Пише: Јанис Варуфакис
Неолиберализам није био ни нов ни нарочито либералан када је успоставио своју доминацију пре 50 година. Његова значајна предност била је оштро одступање од класичног либерализма. Мада је одавао признање либералним мислиоцима, неолиберализам није задржао ни њихов метод ни концепт тржишта. Данас смо на прагу још једне, једнако темељне идеолошке иновације.
За разлику од Адама Смита или Џона Стјуарта Мила, неолиберали се нису осећали дужнима да демонстрирају, теоријски или емпиријски, под каквим околностима неспутано тржиште треба да преобрази приватну тежњу за профитом у колективни просперитет. Невидљива рука је била божанска, непогрешива. Чак и када тржиште пропадне, тврдили су, сваки покушај да се то исправи посредством неког колективног дејства осуђен је на још већу пропаст. Такав став је савршено одговарао Волстриту.
Седамдесете су једва дочекале ову доктринарну равнодушност према доказима лоших последица дерегулације финансијских тржишта. Откако је Америка постала земља са дефицитом, а председник Ричард Никсон шокирао свет одвајањем долара од златне подлоге 1971, низ америчких влада ојачава глобалну хегемонију САД тако што повећава – а не смањује – фискални и трговински дефицит.
Наравно, банкама на Волстриту додељена је кључна улога рециклаже долара (у државне обвезнице, акције и некретнине) које су страни извозници гомилали захваљујући америчкој потражњи њихове робе изазваној дефицитом. Али да би то било могуће – да постану средиште ове смеле шеме рециклирања глобалних вишкова – банкари су морали да буду ослобођени регулаторних ограничења, што је значило да треба преваспитати законодавце и јавност који су од 1929. године учени да се плаше неконтролисаног Волстрита. Фундаменталистичка ортодоксија неолиберализма која слави светост дерегулисаних тржишта, што се огледа у растућем утицају покрета за „закон и економију“, савршено је испунила тај захтев.
Данас присуствујемо успону новог облика капитала – капитала у облаку, или умреженим алгоритамским машинама које својим власницима дају посебну моћ да модификују наше понашање. Том капиталу је потребна нова идеологија која би га оправдала. Овај нови систем сам назвао технофеудализам. То је облик производње и дистрибуције који покреће капитал у облаку и који тржишта замењује феудима у облаку (као што је Амазон), а капиталистички профит рентирањем облака.
Да би остварили пуну моћ капитала у облаку, његовим власницима (људима попут Џефа Безоса, Питера Тила, Марка Закерберга и Илона Маска) потребна је нова идеологија. Баш као што је финансијерима са Волстрита био потребан неолиберализам после Никсоновог шока, нова идеологија мора да подржи експанзију домена капитала у облаку на три начина.
Прво, мора да легитимише колонизацију људских напора. Почев од попуштања правила која регулишу, рецимо, самовозећа возила или медицинске и правне услуге засноване на вештачкој интелигенцији, та идеологија мора да оправда неограничену замену грешкама склоних, непослушних људи – машинама капитала у облаку, у сваком домену, укључујући рад који нам пружа задовољство (рецимо, превођење поезије) или који би требало да желимо (рецимо, одгајање деце). Што дубље капитал у облаку може да продре у задатке које засад обављају људи, више се новца од рентирања облака прелива технофеудалној класи.
Друго, нова идеологија треба да легитимише колонизацију државних институција, нарочито приватизацију јавних података кроз њихов трансфер у капитал у облаку великих технолошких компанија. Тако, на пример, мора да оправда Масково коришћење Министарства за ефикасност владе (Department of Government Efficiency, ДОГЕ) за повезивање свог капитала у облаку са различитим федералним агенцијама, укључујући пореску контролу (Internal Revenue Service), или чврсто увезивање Тилове одбрамбене компаније Палантир и Гугла са Пентагоном, што њихов капитал у облаку чини незаменљивим за војно-индустријски комплекс.
Треће, мора да легитимише колонизацију Волстрита. Закерберг је био први технофеудалац који је покушао да направи властиту дигиталну валуту, Либру. Волстрит га је у томе осујетио. Али онда је Маскова куповина Твитера, данас X, еволуирала у храбрији покушај да се направи „Апликација за Све“ која би оспорила монопол Волстрита у платном промету. Крупне техно компаније, које настоје да обезбеде неспутане финансије у облаку изван традиционалних финансијских тржишта, охрабрене су извршном наредбом председника Доналда Трампа којом се Федералним резервама налаже да створе стратешке резерве криптовалута. Сад им је више него икада потребно да оправдају спајање свог капитала у облаку са финансијским услугама.
Нова идеологија је већ ту. Назвао сам је технолордизам, мутација трансхуманизма – доктрине која заговара брисање граница између органског и синтетичког све док овако „проширени“ људи не остваре истинску слободу, или чак бесмртност. Баш као што је неолиберализам позајмљивао идеје класичног либерализма, али га је узурпирао додавањем врховног божанства (непогрешивог тржишта), технолордизам служи капиталу у облаку и његовом тројаком пројекту колонизације, тако што ће неолибералног Homo economicusa заменити аморфни „ХумАИн“ (континуум човек-АИ).
Технолордизам је нашао замену и за врховног бога неолиберализма. Ново божанство је алгоритам који сигналне функције децентрализованог тржишног механизма чини застарелим, пружајући (у обличју амазон.ком) потпуно централизован механизам за упаривање купаца и продаваца.
Дугорочне последице друштвене трансформације, убрзане технолордизмом, остављају без даха. То су, између осталог, макроекономска нестабилност без преседана (како рентирање облака десеткује агрегатну тражњу), пропаст демократије, чак и као идеала (позиција коју заступа Тил, рани пророк технолордизма) и крај универзитета (које ће заменити персонализована „проширена стварност“ заснована на вештачкој интелигенцији).
У том светлу, Трамп је божји дар за технофеудалце. Његова агенда – потпуна дерегулација њихових АИ-услуга, јачање криптовалута и ослобађање ренти за облак од пореза – увећава моћ капитала у облаку. За нову владајућу класу, колико год новца да изгуби на кратке стазе због Трампових делузија са царинама – то изгледа као величанствена дугорочна инвестиција.
Извор: Пешчаник
