор.
Дакако, одређену симболику су слиједили и Израелци када су за напад на Иран одредили 28. фебруар, дан када се у синагогама чита одјељак за уништење „Амалека“ – који у Старом завјету представља архетип егзистенцијалног непријатеља Јевреја. Дакле, одређена симболика и знамења су свуда око нас, обраћали ми на њих пажњу или не. Утолико није на одмет понекад бацити поглед и на тај дио свеукупне стварности. У времену када ни политичари ни аналитичари не могу знати шта доноси сјутра, загледати се у звијезде дјелује поприлично безазлено.
