Пише: Миодраг Лекић
Можда је лично право Душка Марковића да покуша у емисији „Недеља у ретровизору“ представити се ексклузивно као политичар и предсједник владе, а не као и обавјештајни полицајац. Заправо оно што је био, и то као нека врста црне кутије периода дубоке криминализације црногорске државе.
Али вјероватно он нема право да саопштава нетачне тврдње, посебно о карактеру и улози обавјештајне службе АНБ. Умјесто да сада, када је ваљда не случајно напустио ДПС, помогне у освјетљавању тог мрачног периода, између осталог тешког злочина, кукавичког убиства новинара Душка Јовановића, Марковић је саопштио да је АНБ био системски самосталан, професионалан орган који није ни требало да некоме нешто одговара. Осим – како је рекао – инспектору, чиме је објашњење добило гротескне размјере.
Марковић зна добро да није било тако. Биће да је неко управљао том службом, да је и тај сегмент био дио система који се у политичкој теорији назива плутократски режим. Дакле, хибридни режим који карактеришу, с једне стране фасадне и контролисане државне институције.
Миодраг Лекић: Интелектуалци ћуте, а требало би да учествују у друштвеном животу
И с друге стране, паралелни систем који је фактички управљао земљом и јако личећи на мафијашку организацију. То је мрежа вертикално структурираног врха политике на челу са врховним шефом (босом) и повјерљивим оперативним људима – савјетницима, тајкунима, полицијским функционерима, тајним службама, особама из корумпираног правосуђа и криминала, све до круга такође опробаних клијентелистичких пропагандиста.
Овакав систем је био повод да и један од најпознатијих америчких интелектуалаца Moizes Naim у угледном “ Foreign Affairs“ прилично непријатно назове Црну Гору “ мафијашком државом“ За разлику од класичне мафије овај плутократски систем етаблиране корупције и криминала се прикривао и идеолошком причом о култу борбе за неки виши историјски циљ, при чему је током те владавине промјењено неколико, па и опречних циљева.
У функцији трајања плутократске власти подстицане су подјеле у црногорском друштву, посебно оне националне, стварајући постепено друштво етно феуда и националистичких идеологија чије последице управо живимо.
Познато нам је да је Марковић изашао, претпостављамо неслучајно, из странке чији је врх, посебно њен поглавник, био стуб описаног плутократског режима.
И да је Марковић у статусу премијера повремено покушавао да дјелује ван строге хијерархије поменутог система. Зато он сада мало изненади „објашњењима“ описаног система. Да ли из страха од претходног друштва или неког облика утемељене аутоцензуре – сада је то и небитно.
Чињеница да није било довољно дораслости и озбиљности у вођењу државне од стране власти након 30. августа не мијења оцјене о претходном систему у којем врх АНБ извјесно није био „професионална и независна служба“ него један од стубова криминалног дјеловања, примарно под контролом и за рачун врховног шефа.
Извор: Фејсбук
